Честа питања о сателитском интернету

Uvod u satelitski internet

P: Šta je satelitski internet?
O: Satelitski internet je oblik bežičnog pristupa internetu koji se isporučuje putem satelita u orbiti oko Zemlje. Za razliku od kablovskog ili DSL interneta, koji prenose podatke kroz podzemne kablove, satelitski internet šalje podatke od zemaljskih stanica do satelita u svemiru, a zatim do antene (tanjira) na korisnikovoj lokaciji satelliteinternet.com. To znači da možete pristupiti internetu tamo gde fiksni internet nije dostupan. Satelitski internet je dostupan širom cele zemlje i na mnogim udaljenim područjima, što ga čini pouzdanim načinom za povezivanje ruralnih domaćinstava i firmi (mada uz izvesne kompromise u performansama, o čemu više kasnije) satelliteinternet.com.

P: Kako funkcioniše satelitski internet?
O: Satelitski internet koristi radio talase za slanje podataka između vaše lokacije i satelita. Proces se odvija kroz nekoliko koraka u relej mreži satelliteinternet.com:

1. Vaš uređaj → modem: Kada se povežete na internet (kliknete link ili pošaljete mejl), vaš računar ili drugi uređaj šalje zahtev ka satelitskom modemu/ruteru u vašem domu. Modem prebacuje digitalne podatke u radio signal.
2. Modem → satelitski tanjir: Modem šalje signal ka spoljašnjoj satelitskoj anteni (tanjiru) na vašoj lokaciji, koja ga emituje ka satelitu.
3. Tanjir → satelit: Signal putuje oko 36.000 km do satellita u svemiru (za tradicionalne geostacionarne satelite) satelliteinternet.com.
4. Satelit → zemaljska stanica: Satelit prima vaš signal i šalje ga nazad do zemaljske stanice (Network Operations Center, ili NOC) na Zemlji, koja je povezana sa internet okosnicom satelliteinternet.com. Ova stanica je kao razmena između satelitske veze i globalnog interneta.
5. Povratak internet odgovora putem satelita: Zemaljska stanica zatim šalje tražene podatke (npr. veb stranicu ili video) nazad do satelita, koji ih šalje nazad do vašeg kućnog tanjira. Tanjir prosleđuje podatke modemu i zatim vašem uređaju, završavajući krug.

Ovo kompletno putovanje do svemira i nazad dešava se za delić sekunde, ali ipak uvodi veće kašnjenje nego zemaljski internet zbog velikih razdaljina.

P: Da li je satelitski internet dostupan svuda?
O: Pokrivenost je jedna od najvećih prednosti satelitskog interneta. Može pokriti skoro svako mesto na Zemlji dokle god imate čist pogled ka nebu. Zapravo, satelit je često jedina opcija za internet na ruralnim ili zabačenim mestima jer ne zavisi od lokalne kablovske ili telefonske infrastrukture satelliteinternet.com. Signal dolazi iz svemira, pa ako možete montirati tanjir usmeren ka satelitu, obično možete dobiti uslugu. Provajderi kao što su HughesNet i Viasat pokrivaju SAD (i šire), a novi servisi poput Starlink-a šire pokrivenost na veći deo sveta. Ipak, ekstremne polarne regije ili zone sa zaklonjenim nebom mogu imati ograničenu uslugu dok više satelita ne pokrije te oblasti. Uopšteno, ako ste van mreže ili daleko od grada, satelitski internet je dostupan skoro svuda gde možete postaviti opremu.

Provajderi i dostupnost

P: Ko su glavni provajderi satelitskog interneta?
O: Glavni provajderi satelitskog interneta za domaćinstva (od 2025) su:

