Глобални изгледи тржишта дронова (2025–2030)

Pregled tržišta

Globalno tržište dronova beleži brz rast poslednjih godina i očekuje se da će se ekspanzija nastaviti do 2030. godine. U 2024. godini, ukupna industrija dronova (uključujući potrošačke, komercijalne i vojne sisteme) procenjena je na oko 73 milijarde dolara grandviewresearch.com. Prognoze ukazuju da bi ovo tržište moglo dostići otprilike 163–165 milijardi dolara do 2030 (srednja projekcija sa ~14% prosečnog godišnjeg rasta – CAGR) grandviewresearch.com. Neke optimističnije analize očekuju još veći rast – na primer, jedna prognoza predviđa da će tržište porasti sa ~$30 milijardi u 2022. na 260,5 milijardi dolara do 2030 zionmarketresearch.com (što znači ~27–39% godišnjeg rasta). Tačne brojke variraju zavisno od izvora zbog različitih definicija „tržište dronova”, ali svi analitičari se slažu da je rast dvocifren, podstaknut širenjem oblasti primene i tehnološkim napretkom.

Tabela 1 – Globalna veličina tržišta dronova po segmentima (sadašnjost vs. prognoze):

Izvori: Grand View Research, Drone Industry Insights, Fortune Business Insights, itd. (Napomena: *Projekcije za 2030. za komercijalne i vojne segmente su približne i izvedene na osnovu prijavljenih prosečnih godišnjih stopa rasta.)

Kao što je prikazano gore, vojni dronovi trenutno čine najveći deo prihoda, ali niše sa visokim rastom kao što su dronovi za dostavu i poljoprivredu brzo rastu sa manje početne osnove. Komercijalni dronovi (za poslovne potrebe) takođe čine značajan segment, dok su potrošački dronovi (za ličnu ili hobi upotrebu) relativno manji po vrednosti na tržištu globenewswire.com globenewswire.com. Sledeći odeljci detaljno prikazuju svaki glavni segment.

Potrošački dronovi

Potrošački dronovi se odnose na gotove bespilotne letelice koje koriste hobisti, fotografi i entuzijasti za lične ili rekreativne svrhe. Ovaj segment raste stabilno kako dronovi postaju pristupačniji i jednostavniji za korišćenje. Globalno tržište potrošačkih dronova je procenjeno na oko 4–5 milijardi dolara u 2022–2023 grandviewresearch.com i očekuje se da dosegne oko 11,6 milijardi dolara do 2030 grandviewresearch.com, uz rast od oko 13% prosečnog godišnjeg rasta grandviewresearch.com. Glavni pokretači su popularnost vazdušne fotografije/snimanja, trka dronovima i druge rekreativne aplikacije. Tehnološki napredak – kao što su bolji fotoaparati, izbegavanje prepreka i autonomni „follow me“ režimi leta – učinio je potrošačke dronove privlačnijim široj publici.

Glavni igrači: Tržištem potrošačkih dronova dominira kineski DJI, koji je do sredine 2024. ostvario preko 90% globalne prodaje potrošačkih dronova grandviewresearch.com. DJI serije Phantom i Mavic postavile su standard na ovom tržištu sa visokim kvalitetom i jednostavnošću upotrebe. Ostali proizvođači vredni pažnje su Parrot (Francuska), Autel Robotics, Skydio (američki brend fokusiran na autonomno praćenje) i različiti manji brendovi, često usmereni na tržište igračaka i početnika. Međutim, nijedan se ne približava razmeri DJI-ja – njihova dominacija tržištem je toliko jaka da su se suočili sa bezbednosnim ispitivanjima u pojedinim državama grandviewresearch.com. Potrošački dronovi su sve pristupačniji (neki popularni modeli koštaju svega nekoliko stotina dolara), što je smanjilo barijere za ulazak i podstaklo širu upotrebu među hobistima. Očekuje se da rast segmenta potraje kako dronovi postaju sve češći gedžeti za fotografiju i zabavu, iako nije tako brz ni profitabilan kao komercijalni deo industrije globenewswire.com.

Komercijalni dronovi (preduzeća i industrija)

Komercijalni dronovi koriste preduzeća i državne agencije za širok spektar profesionalnih primena: snimanje i mapiranje iz vazduha, inspekcije infrastrukture, praćenje gradilišta, nadzor naftovoda i gasovoda, rudarske preglede, fotografiju nekretnina, filmsku produkciju, javnu bezbednost (policija i vatrogasci) i drugo. Ovaj segment obuhvata sve upotrebe UAV-a u poslovne svrhe osim vojske i hobija, uključujući specijalizovane podsegmente kao što su dostava i poljoprivreda (zbog njihovog značaja obrađeni su zasebno dole).

Globalno tržište komercijalnih dronova (šira definicija) bilo je približno 30 milijardi dolara u 2024. grandviewresearch.com i predviđa se rast od ~10–11% godišnje tokom kasnih 2020-ih grandviewresearch.com. Do 2030. komercijalni segment (u celini) mogao bi da dostigne 50–60+ milijardi dolara godišnjeg prihoda (u zavisnosti od rasta podsegmenata). Nekoliko faktora podstiče ovu ekspanziju:

• Usvajanje u industrijama kroz razne sektore: Poslovanja u građevini, poljoprivredi, energetici, logistici i medijima prihvatila su dronove zbog njihove efikasnosti i sposobnosti prikupljanja podataka grandviewresearch.com. Na primer, građevinske i firme iz sektora nekretnina koriste dronove za snimanje lokacija i praćenje napretka radova, čime se povećava bezbednost i smanjuju troškovi grandviewresearch.com. Kompanije iz oblasti elektroprivrede i nafte & gasa koriste dronove za rutinske inspekcije cevovoda, dalekovoda i platformi, izbegavajući rizične ručne preglede. U medijima i zabavi, dronovi su postali standardna oprema za snimanje iz vazduha.
• Poboljšane mogućnosti: Moderni komercijalni dronovi su sve sofisticiraniji. Opremljeni su kamerama visoke rezolucije i LiDAR senzorima, koriste veštačku inteligenciju (AI) za automatizovane letove i analizu podataka, i mogu raditi na većim razdaljinama sa dužim trajanjem. Integracija tehnologija kao što su AI i mašinsko učenje omogućava obradu podataka u realnom vremenu (npr. trenutno dobijanje mape terena ili detekcija anomalija) grandviewresearch.com. Dron platforme sada nude funkcije poput termalne slike za inspekcije, multispektralne senzore za analizu useva, pa čak i hibridne dizajne koji produžavaju vreme leta grandviewresearch.com. Porast softvera i usluga za dronove (za upravljanje flotama, obradu podataka itd.) takođe je olakšao preduzećima primenu dronova u velikom obimu.
• Modeli Dron-kao-usluga (DaaS): Mnoge kompanije kojima su potrebni podaci prikupljeni dronom (npr. za snimanje ili isporuke) odlučuju se za pružaoce usluga umesto sopstvenog rukovanja dronovima. Usluge sa dronovima su sada veliki segment industrije – prema ostvarenom prihodu, usluge su postale najveća komponenta komercijalnog tržišta dronova (veće od prodaje hardvera), prema Drone Industry Insights globenewswire.com. To uključuje usluge od vazdušne fotografije (npr. za venčanja ili događaje), do naprednog mapiranja i ugovora za inspekciju. Model DaaS omogućava organizacijama da iskoriste prednosti dronova bez velikih početnih ulaganja, dodatno podstičući prihvatanje grandviewresearch.com.

Glavni igrači: DJI takođe drži veliki udeo u komercijalnom tržištu hardvera za dronove (mnogi poslovni korisnici oslanjaju se na DJI-ove poluprofesionalne dronove kao što su Phantom ili Matrice serije). Ipak, poslovni segment je više fragmentisan nego potrošački. Parrot (Francuska) nudi profesionalne dronove (ANAFI serija) i rešenja za mapiranje (Pix4D) grandviewresearch.com. Skydio (SAD) stekao je popularnost sa autonomnim dronovima za poslovne i vladine korisnike. Kineske kompanije pored DJI-ja (npr. Yuneec, Autel) takođe snabdevaju komercijalne UAV-ove. U specifičnim industrijama uspešni su specijalizovani provajderi – npr. senseFly (u vlasništvu Parrot-a) za geodetska snimanja, Wingtra za mapirajuće dronove sa fiksnim krilima, i Freefly Systems za dronove velikog kapaciteta za filmsku industriju.

Važno je napomenuti da čitav ekosistem softverskih kompanija podržava upotrebu komercijalnih dronova: firme kao što su DroneDeploy, Pix4D, PrecisionHawk i Airware pružaju softver za analizu podataka, planiranje letova i upravljanje flotom. Ovi provajderi softvera/usluga ključni su akteri koji omogućavaju primenu dronova u kompanijama, čak iako sami ne proizvode dronove. Od sredine 2020-ih, Mapiranje & Geodetsko snimanje je glavna komercijalna primena dronova na globalnom nivou, sledi inspekcija i fotografija/snimanje giiresearch.com. Sektor energetike je trenutno najveća industrijska vertikala koja koristi dronove, dok su logistika (dostava tereta) najbrže rastuća nova oblast primene u komercijalnim dronovima giiresearch.com.