• HughesNet: Dugogodišnji provajder koristeći geostacionarne satelite. Dostupan je skoro svuda u SAD. HughesNet paketi nude oko 25 Mbps brzine preuzimanja (sa ~3 Mbps otpremanja) na svim paketima rsinc.com. Poznat je po relativno malim mesečnim ograničenjima protoka (npr. 10–50 GB brzog interneta mesečno), ali je često najpovoljnija opcija i radi na veoma zabačenim mestima.
• Viasat (ranije Exede): Još jedan ISP sa geostacionarnim satelitima koji pokriva većinu područja. Viasat nudi razne pakete sa brzinama preuzimanja od oko 12 Mbps do ~100 Mbps u nekim regionima rsinc.com (otpremanje ~3 Mbps). Obično ima veće dozvoljene protoke od HughesNet-a i brže pakete, ali je skuplji. Viasat je dobar izbor ako vam treba veća brzina ili više gigabajta i spremni ste da platite više.
• Starlink: Novija usluga kompanije SpaceX sa velikom LEO (nisko-orbitna) satelitskom konstelacijom. Starlink omogućava mnogo veće brzine (tipično 50–200 Mbps preuzimanja, 20–40 Mbps otpremanja) rsinc.com i drastično nižu latenciju u odnosu na GEO provajdere. Trenutno nema tvrdih limita protoka. Kompromis su viša mesečna cena ($110–$120 za stanovanjski internet) i jednokratna kupovina opreme. Pokrivenost Starlink-a raste kako se lanisira više satelita; idealan je za one koji žele bolje performanse na selu.

(Uskoro dolazi:) Amazon Project Kuiper – Amazon razvija sopstvenu satelitsku konstelaciju (Project Kuiper) koja bi trebalo da krene uskoro satelliteinternet.com. Drugi globalni projekti uključuju OneWeb (još jedna LEO mreža, za sada više orijentisana na firme i mobilni prenos), kao i regionalne satelitske usluge, ali za korisnike su najznačajniji upravo Starlink, HughesNet i Viasat.

P: Šta je Amazon Project Kuiper?
O: Project Kuiper je Amazon-ova planirana mreža satelitskog interneta, kao konkurencija uslugama poput Starlink-a. Sastojaće se od 3,236 nisko-orbitnih satelita sa ciljem globalnog širokopojasnog interneta en.wikipedia.org. Cilj Kuipera je da omogući brz, nisko-latentni internet desetinama miliona ljudi bez pouzdane konekcije, naročito u nerazvijenim krajevima en.wikipedia.org. Projekat je dobio odobrenje FCC 2020. i Amazon ulaže više od $10 milijardi u njegov razvoj en.wikipedia.org. Od 2025. Amazon je lansirao nekoliko prototip satelita i planira da masovno lansira satelite 2024–2025. Usluga još nije aktivna, ali kada dovoljno Kuiper satelita bude u orbiti, Amazon će početi da nudi satelitski internet sličan Starlink-u. Ukratko, Project Kuiper je budući konkurent u oblasti satelitskog interneta – za korisnike još nije dostupan, ali ubrzo stiže.

Oprema i instalacija

P: Koja je oprema potrebna za satelitski internet?
O: Da biste koristili satelitski internet, potrebni su vam neki osnovni uređaji (obično ih obezbeđuje provajder):

• Satelitski tanjir (antena): Montirani tanjir postavljen napolju, usmeren ka satelitu. Tipično je prečnika oko 60–90 cm za GEO sisteme (HughesNet/Viasat) ili ravna fazna antena za Starlink. Tanjir šalje i prima signale sa satelita i mora imati čist pogled ka nebu (bez drveća ili prepreka u pravcu satelita).
• Satelitski modem: Poseban modem povezan sa tanjirom (preko koaksijalnog kabla) i vašom kućnom mrežom. On modulira i demodulira satelitski signal u internet podatke. Modem je specifičan za mrežu provajdera (morate koristiti onaj koji provajder isporučuje ili odobrava) rsinc.com. Često modem ima i funkciju rutera.
• Wi-Fi ruter (ili kombinovana jedinica): Većina novih satelitskih modema ima ugrađen Wi-Fi ruter. Ako nije tako, možete priključiti svoj ruter kako biste omogućili bežični internet kod kuće. Ovo omogućava više uređaja (telefoni, laptopovi, pametni TV-i itd.) da koriste satelitsku vezu. (HughesNet i Viasat često nude modem/ruter u jednom uređaju; Starlink set ima poseban Wi-Fi ruter.)
• Montirajući pribor i kablovi: Uz tanjir se dobija nosač ili tronožac i kablovi. Može biti montiran na krovu, stubu u dvorištu ili na spoljašnjem zidu. Pravilni nosači omogućavaju da tanjir bude sigurno i precizno usmeren. Takođe, obično se postavlja žica za uzemljenje zbog zaštite od udara groma.

P: Kako se instalira satelitski internet?
O: Instalacija može varirati u zavisnosti od provajdera, ali generalno:

• Za geostacionarne satelitske servise kao što su HughesNet ili Viasat, profesionalni tehničar obično dolazi na vašu lokaciju da instalira antenu i modem. Tehničar pronalazi optimalno mesto sa jasnim pogledom na južno nebo (na severnoj hemisferi) i tamo montira antenu (npr. na krovu ili na stubu). Zatim tačno podešava antenu da bude usmerena ka poziciji satelita u orbiti i provodi kabl do vašeg satelitskog modema u kući rsinc.com. Profesionalno podešavanje je važno, jer i najmanje pogrešno usmeravanje može oslabiti signal. Instalacija je često uključena u početne troškove ili se naplaćuje kao jednokratna naknada, a ponekad se čak izostavlja uz ugovor.
• Za novije LEO servise kao što je Starlink, instalacija je uglavnom DIY (samostalna). Starlink šalje komplet koji uključuje antenu, tronožac ili osnovu za montažu, napajanje i Wi-Fi ruter. Samostalno postavljate antenu napolju (na zemlji, krovu ili na stubu), koristeći dodatnu opremu po potrebi, i antena automatski pronalazi i prati satelite. Postupak podešavanja je dizajniran da bude jednostavan – bukvalno „priključi i koristi“ – i ne zahteva ručno usmeravanje rsinc.com. Mnogi korisnici instaliraju Starlink sami za jedno popodne. (Postoje i dodatni kompleti za montažu na RV vozilima, brodovima itd., po potrebi.) Kod Starlink-a, opremu posedujete, pa nema stalnih troškova zakupa, ali morate platiti početne troškove hardvera.

Bez obzira na provajdera, jasna linija pogleda ka satelitu je ključna. Instalacija može zahtevati malo pokušaja i grešaka zbog prepreka poput drveća ili zgrada. Kada je antena montirana i podešena, sistem se konfiguriše i vaš internet servis se aktivira od strane provajdera.

Performanse i ograničenja

P: Koliko je brz satelitski internet?
O: Brzine su se tokom vremena poboljšale, ali zavise od provajdera i paketa:

• Tradicionalni planovi satelitskih provajdera (HughesNet, Viasat) nude download brzine od otprilike 10 Mbps do 100 Mbps. Na primer, HughesNet reklamira do ~25 Mbps download na potrošačkim paketima (i oko 3 Mbps za upload) rsinc.com. Viasat nudi različite nivoe, u rasponu od oko 12 Mbps na nižim paketima, do 50 ili čak 100 Mbps na najvišim u nekim područjima rsinc.com.
• Noviji LEO servisi kao što je Starlink pružaju značajno veće brzine – uglavnom 50 do 200 Mbps download, sa uploadom od oko 10–40 Mbps rsinc.com. Mnogi korisnici prijavljuju stvarne Starlink brzine preuzimanja oko 100 Mbps, što je ogroman napredak u odnosu na starije satelite. U nekim slučajevima, Starlink može premašiti 200 Mbps u idealnim uslovima rsinc.com.
• Imajte u vidu da te brzine mogu varirati. Faktori kao što su preopterećenje mreže (u vreme najveće aktivnosti), vaša geografska pozicija i pokrivenost, kao i vremenski uslovi mogu uticati na performanse. Latencija kod satelita je veća nego kod zemaljskog interneta (vidi dole), ali sama download brzina može biti uporediva sa osnovnim kablovskim ili DSL servisima, naročito sa Starlink-om. Uglavnom, stariji GEO satelitski paketi su dovoljni za surfovanje, email i HD video striming, dok Starlink-ove veće brzine omogućavaju udobno korišćenje za zahtevnije aktivnosti (4K striming, veliki download-i itd.).

P: Kolika je latencija kod satelitskog interneta i zašto?
O: Latencija (ping) kod satelitskog interneta je znatno veća nego kod žičnih mreža, zbog velike udaljenosti koju signal mora da pređe. Kod tradicionalnih geostacionarnih satelita, latencija je 600–800 milisekundi (0,6 do 0,8 sekundi) za „round trip“ rsinc.com. To se dešava jer signal ide oko 35.000 km do satelita i isto toliko nazad – što je ukupno oko 70.000 km (čak i brzinom svetlosti, to stvara kašnjenje). Za poređenje, zemaljski broadband ima latenciju od oko 20–40 ms. Visoka latencija kod GEO satelita može izazvati primetno kašnjenje u dvosmernim aplikacijama poput video poziva ili online igranja.