Vojni dronovi

Segment vojnih/borbenih bespilotnih letelica (UCAV) čini značajan deo globalne potrošnje na dronove. Vojni dronovi variraju od malih taktičkih UAV-ova koje koriste kopnene jedinice za izviđanje, do velikih MALE/HALE dronova (srednje ili visoke visine, dugog leta) poput MQ-9 Reaper koji se koristi za nadzor i borbene misije. U 2024. globalno tržište vojnih dronova procenjeno je na oko 36–37 milijardi dolara grandviewresearch.com, što ga čini najvećim segmentom prema ostvarenom prihodu. Prognoze pokazuju stabilan rast (~7–14% CAGR) uz potencijalnu vrednost tržišta od 80–90+ milijardi dolara do 2030. godine grandviewresearch.com.

Glavni pokretači ovog segmenta uključuju programe modernizacije odbrane i sve veći značaj dronova u borbenim i obaveštajnim ulogama. Vojske širom sveta investiraju u dronove za ISTAR (obaveštajni rad, nadzor, akvizicija ciljeva, izviđanje), kao i za borbu (naoružani dronovi) i logističku podršku. Nedavni konflikti su naglasili njihovu vrednost – na primer, mali dronovi široko se koriste u sukobu u Ukrajini za izviđanje, pa čak i kao improvizovana lutajuća municija, ukazujući na sve veću ulogu bespilotnih sistema na bojnom polju globenewswire.com. U međuvremenu, napredni UCAV-ovi omogućavaju modernim vojskama izviđačke i udarne sposobnosti velikog dometa bez rizikovanja života pilota.

Tehnološki trendovi: Razvoj vojnih UAV-ova je usmeren na domet, nosivost, nevidljivost i autonomiju. Napredak u materijalima i pogonu (uključujući bolje baterije i vodonikove gorivne ćelije za dužu autonomiju) omogućava dronovima da lete duže i nose veće terete grandviewresearch.com. Stealth osobine i elektronske kontramere povećavaju njihovu preživljivost. Postoji i trend ka autonomnosti i rojevitom radu – upotrebi dronova koji mogu da rade uz minimalnu ljudsku intervenciju ili u koordinisanim „rojima“. Vojske testiraju autonomne dronove pogonjene veštačkom inteligencijom za kompleksne misije, kao i integraciju UAV-ova sa drugim snagama (ratovanje vođeno mrežom) za koordinisane operacije grandviewresearch.com grandviewresearch.com.

Glavni igrači: Industriju vojnih dronova predvode veliki odbrambeni kontraktori i specijalizovane firme. U Sjedinjenim Državama (najveće tržište vojnih UAV-ova), ključni proizvođači su General Atomics (proizvođač serije Predator/Reaper), Northrop Grumman (Global Hawk dronovi za nadzor visoke nadmorske visine), Boeing/Insitu (ScanEagle, MQ-25 Stingray mornarički dron) i Lockheed Martin (razni taktički UAV-ovi). Izrael je pionir u vojnoj upotrebi dronova – kompanije kao što su Israel Aerospace Industries (IAI) i Elbit Systems izvoze UAV-ove širom sveta (npr. IAI-jev Heron i Elbitov Hermes). Kina je još jedan veliki igrač; državni proizvođači poput AVIC/CASC proizvode platforme kao što su Wing Loong i CH-serija dronova za kinesku vojsku i izvoz, dok noviji kineski proizvođači razvijaju roj malih naoružanih dronova. Turska se takođe pojavila kao izvoznik borbenih dronova (posebno Baykar-ov Bayraktar TB2, korišćen u više konflikata). Pošto se nabavka vojnih UAV-ova većinom sprovodi na državnom nivou, tržišni udeli se češće razmatraju po državama/programima nego po pojedinačnim kompanijama – npr. SAD i izraelska industrija istorijski dominiraju izvozom naprednih dronova, dok kineski i turski dronovi vrlo brzo dobijaju sve veći udeo na globalnom tržištu odbrane.

Generalno, vojna potražnja obezbeđuje stabilnu okosnicu tržišta dronova, ali je rast nešto sporiji nego u komercijalnom sektoru. Izazovi poput izvoznih ograničenja, integracije saobraćaja bespilotnih i pilotiranih letelica, i protivdronovske odbrane usporavaju ovaj segment. Ipak, aktuelne globalne tenzije i dokazana efikasnost dronova u savremenim ratovima garantuju da će troškovi za odbrambene bespilotne letelice ostati snažni do 2030. godine.

Dostavni dronovi

Dostavni dronovi predstavljaju jedan od najbrže rastućih segmenata, fokusiran na transport paketa, medicinskih potrepština i druge robe putem autonomnih ili daljinski upravljanih bespilotnih letelica. Iako je još uvek u začecima, ovaj segment je privukao ogroman interes jer kompanije teže da revolucionizuju poslednju milju isporuke vazdušnim putem.  Globalno tržište dostavnih dronova bilo je tek nekoliko stotina miliona dolara početkom 2020-ih (procena 0,53 milijarde USD u 2022. grandviewresearch.com), ali se prognozira da će premašiti 10 milijardi USD do 2030. grandviewresearch.com – što predstavlja neverovatnu godišnju stopu rasta od oko 40%+. Prema nekim procenama, dostava dronovima mogla bi još više porasti kako se regulative budu liberalizovale, potencijalno dostižući 27–28 milijardi USD globalno do 2030. u optimističnim scenarijima market.us businesswire.com.

Primeri upotrebe: Najviše promovisana upotreba je isporuka paketa u maloprodaji – na primer, Amazonov Prime Air razvija dronove za dostavu malih paketa korisnicima za manje od 30 minuta. Wing kompanije Alphabet (Google) izveo je hiljade isporuka hrane, lekova i drugih predmeta na test tržištima. Pored potrošačke robe, veoma značajna primena su medicinske i humanitarne isporuke: npr., Zipline (startap iz SAD) upravlja mrežom dronova u Ruandi i Gani za dostavu krvi i vakcina u udaljene klinike; to je često navođeno kao prva nacionalna služba dostave dronovima na svetu time.com. Dronovi mogu da zaobiđu lošu putnu infrastrukturu i ubrzaju slanje ključnih zaliha u vremenski osetljivim situacijama, a ta mogućnost se sada širi u druge zemlje. Logističke kompanije razmatraju dronove za intralogistiku(premeštanje delova unutar velikih objekata ili između obližnjih lokacija), a poštanske službe u nekoliko zemalja testirale su dostavu pošte dronom u ruralnim oblastima.

Trendovi i izazovi: Segment dostavnih dronova pokreće potražnja za bržom, dostavom na zahtev i potencijalom za uštedu troškova i smanjenje emisije ugljenika (električni dronovi naspram isporuke vozilima) grandviewresearch.com. Tehnički napredak u dometu i nosivosti omogućava dronovima da nose nekoliko kilograma na više kilometara. Mnogi dostavni dronovi dizajnirani su kao VTOL (vertikalno poletanje i sletanje) hibridi – kombinuju višerotorsko podizanje sa horizontalnim letom krilima radi efikasnosti. Uprkos brzom inoviranju, i dalje postoje izazovi: regulatorno odobrenje za rutinske autonomne isporuke još je ograničeno. Pravila vazdušnog saobraćaja (posebno u urbanim sredinama) i bezbednosna pitanja moraju biti rešena; do 2025. većina dostava dronom dešava se ili u kontrolisanim probama ili u slabije naseljenim oblastima. Prihvatanje javnosti, buka i privatnost takođe su faktori pri letenju nisko iznad naselja. Kako regulativa sustiže inovacije (npr. probni programi odobreni od strane FAA u SAD i sličnih regulatora u drugim zemljama), industrija očekuje značajno širenje primene.

Glavni akteri: Pejzaž dostavnih dronova čini mešavina tehnoloških divova, vazduhoplovnih firmi i startapa. Najvažniji akteri su Amazon (razvija flotu Prime Air dronova), Alphabetov Wing (vodeći po broju isporuka u realnim uslovima) i Zipline (fokus na medicinsku logistiku). Tradicionalne kompanije iz oblasti dostave i avijacije takođe su uključene: UPS je osnovao Flight Forward za istraživanje dostave dronovima, FedEx je partner u probnim programima, a DHL je testirao „parcelcopter“ u Evropi. Airbus i Boeing investiraju u teretne dronove, posebno za teške pošiljke. Specijalizovani proizvođači dronova kao što su Matternet, Wingcopter, Flytrex i Drone Delivery Canada razvili su svoje bespilotne letelice za dostavu i platforme, često u saradnji sa kuririma ili lokalnim vlastima grandviewresearch.com grandviewresearch.com. Tržište se još uvek razvija – nijedna kompanija ne dominira, jer mnogi projekti još uvek traju kao pilot-projekti. Usled velikog interesovanja, česta su udruživanja i partnerstva: na primer, trgovci sarađuju sa startapovima za dronove, dok proizvođači dronova sklapaju timove sa logističkim firmama radi udruženih kapaciteta grandviewresearch.com grandviewresearch.com. Do 2030, ukoliko regulativa dozvoli masovno korišćenje, možemo očekivati uspostavljene mreže za dostavu dronovima, posebno iznad urbanih prostora i na rutama za kritične medicinske isporuke.