Niskoorbitalni sateliti imaju mnogo manju latenciju. Na primer, SpaceX Starlink-ovi LEO sateliti imaju latenciju od oko 20–40 ms, što je slično kao kod DSL-a ili kablovskog interneta rsinc.com. Ovo je zato što sateliti orbitiraju na svega nekoliko stotina kilometara iznad Zemlje, a ne desetinama hiljada. Ukratko, latencija najviše zavisi od visine orbite: što je satelit dalji, vreme povratka signala je duže. GEO = visoka latencija (~0,5 sekunde ili više) telarus.com, LEO = niska latencija (nekoliko desetina milisekundi) telarus.com. Ne postoji način da se zaobiđe taj fizički zakon, osim korišćenjem satelita u nižoj orbiti. (Detaljnije o tome u odeljku LEO naspram GEO ispod.)

P: Da li vremenske prilike utiču na satelitski internet?
O: Da. Loše vreme može ometati satelitski signal. Kiša i sneg su najveći faktori – fenomen poznat kao „rain fade“ – gde vlaga u atmosferi oslabljuje radio signal. Umerena do jaka kiša ili grmljavinske oluje mogu izazvati usporavanja ili čak privremene prekide veze starlink.com. Takođe, debeo sloj snega na anteni može blokirati signal. Obično, slaba kiša ili slab sneg skoro da nemaju uticaja, ali jaka kiša ili veća snežna oluja mogu prekinuti vezu dok ne prođe. Provajderi se bore protiv toga snažnim predajnicima i izdržljivim frekvencijama, ali tokom jakih vremenskih uslova možete primetiti smanjene brzine ili kratkotrajne prekide starlink.com.

Dodatno, faktori iz okruženja kao što je nakupljanje snega ili led na anteni mogu zaustaviti prijem (dobro je da pažljivo očistite antenu ako je bezbedno). Neke antene (kao Starlink) imaju ugrađene grejače za topljenje snega. Vetar takođe može biti problem ako pomeri ili poremeti antenu – čvrsto pričvršćivanje pomoći će da se to spreči. Dobra vest je što su takvi prekidi uglavnom retki i kratkotrajni: kada oluja prođe, servis se obično normalizuje. Ali, mudro je imati rezervni plan ako vam je zaista važan internet tokom kritičnih trenutaka, za slučaj da ekstremno vreme prouzrokuje prekid veze.

Korišćenje satelitskog interneta za striming, igranje i posao

P: Da li je satelitski internet dobar za striming videa (Netflix, YouTube)?
O: Striming može sasvim dobro raditi na satelitskom internetu, ali obratite pažnju na ograničenja vašeg paketa. Što se sirove brzine tiče, većina satelitskih konekcija može podneti video striming: za standardnu i HD rezoluciju potrebno je otprilike 3–5 Mbps i 5–8 Mbps, što i osnovni HughesNet sa 25 Mbps može podržati. Novije usluge poput Starlink-a, sa brzinama preko 50 Mbps, uopšte nemaju problema sa propusnim opsegom za striming. Latencija nije kritičan faktor za striming jer baferovanje uklanja kašnjenje. Međutim, glavni problem su ograničenja u količini podataka. Striming videa troši mnogo podataka – npr, sat vremena HD videa može potrošiti 3 GB ili više. Kod tradicionalnih satelitskih paketa sa strogim mesečnim ograničenjima, intenzivan striming može brzom potrošnjom visokogodišnjeg limita dovesti do usporenja na 1–3 Mbps, što će onemogućiti dalje gledanje ili izazvati stalno baferovanje satelliteinternet.com rsinc.com. Drugim rečima, možete pogledati nekoliko filmova i onda završiti sa znatno usporenim internetom.