Poljoprivredni dronovi

Poljoprivredni dronovi (nazivaju se i agrodronovima) koriste se u poljoprivredi i šumarstvu kako bi unapredili praćenje useva, preciznu poljoprivredu i upravljanje zemljištem. Ovaj segment beleži brz rast kako poljoprivreda prihvata digitalne tehnologije za poboljšanje prinosa i efikasnosti. Poljoprivredni dronovi koriste se za osmatranje i praćenje zdravstvenog stanja useva (koristeći multispektralne kamere za detekciju stresa ili štetočina), precizno prskanje pesticida ili đubriva, upravljanje navodnjavanjem, sajanje semena (npr. iz vazduha za zasnivanje pokrovnih kultura), i praćenje stoke. Oni poljoprivrednicima praktično daju „oko sa neba“ i alat na nebu za preciznu primenu resursa.

U 2023. godini globalno tržište poljoprivrednih dronova vredelo je oko 4–5 milijardi USD fortunebusinessinsights.com. Očekuje se rast na vrednost između ~14 milijardi meticulousresearch.com i preko 22–24 milijarde USD do 2030. (u zavisnosti od scenarija i pretpostavki) globenewswire.com fortunebusinessinsights.com. Najnovija analiza tržišta predviđa oko 22,5 milijardi USD u 2030. (sa 3,8 milijardi USD u 2023), što implicira snažnu godišnju stopu rasta od ~29% globenewswire.com. Pokretači su razvoj precizne poljoprivrede – korišćenje podataka za optimizaciju inputa i prinosa – i nedostatak radne snage u poljoprivredi, što čini automatizaciju atraktivnom. Vlade takođe podržavaju agrodronove kroz subvencije i politike, videći ih kao alate za održivo povećanje proizvodnje hrane globenewswire.com globenewswire.com. Dronovi mogu brzo da pokriju velike površine, smanjuju upotrebu hemikalija ciljanjem samo potrebnih zona i pomažu farmerima u donošenju odluka zasnovanih na podacima.

Glavni akteri: Tržište poljoprivrednih dronova donekle se preklapa sa širom dronskom industrijom, ali ima i posebne, specijalizovane učesnike. DJI (sa svojom Agras serijom prskalica) je globalni lider sa oko 30% udela na svetskom poljoprivrednom tržištu dronova yicaiglobal.com. Japanski Yamaha – koji dugo proizvodi RMAX bespilotne helikoptere za prskanje useva – ima oko 11% yicaiglobal.com. Kineski XAG (fokusiran na poljoprivredne dronove i sisteme za prskanje) je još jedan ključan akter sa oko 9% svetskog udela yicaiglobal.com i ubrzano se širi na međunarodnom tržištu. Ostale značajne kompanije su PrecisionHawk (SAD, analitika farmi zasnovana na dronovima), DroneDeploy (SAD, softver za mapiranje useva), Trimble (SAD, agrotehnološka firma sa integrisanim rešenjima dronova), Parrot (senseFly eBee dronovi za mapiranje useva) i AeroVironment (SAD – poznat po vojnim dronovima, ali proizvodi i Quantix agrodron i preuzeo je analitičke firme za poljoprivredu) fortunebusinessinsights.com. Posebno je snažno tržište u Kini – kineski proizvođači (DJI i XAG) zajedno drže oko 80% domaćeg tržišta agrodronova factmr.com.

Obrasci korišćenja: Dronovi postaju svakodnevni alat za velike farme. Na primer, u Evropi (koja je predvodila tržište poljoprivrednih dronova sa oko 30% udela u 2023. godini) fortunebusinessinsights.com, dronovi pomažu u rešavanju nedostatka radne snage i strogih ekoloških pravila tako što precizno nadgledaju useve. U Aziji (posebno Kina, Indija, Japan), ubrzan rast je u toku dok milioni farmera počinju da koriste dronove za prskanje i snimanje. Japan već decenijama koristi dronove za prskanje (ili male bespilotne helikoptere) na pirinčanim poljima. U Severnoj Americi, velike poljoprivredne kompanije koriste dronove na prostranim poljima kukuruza i pšenice za rano otkrivanje problema i efikasnije primenjivanje hemikalija ili vode. Izazov ostaje edukacija i obuka farmera za upotrebu ovih alata, kao i obezbeđivanje pouzdanog rada dronova u seoskim uslovima. Ipak, poljoprivredni dronovi se smatraju prekretnicom za preciznu poljoprivredu, pomažući u povećanju prinosa uz smanjenje troškova i uticaja na životnu sredinu globenewswire.com globenewswire.com.

Glavni trendovi i inovacije

Kroz sve segmente tržišta dronova, nekoliko ključnih tehnoloških i industrijskih trendova oblikuje budućnost:

• Autonomija i veštačka inteligencija (AI): Dronovi postaju sve autonomniji zahvaljujući napretku u veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju i boljim procesorima na ploči. Ovo omogućava potpuno autonomne letove za zadatke kao što su nadzor, mapiranje ili dostava, bez direktne kontrole pilota. Razvija se i tehnologija rojeva, gde koordinisane grupe dronova zajedno izvršavaju misije. AI pogonjena prepoznavanja objekata i izbegavanje prepreka čine dronove sigurnijim i pouzdanijim, proširujući njihovu upotrebu u složenim okruženjima. Težnja ka autonomiji je očigledna i u komercijalnoj i u vojnoj sferi – na primer, autonomni “taksi dronovi” se testiraju za urbanu vazdušnu mobilnost (iako se dronovi za prevoz putnika obično ne ubrajaju u tradicionalno tržište dronova), a vojska testira AI lojalni pratilac dron avione za pomoć pilotiranim avionima.
• Poboljšano napajanje i izdržljivost: Stalno ograničenje za dronove (posebno električne multirotore) bili su vreme leta i domet. Inovacije u tehnologiji baterija – litijumske baterije veće gustine energije, brzo punjenje i nove hemije – postepeno povećavaju izdržljivost dronova. Štaviše, alternative baterijama sve su popularnije: vodonične gorivne ćelije obećavaju znatno duže vreme leta i brzo dopunjavanje. Na primer, saradnje poput NREL i Honeywell-ovog sistema na bazi patrone sa vodonikom iz 2023. godine omogućavaju dronovima duži let s težim teretom grandviewresearch.com grandviewresearch.com. Dronovi na solarni pogon i hibridni benzin-električni motori koriste se i za specijalizovane visokoizdržljive zadatke. Ova unapređenja će omogućiti dronovima obavljanje zahtevnijih misija (npr. dugotrajni pregledi cevovoda ili višesatni nadzor ili rute dostave).
• Napredak senzora i korisnog tereta: Dronovi su u suštini platforme za nošenje senzora/tereta, a ti senzori postaju bolji i lakši. Senzori sa visokom rezolucijom slike, termalne kamere, multispektralni senzori za poljoprivredu, LiDAR jedinice za mapiranje i čak radar i SIGINT tereti (u vojsci) sve se više integrišu. Unapređeni senzori znače da dronovi pružaju bogatije podatke – od detaljnih 3D modela infrastrukture do preciznih mera zdravlja useva – što pojačava potražnju u industrijama koje se oslanjaju na analitiku grandviewresearch.com. Istovremeno, kapacitet korisnog tereta se poboljšava na mnogim platformama, što omogućava dronovima da nose teže kamere ili više senzora u jednom letu, i da dronovi za dostavu nose veće pakete.
• Hibridni dizajni i nove vrste dronova: Tržište beleži inovacije u formi dronova. Dok multirotor dronovi (kvadkopteri, heksakopteri itd.) ostaju najčešći zbog svoje svestranosti i vertikalnog poletanja/sletanja, raste broj dronova sa fiksnim krilima (koji lete poput aviona) za zadatke sa većim dometom i hibridnih VTOL dizajna koji kombinuju najbolje od oba. Hibridni dronovi mogu vertikalno da poleću, ali prelaze u let sa krilima radi efikasnosti – idealno za dostavu i daljinske preglede. Takođe, raste specijalizacija: podvodni dronovi (za pomorska istraživanja), priključeni dronovi (za trajni nadzor sa napajanjem putem kabla), pa čak i dronovi sa zamahujućim krilima inspirisani prirodom za specifične niše. Ove inovacije proširuju moguće primene bespilotnih vozila.
• Dron kao usluga i integracija u poslovanje: Sa poslovne strane, značajan trend je razvoj modela “dron kao usluga” i integracija dronova u poslovne tokove. Mnoge kompanije sada angažuju specijalizovane provajdere za upravljanje dronovima, kako je već pomenuto, kako bi izbegle upravljanje hardverom i obuku pilota. To je dovelo do pojave brojnih startapa za dron usluge širom sveta. Takođe, dronovi se integrišu sa IoT (Internet of Things) i poslovnim softverima. Na primer, dron može automatski slati podatke u cloud platformu kompanije radi analize u realnom vremenu. Integracija sa 5G mrežama je takođe na vidiku, obećavajući nisko kašnjenje u komunikaciji za daljinsku kontrolu dronova i prenos podataka – telekom kompanije aktivno grade infrastrukturu za podršku urbanom saobraćaju dronova i čak koriste dronove kao 5G repetitore u teško dostupnim oblastima grandviewresearch.com.
• Protivdron i bezbednosne mere: Kako se dronovi šire, paralelno se razvijaju i protiv-UAS (C-UAS) tehnologije za detekciju i neutralizaciju neovlašćenih ili zlonamernih dronova. Ovo je posebno važno za bezbednost oko aerodroma, kritične infrastrukture i bojišta. Iako nisu deo tržišta dronova per se, razvoj ometača, presretačkih dronova i tehnologija geoofencinga utiče na to kako se dronovi koriste. Proizvođači implementiraju funkcije poput geoofencinga (sprečavanje leta u zabranjenim zonama) i emitovanja udaljene identifikacije radi ispunjavanja regulatornih i bezbednosnih zahteva. Ove mere će uticati na rast tržišta omogućavajući sigurnije i odgovornije upravljanje dronovima, što ohrabruje regulatore da otvore vazdušni prostor za komercijalnu upotrebu.