Ako vaš satelitski paket ima „neograničene“ podatke sa fer korišćenjem (kao Viasat-ovi veći paketi ili Starlink), onda možete mnogo slobodnije da strimujete. Starlink trenutno ne primenjuje stroge limite na količinu podataka, pa korisnici mogu skoro neograničeno da strimuju. U praksi, satelitski internet je sasvim sposoban za gledanje Netflix-a, YouTube-a i slično, pogotovo u novijim sistemima – samo pratite potrošnju i možda gledajte u standardnoj rezoluciji kada želite da štedite podatke. Mnogi korisnici na selu koriste preuzimanje filmova (ili satelitsku TV) za intenzivnije video gledanje da ne potroše sav internet. Ali povremeni striming je apsolutno moguć na satelitskom internetu ako se koristi pažljivo.

P: Da li možete igrati onlajn igre putem satelitskog interneta?
O: Onlajn igranje igara je jedna od najtežih aktivnosti za tradicionalni satelitski internet zbog visoke latencije. Igranje je moguće, ali brze, višekorisničke igre (poput pucačina iz prvog lica ili takmičarskih eSport naslova) trpe zbog toga. Kod GEO satelita latencija je često 600 ms ili više, pa je kašnjenje (lag) primetno – vaše akcije u igri mogu reagovati sa zakašnjenjem od pola sekunde, što je velika mana rsinc.com. Igre u realnom vremenu koje zahtevaju brze reflekse (Fortnite, Call of Duty itd.) su frustrirajuće na vezi sa visokom latencijom. Igre koje su na poteze ili sporije onlajn igre (slagalice, strategije, povremeni MMO naslovi) su podnošljivije jer nisu toliko kritične po pitanju tajminga.

S druge strane, Starlink-ova usluga sa niskom latencijom (20–40 ms) dramatično je poboljšala mogućnosti igranja putem satelita rsinc.com. Mnogi korisnici izveštavaju da sa Starlink-om, onlajn igranje izgleda slično kao na tipičnoj kablovskoj/DSL vezi – možete igrati pucačine, trkačke igre itd. sa samo manjim razlikama. Protok na satelitu je generalno dovoljan za igranje (potrošnja podataka za igre je relativno mala), ali je ping ono što je zaista važno. Dakle, ako ste ograničeni na GEO satelit, možda ćete ipak uživati u nekim igrama (RPG, igre na poteze, single player onlajn igre), ali takmičarsko igranje sa brzom akcijom neće biti idealno. Ako vam je igranje prioritet i imate pristup Starlink-u ili drugoj opciji sa malom latencijom, to je bolji izbor. U suprotnom, neki gejmeri na HughesNet-u/Viasat-u koriste rešenja kao što su unapred preuzimanje ažuriranja i biranje modova igara koji su manje osetljivi na latenciju. Ukratko: igranje na starijem satelitu = izvodljivo ali sa zastojima kod akcionih igara, dok novi LEO satelitski internet čini onlajn igranje veoma mogućim u ruralnim područjima.

P: Da li je satelitski internet dobar za rad od kuće (video pozivi i VPN)?
O: Rad od kuće putem satelitskog interneta je definitivno moguć – hiljade ljudi to rade – ali vaše iskustvo zavisiće od tipa satelitske veze i aktivnosti koje obavljate. Za uobičajene zadatke kao što su slanje i primanje mejlova, korišćenje kancelarijskih paketa, cloud servisa i opšte pregledanje interneta, satelitski internet (čak i sa visokom latencijom GEO) funkcioniše dobro, samo sa nešto dužim vremenom učitavanja. Izazovi se javljaju sa alatom za interaktivni rad u realnom vremenu: na primer, videokonferencije i određeni VPN mogu biti spori na tradicionalnim satelitskim linkovima. Ako ste na GEO satelitu (HughesNet/Viasat), latencija od oko 600 ms unosi primetnu pauzu u dvosmernu komunikaciju. Tokom Zoom ili Teams sastanka, morate pažljivije voditi računa da ne upadate drugima u reč jer to pola sekunde kašnjenja može izazvati neprijatna preklapanja. Ovo je izvodljivo – korisnici se mogu navići na ritam laganog kašnjenja – ali nije tako bezšavno kao optika ili kabl. VPN (Virtualna Privatna Mreža) veze takođe su često spore preko linkova sa visokom latencijom; neki korporativni VPN-ovi čak mogu ispadati ili imati poteškoće zbog latencije satelita i gubitka paketa. Postoje tehnike optimizacije (HughesNet nudi posebne VPN akceleracije u nekim slučajevima), ali performanse su ograničene. Takođe, veliki uploadovi (npr. slanje velikih priloga) su relativno spori na klasičnom satelitu zbog nižeg upload protoka.

S druge strane, Starlink-ov širokopojasni internet sa niskom latencijom je znatno olakšao rad na daljinu putem satelita. Sa latencijom od nekoliko desetina milisekundi, Starlink se oseća kao klasična zemaljska veza – Zoom i video pozivi su znatno prirodniji i „u realnom vremenu“ rsinc.com, a VPN-ovi generalno rade bez problema i pristojnim brzinama. Veći protok takođe pomaže kod cloud aplikacija, velikih sinhronizacija fajlova itd. Mnogi radnici na daljinu izveštavaju da uspešno obavljaju video sastanke, softverski razvoj (korišćenje udaljenih servera) i druge zadatke sa velikom potrošnjom podataka putem Starlink-a. I dalje morate biti spremni za povremene smetnje – npr. za kratke prekide od nekoliko sekundi koji se mogu javiti ako prebacivanje satelita nije savršeno ili ako postoji smetnja – ali su ovo retke situacije. Sve u svemu, za osnovne potrebe rada od kuće, bilo koji satelitski link omogućiće vam da obavite posao (samo planirajte oko latencije), a za intenzivnu saradnju uživo, novije LEO usluge su znatno poboljšale iskustvo.

Savet: Ako se oslanjate na satelitski internet za posao, dobro je da rasporedite velike nadogradnje ili cloud bekape tokom noći i unapred obavestite kolege da možda imate blago kašnjenje audio signala tokom poziva. Gde god je moguće, koristite ethernet ili direktnu vezu za radni računar kako biste izbegli dodatnu latenciju zbog Wi-Fi-ja. U kritičnim slučajevima (tipa live webinara), možete imati rezervnu opciju kao što je telefon ili hotspot, za slučaj da vreme tačno tada utiče na vaš satelit – ali ovakvi događaji su obično retki.

Paketi i cene

P: Koliko košta satelitski internet?
O: Cene satelitskog interneta su generalno više nego u urbanim predelima za kablovsku/optiku, što odražava skupu infrastrukturu. Cene se razlikuju po provajderu i paketu, ali približno: HughesNet paketi se mogu kretati od 50 do 100 dolara mesečno za rezidencijalnu uslugu satelliteinternet.com (cena pre svega zavisi od količine podataka na raspolaganju, s obzirom da svi HughesNet paketi imaju maksimalnu brzinu od 25 Mbps). Viasat paketi su obično skuplji – često oko 100 do 150+ dolara mesečno za pakete sa većim brzinama ili više prioritetnih podataka satelliteinternet.com. Starlink usluga je oko 120 dolara mesečno za standardni rezidencijalni paket satelliteinternet.com. (Starlink ima i premium opcije kao što su RV/mobilni i poslovni paketi, koji mogu koštati više – od 150 do 500 dolara mesečno u zavisnosti od nivoa usluge satelliteinternet.com.) Ove cene se odnose na period pre bilo kakvih naknada za opremu ili poreze. Ukratko, očekujte da plaćate oko 600–1200 dolara godišnje za tipičnu pretplatu na satelitski internet.

Troškovi opreme i instalacije: Pored mesečne naknade, potrebno je da uračunate i opremu. Tradicionalni satelitski provajderi često iznajmljuju antenu i modem uz mesečnu zakupninu (oko 10–15 dolara mesečno), ili nude plaćanje unapred. Ponekad je instalacija besplatna uz ugovor; u suprotnom, može postojati naknada za instalaciju. HughesNet i Viasat obično zahtevaju ugovor na 24 meseca, a oprema najčešće ostaje u vlasništvu provajdera (vraćate je ako otkažete pretplatu). Starlink za razliku od njih, prodaje vam opremu unapred – trenutno oko 599 dolara za standardni komplet (antena, ruter, kablovi) – bez potrebe za dugoročnim ugovorom satelliteinternet.com. Vi posedujete Starlink opremu, a usluga se plaća iz meseca u mesec. Dakle, početni trošak za Starlink je veći, ali su tekući troškovi samo pretplata. Nema dodatnih nadoknada po GB kod najčešćih satelitskih paketa (ne naplaćuju po gigabajtu; samo smanje brzinu ako potrošite više nego što predviđa vaš paket). Uvek proverite i promocije: ponekad HughesNet ili Viasat nude promotivne cene (npr. 50 dolara/mesec prvih 6 meseci) ili besplatnu instalaciju. Ali obratite pažnju na standardne cene posle promotivnog perioda i eventualne penale u slučaju prevremenog raskida ugovora.