Ukratko, kontinuirane inovacije čine dronove pametnijim, sigurnijim i sposobnijim – što otvara nove primene i podstiče dalji rast tržišta. Konvergencija dronova sa tehnologijama poput AI, telekomunikacija (5G) i napredne proizvodnje očekuje se do 2030, što će doneti još svestranije dronove i širu korisničku bazu.

Konkurentski pejzaž i ključni igrači

Konkurentski pejzaž industrije dronova je raznolik, sa različitim liderima u svakom segmentu:

• Konzumerski segment: Kao što je pomenuto, DJI (Kina) je dominantan igrač u potrošačkim/rekreativnim dronovima, sa procenjenim globalnim tržišnim udelom od 70–80%+ (preko 90% u nekim podsegmentima) grandviewresearch.com. Postoji nekoliko nišnih konkurenata, ali DJI-jev trenutak prednosti, širok asortiman proizvoda i ekonomija obima otežali su istiskivanje sa tržišta. Američki Skydio privukao je pažnju svojim AI pogonjenim izbegavanjem prepreka (i jedan je od retkih američkih proizvođača dronova u većem obimu, delimično zahvaljujući vladinim ugovorima zbog bezbednosnih briga oko kineskih dronova). Parrot (Francuska) se uglavnom preusmerio na profesionalno tržište, ali još uvek prodaje neke potrošačke modele. Manji kineski brendovi (Hubsan, Autel itd.) i dugi rep proizvođača dronova za igračku ponudu zaokružuju segment. Potrošački sektor dronova je pretrpeo i određeno smanjenje (npr. 3DR i GoPro su napustili tržište hardvera pre više godina), ostavljajući DJI i šačicu drugih kao glavne proizvođače.
• Komercijalni (poslovni) segment: Ovaj segment je više fragmentisan i specifičan po nameni. DJI takođe prednjači po broju jedinica koje se koriste komercijalno (mnoge kompanije jednostavno koriste DJI dronove), ali brendovi i softverske firme usmerene na preduzeća imaju važnu ulogu. Parrot i njegove podružnice (senseFly, Pix4D) pokrivaju mapiranje, geodetska i poljoprivredna rešenja. Autel Robotics (Kina) nudi “prosumer” i komercijalne dronove i popularan je izbor za javne službe u SAD koje traže alternative DJI-ju. Skydio ima ugovore sa vojskom i javnom bezbednošću za nadzorne dronove, zahvaljujući svojoj autonomnoj tehnologiji. Kada je reč o softveru i uslugama, ključni igrači su DroneDeploy (softver za obradu podataka sa dronova, lider u upotrebi kod preduzeća), PrecisionHawk (analitika, prisustvo u energetici i poljoprivredi), Aerodyne Group (usluge dronova globalno u inspekcijama infrastrukture), i Cypher Environmental/Kespry (geodetske usluge za rudarstvo i agregate). Komercijalni sektor uključuje i mnoge startape koji ciljaju specifične vertikale (npr., American Robotics koji se fokusira na potpuno autonomne dronove za poljoprivredu, Airobotics sa rešenjima “dron u kutiji” za industrijska postrojenja). Tržišni udeo kod komercijalnih dronova se tipično deli po nameni i regionu, a ne postoji jedna globalna cifra – ali je jasno da nijedna kompanija ne monopolizuje poslovne dronove kao što DJI to radi kod potrošača, pogotovo dok vlade i kompanije diversifikuju dobavljače iz bezbednosnih razloga grandviewresearch.com.
• Vojni segment: Tržištem vojnih dronova dominiraju velike vazduhoplovne/odbrambene kompanije, često po državi. U SAD-u su General Atomics i Northrop Grumman ključni za velike bespilotne letelice, dok AeroVironment dominira malim dronovima za ručno lansiranje (npr. Raven, Switchblade lutajuće municije) – AeroVironment dronovi su naširoko korišćeni od strane snaga SAD i saveznika, uključujući Ukrajinu za izvidjanje na liniji fronta. Lockheed Martin i Boeing takođe proizvode različite dronove i povezane sisteme. Izraelski IAI i Elbit imaju značajan udeo izvoznog tržišta za izviđačke dronove. Turski proizvođač Baykar je poslednjih godina značajno povećao udeo na tržištu naoružanih dronova izvozom TB2 drona u veliki broj zemalja. U Kini više državnih firmi proizvodi vojne dronove za domaću upotrebu i izvoz (CASC-ova CH-serija, AVIC-ova Wing Loong serija itd.). Pošto su mnogi vojni ugovori tajni ili dodeljeni bez tendera, teško je precizno kvantifikovati tržišni udeo, ali su generalno američki i izraelski sistemi tradicionalno činili veliki deo potrošnje za vrhunske dronove, dok Kina i drugi povećavaju svoj udeo na globalnom tržištu do 2025. Treba napomenuti da se komercijalni dronovi sa rafova prodavnica (uglavnom DJI) takođe koriste od strane vojski i naoružanih grupa za taktičke svrhe, ali bi se ti podaci računali u komercijalne brojke. Vojni segment je otud podeljen između vrhunskih sistema velikih odbrambenih firmi i jeftinih masovno proizvedenih dronova prepravljenih za vojnu upotrebu.
• Segment dostave: Ovaj segment je još uvek u razvoju, sa mnogo partnerstava a ne samostalnih konkurenata. Amazon Prime Air i Alphabet Wing su pod posebnim nadzorom tržišta, ali ni jedan još nema velike operacije. Zipline možda ima najviše operativnog iskustva, sa hiljadama izvršenih medicinskih dostava u Africi – proširio se u druge regione (uključujući pilot programe u SAD i Japanu) i često se navodi kao lider u dronskoj logistici. Wingcopter (Nemačka) i Matternet (SAD) su značajni startapi koji su implementirali dronove u probnim dostavama (Matternet je sarađivao sa UPS-om na dostavama za bolnice u SAD). Tradicionalne logističke kompanije (UPS, DHL, FedEx) ne proizvode same dronove (osim malih probnih jedinica kod DHL-a) već više investiraju ili partneruju sa firmama koje razvijaju dron tehnologije grandviewresearch.com grandviewresearch.com. Airbus ima projekat Skyways, a Boeing ulaže u razvoj teretnih dronova – ovi giganti iz vazduhoplovne industrije mogli bi postati značajni ako tržište sazri. Za sada, tržišni udeo u segmentu dostave dronovima teško je definisati jer se meri po pilot-projektima i regulatornim odobrenjima više nego po prihodima. Možemo reći da su “glavni igrači” oni sa zapaženim pilot-implementacijama i tehnologijom – Amazon, Wing, Zipline, Matternet, Wingcopter, Flytrex, Drone Delivery Canada i još nekolicina – ali će ova slika verovatno biti jasnija do 2030. kada usluge postanu komercijalne.
• Poljoprivredni segment: Kao što je pomenuto, DJI i XAG (Kina) i Yamaha (Japan) predvode na globalnom tržištu dronova za poljoprivredu yicaiglobal.com. DJI-jev Agras T-serija sprayera koristi se širom Azije, a sve više i u drugim regionima. Yamaha je rano ušla na tržište još devedesetih sa bespilotnim helikopterima za prskanje polja u Japanu i zadržala je snažnu poziciju na tom tržištu. PrecisionHawk i Trimble ne proizvode dronove, ali su ključni u razvoju softvera za poljoprivredu i integraciji podataka sa dronova u upravljanje farmom, često sarađujući sa proizvođačima hardvera. DroneDeploy koristi se kod velikih poljoprivrednih kompanija za analizu snimaka sa dronova. Agribotix (koji je akvirirao AgEagle) i Sentera su primeri firmi koje pružaju senzore i analitiku za poljoprivredu. Segment poljoprivrednih dronova uključuje i mnogo regionalnih igrača sa rešenjima prilagođenim lokalnim kulturama (npr. firme u Indiji koje razvijaju dronove za pirinač i pamuk). Imajući u vidu veliki udeo DJI-ja i sposobnost masovne proizvodnje, očekuje se da ostane dominantni dobavljač hardvera u ovom sektoru. Ipak, lokalne firme (kao ideaForge u Indiji ili Harwar u Kini) takođe ozbiljno konkurišu na svojim tržištima, posebno ako postoje vladini podsticaji za kupovinu domaćih proizvoda.

Ukratko, konkurentski pejzaž je dinamičan – DJI je zajednička nit kao najveći proizvođač hardvera za civilne dronove, ali u drugim nišama lideri variraju. Industrija beleži i stalni ulazak novih startapova i izvesnu konsolidaciju (spajanja/akvizicije) kako tržište sazreva. Na primer, velike odbrambene kompanije su akvirirale manje startapove kako bi unapredile svoju tehnologiju, a softverske kompanije za preduzeća su se udruživale da ponude kompletne platforme za podatke sa dronova. Investitori i dalje ulažu sredstva u dronske kompanije, očekujući snažan rast, posebno u segmentima dostave, urbane vazdušne mobilnosti i softverskih usluga.

Regionalna analiza

Usvajanje dronova varira po regionima, pod uticajem potreba industrije, regulatornog okruženja i lokalnih proizvođača. U nastavku je pregled glavnih regiona:

Severna Amerika: Ovaj region (predvođen Sjedinjenim Državama) predstavlja najveće tržište dronova po prihodima, sa oko 39% globalnih prihoda od dronova u 2024. godini grandviewresearch.com. Visoko usvajanje dronova u Severnoj Americi pokreću kako komercijalna upotreba, tako i vojna ulaganja. Značajne nabavke bespilotnih letelica od strane američke vojske (na primer, SAD imaju veliki udeo u globalnoj potrošnji na dronove za odbranu) povećavaju veličinu tržišta ovog regiona. U civilnom sektoru, SAD i Kanada široko primenjuju dronove u poljoprivredi, građevinarstvu, filmskoj produkciji i javnoj bezbednosti. Mnoge od najvećih svetskih kompanija i inovatora u oblasti dron servisa (uključujući nekoliko startapa) imaju sedište u SAD, iako se hardver uglavnom proizvodi u Kini. Regulativa u SAD je bila umereno podržavajuća: Part 107 pravila Federalne administracije za avijaciju, uvedena 2016. godine, stvorila su pravni okvir za komercijalne operacije dronova (npr. zahtev za sertifikaciju pilota i odobrenja za vazdušni prostor) grandviewresearch.com. Aktuelne inicijative u vezi sa BVLOS (letovi izvan vizuelne linije vidljivosti) i upravljanja saobraćajem dronova ukazuju da SAD idu ka liberalnijoj upotrebi dronova, mada sporo. SAD su takođe uvele pravilo o Remote ID 2023/24. godine, koje zahteva da dronovi emituju identifikacione informacije radi bezbednosti i odgovornosti. Kanada ima sličan sistem dozvola za pilote dronova i bila je među prvim državama koje su dozvolile određene BVLOS operacije u retko naseljenim oblastima. Očekuje se da će tržište dronova u Severnoj Americi nastaviti da raste (~13% prosečan godišnji rast u SAD je predviđen grandviewresearch.com), sa posebnim naglaskom na korporativni i vojni sektor. Ogromne površine američke poljoprivrede i infrastrukture obezbeđuju kontinuiranu potražnju za dronovima u poslovima nadzora i inspekcije, a kompanije poput Amazona verovatno će koristiti SAD kao glavno tržište za pokretanje usluga dostave čim regulativa to dozvoli.

Evropa: Evropa je takođe značajno tržište za dronove, sa široko rasprostranjenom komercijalnom primenom i snažnim naglaskom na regulatornu standardizaciju. EU je preko EASA (Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja) 2021. godine uvela jedinstvene propise o dronovima za sve zemlje članice strucinspect.com. Ova pravila kategorizuju operacije dronova po riziku (Open, Specific, Certified kategorije) i pojednostavljuju korišćenje dronova širom Evrope, zamenjujući mozaik nacionalnih zakona jedinstvenim okvirom. Kao rezultat, operater registrovan u jednoj zemlji EU može legalno leteti u drugim zemljama pod istim pravilima, što čini upotrebu dronova lakšom i bezbednijom u celoj Evropi strucinspect.com. Tržište Evrope pokreću primene u poljoprivredi (precizna poljoprivreda) – na primer, Evropa je 2023. godine bila svetski lider u primeni dronova u poljoprivredi sa procenjenim udelom od 30% u tom segmentu fortunebusinessinsights.com – zatim inspekcija stare infrastrukture (putevi, železnica, mostovi kojima je potreban nadzor) i javna bezbednost/hitne intervencije (mnoge evropske vatrogasne i policijske službe koriste dronove radi pregleda situacije). Zemlje kao što su Francuska, Nemačka i Velika Britanija imaju aktivne industrije dronova. Francuska je dom Parrota i Delaira; Nemačka ima microdrones i Wingcopter; Velika Britanija beleži inovacije u tehnologiji radara za dronove/UTM-u i testira, poput medicinskih dostava u zabačena područja (npr. škotska ostrva). Rast Evrope je solidan (~13% prosečan godišnji rast se očekuje) grandviewresearch.com, ali je nešto iza Severne Amerike po ukupnoj veličini. Ograničenje u Evropi predstavljaju stroži zakoni o privatnosti koji mogu ograničiti određene operacije dronova (zabrinutost zbog snimanja ljudi/imovine), ali je opšti proaktivan pristup EU za stvaranje jedinstvenog tržišta pozitivan za rast industrije. Takođe, evropske logističke i e-commerce kompanije (poput DHL-a i manjih firmi) testiraju isporuku dronovima kroz ograničene pilot projekte. Ključni regionalni trend: Evropa vrednuje bezbednost i integraciju, što se vidi kroz projekte kao što je U-space okvir za upravljanje saobraćajem dronova i investicije u sisteme za detekciju i izbegavanje sudara. Do 2030. godine, Evropa će ostati jedan od vodećih regiona za dronove, posebno jaka u agro-tehnologiji i primeni u državnoj upravi.

Azija-Pacifik: Azijsko-pacifički (APAC) region je najbrže rastuće tržište dronova i predviđa se da će u više aspekata postati globalni lider. Očekuje se da će industrija dronova u APAC-u rasti iznad 15% prosečno godišnje do 2030. grandviewresearch.com grandviewresearch.com – što je najviše od svih regiona. Ovaj rast pokreće kombinacija faktora: dominacija Kine u proizvodnji dronova, povećano usvajanje u zemljama u razvoju i rastuće vojne nabavke u Aziji. Kina zaslužuje posebno mesto – ne samo da je sedište DJI-a (najvećeg svetskog proizvođača dronova), već i desetina drugih proizvođača bespilotnih letelica. Više od 70% globalnog civilnog snabdevanja dronovima dolazi iz Kine unmannedairspace.info, što ovu zemlju čini proizvodnim centrom industrije. Kinesko domaće tržište dronova je veliko i još uvek raste; dronovi se koriste za sve – od poljoprivrede (gde desetine hiljada prskajućih dronova rade na kineskim poljima) do e-trgovinske isporuke (kineske kompanije poput JD.com i Meituan su testirale gradske dostave) i nadzora. Kineska vlada podržava razvoj dronske tehnologije, a iako postoje propisi, oni su generalno usmereni ka podsticanju industrije (na primer, postoje zone za testiranje letova izvan linije vidljivosti). Japan je još jedan ključni igrač – rano je prihvatio dronove u poljoprivredi i sada ulaže u dronove za inspekciju infrastrukture zbog starenja radne snage inspektora. Japan je takođe zainteresovan za urbanu vazdušnu mobilnost, sa probama dostave dronovima, pa čak i konceptima letećih automobila na horizontu. Indija je takođe brzo rastuće tržište, posebno nakon 2021. kada su indijske vlasti liberalizovale politike o dronovima (smanjujući brojne prepreke). Startapi iz Indije sada koriste dronove za mapiranje sela, nadgledanje useva i čak za dostavu lekova u zabačenim oblastima. Južna Koreja i Australija imaju takođe aktivne zajednice – Australija je testna zona za Google Wing dostave i ima rudarske kompanije koje intenzivno koriste dronove, dok Južna Koreja integriše dronove kroz pametne gradove i ima lokalne šampione poput Doosana (koji razvijaju dronove sa gorivim ćelijama). U jugoistočnoj Aziji korišćenje dronova raste za poljoprivredu (npr. u Vijetnamu, Indoneziji za nadzor plantaža) i upravljanje katastrofama u oblastima sklonim tajfunima. Generalno, Aziju-Pacifik predvode Kina i Japan po veličini tržišta giiresearch.com, i do 2030. APAC će najverovatnije dostizati ili prevazići Severnu Ameriku u sektoru komercijalnih dronova. Region Bliskog istoka i Afrike (obrađen sledeći) zapravo je predviđen da ima najbrži procentualni rast, ali sa mnogo niže osnovice giiresearch.com.

Latinska Amerika: Tržište dronova u Latinskoj Americi je manje, ali postepeno raste. Brazil je najveći igrač u regionu – njegova ekspanzivna poljoprivreda (soja, šećerna trska, itd.) usvaja dronove za nadzor useva i prskanje, a brazilska vlada koristi dronove za nadziranje Amazonske prašume i borbu protiv krčenja šuma. Zemlje kao što su Meksiko, Argentina i Kolumbija imaju sve veću upotrebu dronova u poljoprivredi i rudarstvu. Dronovi se takođe koriste za organe za sprovođenje zakona i graničnu bezbednost (npr. Meksiko koristi dronove za nadzor u određenim regionima). U Latinskoj Americi niču startapi, na primer, oni koji nude usluge mapiranja za urbanističko planiranje ili koriste dronove za isporuku medicinskog materijala u udaljene predele Anda. Značajan trend je i upotreba dronova za inspekciju infrastrukture u zemljama sa razvijenom naftnom i gasnom industrijom (Meksiko, Venecuela – iako ekonomske poteškoće u Venecueli ograničavaju usvajanje tehnologije). Regulativa u Latinskoj Americi varira: neke zemlje imaju prilično otvorene politike, dok druge još razvijaju okvire, ali postoji opšte interesovanje za korišćenje dronova u razvoju i javnim uslugama. Do 2030. očekuje se da će Latinska Amerika beležiti značajnije usvajanje dronova, posebno u poljoprivredi (s obzirom na važnost agrobiznisa) i rešavanju izazova poput guste gradske saobraćajne gužve (npr. dronovi bi mogli da pomognu u dostavi ili nadzoru saobraćaja u megagradovima poput Sao Paola ili Meksiko Sitija). Ipak, ukupno tržište regiona verovatno će ostati skromno u poređenju sa Severnom Amerikom, Evropom ili Azijom-Pacifikom.

Srednji Istok i Afrika: Ovaj objedinjeni region trenutno je najmanje tržište, ali sa jedinstvenim slučajevima upotrebe i snažnim potencijalom za budući rast (projekcije ga svrstavaju u najbrže rastući region u procentima prema nekim analizama giiresearch.com). Na Srednjem Istoku bogate zemlje poput UAE, Saudijske Arabije i Izraela značajno ulažu u dronove. UAE je orijentisan ka budućnosti – Dubai je najavio planove za dronove-taksi i organizovao je takmičenja u dronovima radi podsticanja inovacija; takođe koristi dronove u inicijativama pametnih gradova (npr. dron inspekcije infrastrukture, probne isporuke dokumenata dronovima). Saudijska Arabija, u sklopu Vizije 2030, istražuje upotrebu dronova za velike projekte (Neom pametni grad) i za inspekciju naftne industrije. Izrael je poseban slučaj: globalni je lider u vojnim dronovima i takođe ima dinamičnu startap scenu za dronove (uključujući civilne primene kao što su dostava – Izrael je sproveo pilot projekte za isporuku hrane i lekova dronovima u pojedinim gradovima). Afrika je, s druge strane, zanimljiva zbog preskakanja određenih tehnologija: partnerstvo Ruande i Gane sa Zipline za medicinske isporuke je model korišćenja dronova za rešavanje stvarnih problema u zdravstvu. Nekoliko drugih afričkih država (Kenija, Nigerija, Južnoafrička Republika, Malavi itd.) sada istražuju dronove za transport medicinskih uzoraka, praćenje divljih životinja i krivolova, prskanje useva i mapiranje područja bez dobrih mapa. Afrički regulatori su prilično progresivni – na primer, Ruanda je stvorila regulatorni sandbox zasnovan na učinku koji je omogućio Zipline operacije (sa standardima bezbednosti, ali i fleksibilnošću za inovacije). Južnoafrička Republika ima okvir za komercijalne dronove i lokalne kompanije koje rade vazdušna snimanja rudnika. Izazov u Africi je infrastruktura i cena, ali dronovi nude način da se prevaziđu praznine u infrastrukturi (kako je viđeno u dostavi krvi udaljenim klinikama). Do 2030. očekuje se povećan broj dron koridora u Africi (poseban vazdušni prostor za dostavne dronove, kao što se planira u Malaviju i Tanzaniji). Region Srednjeg Istoka i Afrike će verovatno i dalje biti manji po vrednosti tržišta, ali može predstavljati džepove visokotehnološke integracije dronova, kao što su pametni gradovi u Persijskom zalivu i humanitarni logistički lanci u Africi.

Uopšteno, Azijskopacifički region i Severna Amerika predvodiće tržište dronova po veličini do 2030. godine, a Evropa neće biti daleko iza. Prednost Severne Amerike zasniva se na odbrani i velikom komercijalnom tržištu; rast Azijsko-pacifičkog regiona dolazi iz proizvodnih kapaciteta i široke prihvaćenosti među potrošačima i u komercijalnim domenima. Ostali regioni doprinose manjim, ali rastućim udelima, često se fokusirajući na nišnu upotrebu prilagođenu lokalnim potrebama (poljoprivreda u Latinskoj Americi, medicinske dostave u Africi itd.). Ova globalna rasprostranjenost znači da je industrija dronova zaista svetska do 2030. godine, ali i da kompanije moraju navigirati kroz različite regulatorne režime i tržišne uslove u svakom regionu.

Slika 1: Severna Amerika je činila oko 39% globalnog prihoda tržišta dronova u 2024. grandviewresearch.com. Posebno SAD podstiče potražnju u Severnoj Americi, sa velikom upotrebom dronova u industrijama poput poljoprivrede, građevine, nafte i gasa, kao i velikim vojnim ulaganjima u bespilotne letelice. (Slika: Grand View Research)

Regulatorni i pravni okviri

Regulativa je ključni faktor koji oblikuje tržište dronova, jer može omogućiti nove operacije (npr. letovi izvan vidokruga, dostave dronovima po gradovima) ili ograničiti rast ako su pravila previše restriktivna. Ovde iznosimo ključne regulatorne okvire i trendove:

• Sjedinjene Države (FAA): FAA reguliše američki vazdušni prostor i metodično integriše dronove. Deo 107 (Pravilo za male UAS) uspostavljen 2016. čini osnovu: dronovi ispod 25 kg mogu se koristiti u komercijalne svrhe od strane sertifikovanog pilota, do visine od 120 metara i unutar vizuelnog vidokruga, uz ostala ograničenja. Operacije noću, iznad ljudi ili van vidokruga zahtevaju dozvole ili posebna pravila, iako je FAA postepeno proširivao dozvole (npr. od 2021. pravila dozvoljavaju let iznad ljudi i noćne letove za kvalifikovane dronove sa svetlima i ako ljudi nisu izloženi nepotrebnom riziku). Glavni nedavni zahtev je daljinska identifikacija: od 2024. većina dronova u SAD mora da emituje signal za identifikaciju (poput digitalne registarske tablice) tokom leta. Ovo je namenjeno rešavanju bezbednosti i odgovornosti, otvarajući vrata za kompleksnije operacije. FAA je takođe sprovodio Program pilot integracije (IPP) i njegovog naslednika program BEYOND za saradnju sa lokalnim vlastima i kompanijama na testiranju dostava, inspekciji infrastrukture van vidokruga itd., prikupljajući podatke za šire donošenje pravila. Do 2025. FAA radi na predloženom pravilu za dozvoljene rutinske BVLOS operacije, što je ključno za skaliranje dostava i inspekcija na duge staze. Osim toga, razvija se upravljanje vazdušnim prostorom za dronove (UTM) u saradnji sa NASA-om – sistem za koordinaciju saobraćaja dronova, posebno na niskim visinama. Uopšteno, američka regulativa je oprezna, ali konstantno napreduje; industrija uglavnom pohvaljuje FAA zbog održavanja bezbednosti, ali često traži brže reakcije kako inovacije ne bi bile zakočene. Savezni i državni zakoni regulišu i privatnost (npr. neke države ograničavaju nadzor dronovima ili zahtevaju naloge za upotrebu dronova od strane policije). Važno pravno ograničenje na američkom tržištu su vladine zabrane upotrebe kineskih dronova u federalnim institucijama (zbog sajber bezbednosti) – npr. DJI je efektivno na crnoj listi za američku vojsku i neke državne agencije. Ovo je otvorilo prilike za domaće proizvođače i može oblikovati buduće nabavke.
• Evropska unija (EASA): Kao što je pomenuto, Evropa je napravila veliki korak ujednačavajući regulativu o dronovima kroz sve članice EU strucinspect.com. Od 2021. dronovi u EU prate zajednička pravila: Otvorena kategorija za letove niskog rizika (sa podkategorijama po težini drona i udaljenosti od ljudi), Specifična kategorija za srednji rizik (zahteva procenu operativnog rizika ili standardizovano odobrenje scenarija) i Sertifikovana kategorija za visok rizik (slično sertifikaciji putničkog vazduhoplovstva, u budućnosti primenjivo na, recimo, dron-taksije). Piloti i operateri se sada registruju u sistemu na nivou EU (preko 1,6 miliona operatora dronova registrovanih u Evropi do 2023.) easa.europa.eu. Dronovi su takođe podložni novim CE standardima i klasama (C0 do C6) koji definišu tehničke zahteve kao što su daljinska identifikacija, geo-svest itd. EASA nastavlja da modifikuje pravila – npr. nedavno radi na pravilima za rojeve dronova i autonomne operacije u Specifičnoj kategoriji, kao i na regulativi za U-space za upravljanje saobraćajem dronova u određenim zonama. Privatnost se u Evropi shvata ozbiljno, pa operateri moraju poštovati GDPR pri korišćenju kamera. Neke zemlje imaju dodatna pravila (npr. Francuska zahteva svetla i ograničava kada možete snimati ljude). Ipak, EU ima jedan od naj kompletnijih regulatornih okvira za dronove, što pruža jasnoću proizvođačima i pružaocima usluga na velikom tržištu. Velika Britanija, nakon izlaska iz EU, ima svoj sličan okvir pod UK CAA, koji veoma liči EASA pravilima zaključno sa 2025.
• Kina: Regulatorno okruženje u Kini za dronove je donekle strogo, ali i podržava industriju. Rekreativno letenje u urbanim zonama je zabranjeno bez posebne dozvole, a uveden je sistem registracije „pravim imenom“ za teže dronove. Postoje geozonske zabranjene zone leta (posebno oko aerodroma, vojnih baza i osetljivih lokacija – DJI softver i sam uključuje kineske zone zabrane). Vlada, međutim, sprovodi pilot-programe za napredne upotrebe: na primer, u nekoliko gradova postoje specijalne zone u kojima dostavljačke kompanije (poput JD.com) mogu leteti izvan vidokruga. Kina masovno koristi dronove i za javne potrebe (tokom COVID karantina korišćeni su za nadzor i dezinfekciju, recimo). Izvoz određenih vojnih dronova podložan je kontroli, ali kineske firme slobodno izvoze većinu komercijalnih modela. Zanimljivo je to što je kineska dominacija u proizvodnji najpre nastala uz relativno labavu izvoznu kontrolu i intenzivnu domaću podršku za R&D; sada, kako tehnologija sazreva, kineske vlasti više obraćaju pažnju na bezbednost vazdušnog prostora (npr. zahtevaju dozvole za pilote dronova preko određene težine). Od 2025. kineska pravila i dalje zabranjuju slobodno prelijetanje gusto naseljenih područja bez dozvole, ali postoji jasan zamah za integraciju dronova u urbanu avio-mobilnost (Guangzhou, Shenzhen i drugi tehnološki centri imaju programe za to). Možemo očekivati da će Kina postepeno formalizovati nacionalni sistem upravljanja saobraćajem dronova, posebno kako 5G omogućava bolju povezivost za UAV.
• Ostali regioni: Mnoge države širom sveta usvajaju ili su usvojile regulativu za dronove, često inspirisanu američkim ili EU modelima. Kanada ima sistem licenciranja sa osnovnim i naprednim kategorijama operacija (slično konceptu EU kategorija rizika). Australija je bila među prvim zemljama sa regulativom za dronove (CASA pravila dozvoljavaju komercijalne operacije uz licencu, a za male dronove ispod 2 kg pravila su blaža). Japan je nedavno ažurirao svoj zakon i omogućio BVLOS letove u naseljenim područjima za dostavne dronove (operacije nivoa 4) – veliki korak za rutinske dron dostave u zajednicama sa puno starijih. Indija je 2021. reformisala regulativu za dronove, ukinula komplikovane dozvole i pokrenula platformu Digital Sky za brze online dozvole; takođe su 2022. zabranili uvoz stranih dronova kako bi podstakli domaću proizvodnju. Države Srednjeg Istoka poput UAE imaju posebne zakone (Dubai zahteva registraciju i ima posebne zone za let, Saudijska Arabija traži dozvole). Afrika takođe napreduje: Ruanda i Malavi su pioniri sa propisima baziranim na performansama koji omogućavaju humanitarne operacije; Južnoafrička Republika izjednačava dronove sa letelicama (zahteva pilotske dozvole itd., što se smatra strožim; razmatraju olakšanja pravila radi razvoju industrije).

Uopšteno, globalni regulatorni trend je ka omogućavanju složenijih operacija dronova, ali uz bezbednosne mere. Ovo uključuje zahteve za tehnologijama poput daljinske identifikacije, izbegavanja sudara i obuke operatera. Takođe vidimo sve veću međunarodnu saradnju – na primer, ICAO radi na modelima UAS regulative i standardima za upravljanje saobraćajem koje mogu usvojiti mnoge zemlje. Do 2030. očekuje se da regulativa dovoljno evoluira da omogući stvari kao što su rutinske dostave dronovima, visoko-nadmoćne misije snimanja na velike daljine, a možda i letovi dronova sa putnicima u nekim regionima, što će značajno proširiti tržište. Međutim, ako regulatorni napredak bude sporiji od očekivanog, određeni segmenti (kao dostava) mogu se razvijati sporije.

Na kraju, pravni okviri za odgovornost i osiguranje takođe poprimaju svoj oblik. Mnoge zemlje sada zahtevaju da operateri dronova imaju osiguranje od odgovornosti, posebno za komercijalne letove. Pravna pitanja u vezi sa privatnošću (npr. da li neko može da sruši dron iznad svog poseda? Obično nije legalno, ali do incidenata je dolazilo) rešavaju se jasnijim zakonima – npr. zakonima protiv nasilja nad dronovima i pojašnjenjem da je vazdušni prostor pod federalnom regulacijom. Svi ovi regulatorni segmenti – bezbednost, privatnost, pristup vazdušnom prostoru, odgovornost – uticaće na to koliko će se dronovi udobno integrisati u svakodnevno poslovanje i život.

Prilike i izazovi

Globalno tržište dronova nudi ogromne prilike, ali se takođe suočava sa značajnim izazovima kako raste:

Prilike:

• Ekspanzija u nove industrije: Mnogi sektori tek počinju da koriste potencijal dronova. Postoje mogućnosti za širenje upotrebe dronova u osiguranju (inspekcije šteta), telekomunikacijama (inspekcija tornjeva, pa čak i kao leteće bazne stanice), upravljanju zalihama u maloprodaji (korišćenje dronova u zatvorenom za skeniranje zaliha u skladištima), zaštiti životne sredine (nadzor divljih životinja, patrole protiv krivolova) i drugo. Svaka nova primena može otključati dodatnu potražnju za dronovima i povezanim uslugama.
• Emergentna tržišta i zemlje u razvoju: U zemljama u razvoju dronovi mogu preskočiti tradicionalnu infrastrukturu. Na primer, u područjima bez puteva, dronovi za isporuku mogu direktno snabdevati zajednice. Ovo stvara poslovne prilike i socijalni uticaj (kao što se vidi kod medicinskih isporuka u Africi). Kako regulative sazrevaju u tim regionima, lokalni preduzetnici mogu graditi biznise sa dron servisima za prskanje useva, mapiranje itd., što omogućava rast tržišta koja su ranije bila mala. Međunarodne razvojne agencije i vlade finansiraju sve više projekata sa dronovima (za odgovor na katastrofe, poljoprivredu, zdravlje), pa je ovo prilika za drone kompanije da pokažu vrednost i skaliraju rešenja u tim regionima.
• Tehnološka integracija i usluge: Najveća finansijska prilika kod dronova možda se ne nalazi u prodaji samog hardvera (koji postaje donekle roba), već u uslugama sa dodatom vrednošću i podacima. Kompanije koje mogu integrisati dronove u šira rešenja – na primer, povezivanjem dronova sa AI analitikom za pružanje „insights as a service” – imaće koristi. Koncept “platformi za podatke sa dronova” znači stalan prihod, što privlači investitore. Takođe, kako autonomija napreduje, Dronovi-kao-usluga (Drone-as-a-Service) mogu se skalirati (jedan operater nadzire flotu autonomnih dronova na daljinu), što omogućava servise kao što su stalni nadzor ili automatizovane mreže isporuke. Ovo otvara prostor i za pretplatničke modele i softver u oblaku u ekosistemu dronova.
• Ušteda troškova i ROI za klijente: Dronovi često mogu obaviti poslove jeftinije, brže i sigurnije od tradicionalnih metoda – npr. dron može pregledati vetroturbinu za nekoliko minuta, dok bi timu za pristup užetom trebalo nekoliko sati. Isticanje ovih prednosti troškova i koristi nastaviće da podstiče usvajanje. Kako studije slučaja budu pokazivale snažan povraćaj investicije (ROI) – recimo, farmer koji smanji upotrebu pesticida za 30% zahvaljujući preciznom prskanju dronom, ili grad koji mapira svoju infrastrukturu za nekoliko dana umesto meseci – industrije koje su bile neodlučne verovatno će prigrliti ovu tehnologiju. Ova lančana usvajanja donose rast za prodavce dronova.
• Sinergija sa drugim tehnološkim trendovima: Dronovi se prepliću sa drugim aktuelnim tehnološkim oblastima, stvarajući prilike za sinergiju. Na primer, razvoj pametnih gradova (sa IoT senzorima svuda) može uključivati nadzor i dostavu pomoću dronova već u planskim dokumentima gradova. 5G mreže mogu omogućiti upravljanje dronovima u realnom vremenu sa velikom propusnošću podataka, čime se otvaraju nove primene (poput roja dronova koji trenutno komuniciraju). Veštačka inteligencija u oblasti kompjuterskog vida unapređuje navigaciju i obradu podataka sa dronova. Čak i šire, budući koncepti kao što je metaverzum mogu koristiti 3D podatke sa dronova za kreiranje digitalnih blizanaca stvarnog sveta. Kompanije koje se pozicioniraju na tim presecima mogu razvijati inovativne servise (npr. holograme gradilišta u realnom vremenu na osnovu snimaka drona).

Izazovi:

• Regulatorne prepreke: Kao što je opisano, regulative mogu biti mač sa dve oštrice. Iako napredak postoji, mnoge profitabilne upotrebe (poput redovnih isporuka u gradovima ili dugolinijskih letova) i dalje nisu u potpunosti legalne u većini mesta. Složeni birokratski procesi za dobijanje dozvola mogu usporiti implementaciju. Ako modernizacija regulative zastane (usled incidenata ili političkih zabrinutosti), tržište može rasti sporije od očekivanog. Kompanije često moraju da se snalaze u različitim pravilima ako rade međunarodno. Usklađenost sa propisima (obavezna daljinska identifikacija, dobijanje pilot dozvola, odobrenja letova) dodaje trošak i složenost operaterima dronova. Dokle god nema široke regulatorne dozvole za autonomne letove van vidnog polja, neki od velikih planova za ekonomiju dronova (poput flota za isporuku širom gradova) ostaće neostvareni.
• Bezbednost, sigurnost i percepcija javnosti: Svaka nova tehnologija suočava se sa izazovima u javnom percepciji, a dronovi nisu izuzetak. Brige oko dronova uključuju bezbednost (da li će se srušiti na ljude ili avione?), privatnost (da li me snimaju bez dozvole?), i sigurnost (mogu li se koristiti u zle svrhe?). Incidenti koji su privukli veliku pažnju – npr. dronovi viđeni blizu aerodromskih pista zbog kojih su letovi obustavljani, ili upotreba dronova za šverc u zatvore – bili su udarne vesti. Takvi slučajevi mogu dovesti do strožih pravila ili zabrana (neki gradovi su pokušali da zabrane dronove u parkovima itd.). Industrija mora stalno unapređivati bezbednosne funkcije (poput ograničenja leta na kritičnim lokacijama, pouzdanih zaštita, padobrana za velike dronove itd.) i sarađivati sa vlastima na merama protiv dronova radi suzbijanja zloupotrebe. Potrebna je i edukacija javnosti radi izgradnje poverenja (na primer, pokazivanjem da su dostavni dronovi bezbedni i da ne špijuniraju dvorišta). Bez javnog prihvatanja dronovi će teško postati svakodnevica.
• Tehnička ograničenja: Uprkos napretku, trenutni dronovi i dalje imaju tehnička ograničenja koja mogu sprečiti njihovu punu upotrebu. Ograničeno trajanje baterije kod multirotora (često 20–40 minuta po letu) znači mnogo ciklusa punjenja ili potrebu za gustim mrežama punjača za kontinuirane operacije. Nosivost je ograničena kod većine malih dronova (nekoliko kilograma u najboljem slučaju), što ograničava veličinu pošiljki i senzora. Osetljivost na vremenske uslove je još jedan problem – mali dronovi ne mogu leteti po jakom vetru, kiši ili ledu, što ih ograničava u određenim klimama ili sezonama. Propusnost i komunikacija: upravljanje dronovima na velikoj udaljenosti ili u urbanim sredinama zahteva stabilnu vezu; smetnje ili nedostatak pokrivenosti mogu predstavljati problem (mada 5G može pomoći u budućnosti). Na ovim tehničkim problemima se aktivno radi i očekuju se poboljšanja, ali oni su trenutno praktična ograničenja za upotrebu dronova.
• Tržišna konkurencija i cenovni pritisci: Tržište hardvera za dronove, posebno u segmentu za potrošače i niže komercijalne klase, doživelo je intenzivnu konkurenciju i pad cena. Kineski proizvođači predvođeni DJI-jem snizili su cene dok su povećavali broj funkcija, pa je novim igračima teško da konkurišu samo hardverom. Mnoge kompanije sa dronovima su propale ili su se spojile jer nisu mogle da prate tempo inovacija ili ostvare održivu proizvodnju. U sektoru enterprise servisa konkurencija takođe raste – osnovne usluge kao što su vazdušno fotografisanje ili jednostavno mapiranje postaju roba, što obara cene usluga. Ovo znači da biznisi sa dronovima moraju da nude naprednije analitike ili kompletna rešenja kako bi zadržali zdravu zaradu. Za investitore i kompanije izazov je da ne posmatraju dronove kao prolazni trend; treba da prođu kroz ciklus previše visokih očekivanja i obezbede održive poslovne modele (što su neki rani startapovi naučili na teži način).
• Etčka i pravna pitanja (vojna i civilna upotreba): Kada je reč o vojsci, dronovi pokreću etička pitanja o autonomnom naoružanju i nadzoru. Postoji međunarodna debata o ograničavanju autonomnog smrtonosnog naoružanja-drone. Svaki veliki incident (npr. dronovi izazovu nenamerne žrtve ili budu hakovani i zloupotrebljeni) može dovesti do političke reakcije ili međunarodnih sporazuma koji šire utiču na dron industriju (na primer, zabrane izvoza). Čak i u civilnoj upotrebi, sudske parnice zbog privatnosti ili pritužbe na uznemiravanje mogu doneti nove pravne rizike za operatere dronova. Već smo videli slučajeve obaranja dronova iznad privatnih poseda iz straha za privatnost – što je pravno siva zona. Kompanije koje koriste dronove moraju osigurati usklađenost sa zakonima o zaštiti podataka (npr. da ne čuvaju lične podatke sa snimaka bez pristanka). Pravni okvir oko dronova i dalje će se razvijati kako se bude razvijala sudska praksa, a snalaženje u tome biće izazov posebno za pružaoce usluga koji rade sa osetljivim zadacima (poput policijskih dronova, koji pokreću pitanja građanskih sloboda).

Uprkos ovim izazovima, opšti pravac razvoja tržišta dronova je veoma pozitivan. Dronovi su pokazali svoju vrednost u širokom spektru realnih primena – često štedeći vreme, novac ili živote – čime stvaraju jak argument za dalje usvajanje. Sledeća decenija će verovatno doneti to da dronovi postanu svakodnevni alat na našim nebesima: pomažući poljoprivrednicima, inspektujući infrastrukturu, dostavljajući robu, podržavajući hitne službe i slično. Kompanije koje inoviraju odgovorno, sarađuju sa regulatorima i jasno pokazuju koristi od dronova biće dobro pozicionirane da isprate ovaj talas rasta globalnog tržišta dronova.

Izvori:

1. Grand View Research – Veličina i trendovi tržišta dronova, 2024-2030 grandviewresearch.com grandviewresearch.com
2. Zion Market Research – Veličina tržišta dronova, 2022 naspram prognoze za 2030 zionmarketresearch.com
3. Grand View Research – Komericijalno tržište dronova, procena za 2024. grandviewresearch.com
4. Grand View Research – Tržište potrošačkih dronova, CAGR i prognoza za 2030. grandviewresearch.com grandviewresearch.com
5. Grand View Research – Vojno tržište dronova, veličina i rast za 2023. grandviewresearch.com
6. Grand View Research – Tržište dostavnih dronova, baza 2022. i prognoza za 2030. grandviewresearch.com grandviewresearch.com
7. ResearchAndMarkets putem GlobeNewswire – Tržište poljoprivrednih dronova 2023-2030 (R&M prognoza) globenewswire.com
8. Yicai Global – Tržišni udeo poljoprivrednih dronova (DJI 30%, itd.) yicaiglobal.com
9. Drone Industry Insights – Izveštaj o tržištu dronova 2025-2030 (izvodi) globenewswire.com giiresearch.com
10. Grand View Research – Regionalni uvidi (Severna Amerika 39% udela u 2024.) grandviewresearch.com
11. Grand View Research – Udeo DJI-a na tržištu potrošačkih dronova grandviewresearch.com
12. StrucInspect – Jedinstvena EU regulativa za dronove (2021) strucinspect.com
13. Drone Industry Insights – Regionalni lideri (Azija vodi u komercijalnom, MEA najbrži rast) giiresearch.com
14. GlobeNewswire (FN Media) – Vrednost i trendovi dron industrije (usluge vs hardver, upotreba u Ukrajini) globenewswire.com globenewswire.com
15. UnmannedAirspace.info – Kompilacija prognoza (Kina 70% svetske proizvodnje civilnih dronova) unmannedairspace.info unmannedairspace.info
16. Statista/DroneII – Globalna projekcija tržišta dronova globenewswire.com (preko DroneII saopštenja za štampu)
17. Grand View Research – Primenjeni slučajevi i trendovi (građevina, nadzor, itd.) grandviewresearch.com grandviewresearch.com
18. Grand View Research – Napredak dronova sa vodoničnim gorivnim ćelijama grandviewresearch.com
19. Grand View Research – Regionalni trendovi SAD, Evropa (poljoprivreda, dostava) grandviewresearch.com grandviewresearch.com
20. FlyZipline/Time – Zipline dostava dronovima u Ruandi (prva nacionalna služba isporuke dronovima)