P: Da li satelitski internet paketi imaju ograničenje ili limite za podatke?
O: Limiti za podatke su česti kod satelitskih paketa, iako se detalji razlikuju po provajderu:

• HughesNet: Da, HughesNet paketi dolaze sa fiksnom količinom brze internet konekcije mesečno (10 GB, 20 GB, 30 GB ili 50 GB u zavisnosti od paketa). Ako u jednom mesecu potrošite više od toga, ne isključuju vas, ali brzina se usporava na oko 1–3 Mbps do kraja ciklusa rsinc.com. To se zove Pravilo Poštenog Korišćenja. Možete kupiti “Data Tokens” i time dopuniti količinu brzih podataka ako je potrebno, ili sačekati sledeći mesec kada se dozvola resetuje. Takođe postoji dnevna Bonus zona tokom kasno-noćnih sati, kada korišćenje ne ulazi u mesečni limit, što pomaže pri zakazivanju velikih preuzimanja.
• Viasat: Viasat je prešao na “meke” limite za podatke kod mnogih paketa. Mogu reklamirati pakete kao „Neograničeni“ ali sa pragom (npr. 100 GB, 150 GB itd.) posle kojeg je vaša konekcija deprioritizovana. U praksi, ako pređete tu granicu, može biti usporena tokom saobraćajnog zagušenja (kada je mreža preopterećena) rsinc.com. Nivo usporenja varira; tokom slabije opterećenja mreže možda nećete ni primetiti, ali u udarnim periodima bićete među prvima kojima se brzina smanjuje. Stariji Viasat paketi imali su fiksne limite kao HughesNet, dok noviji razlikuju prioritetne i standardne podatke.
• Starlink: Trenutno nema tvrde limiti za podatke na standardnoj rezidencijalnoj usluzi rsinc.com. Starlink je u početku bio potpuno neograničen, a od 2023–2024. uvedeno je okvirno 1 TB “prioritetnih” podataka u nekim regionima (znači ako korisnik pređe oko 1 TB mesečno, može biti stavljen u niži prioritet pri zagušenju mreže). Međutim, za tipične korisnike, Starlink je praktično neograničen – nema dodatnih troškova i nema isključenja zbog velike potrošnje rsinc.com. Možete slobodno da strimujete i preuzimate podatke bez ustručavanja, što je velika razlika u odnosu na GEO provajdere. Poslovni i mobilni Starlink paketi mogu imati određenu količinu „prioritetnih“ podataka, pa zatim prelaze na standardne podatke, ali nema isključenja.

Ukratko, stariji satelitski paketi su prilično restriktivni sa količinom podataka, dok su noviji znatno fleksibilniji. Uvek precizirajte sa provajderom: “Neograničeno” često ima sitna slova. Ako imate paket sa ograničenjem, trebalo bi da vodite računa o trošenju (na primer, velike nadogradnje i preuzimanja radite tokom bonus zona ili uzmete viši paket ako stalno premašujete limit). Prekoračenje limita najčešće vodi do sporije brzine umesto dodatnih naknada, ali te male brzine (kao 1 Mbps) će ozbiljno ograničiti vaše mogućnosti za korišćenje interneta rsinc.com. Starlink-ov pristup je trenutno najpovoljniji za potrošače: prosečni korisnici za sada ne moraju da brinu oko limita na Starlink-u.

Poređenje sa drugim opcijama interneta

P: Kako se satelitski internet upoređuje sa DSL, kablovskim, optičkim i mobilnim internetom?
O: Satelitski u odnosu na druge internet tehnologije: Svaka vrsta interneta ima svoje prednosti i mane, posebno kada je reč o brzini, latenciji, dostupnosti i pouzdanosti. Evo kratkog poređenja:

• Satelitski internet: Najveća prednost je dostupnost – može da dosegne ruralna i udaljena područja gde drugi širokopojasni internet nije dostupan getinternet.com. Ne morate imati telefonske ili kablovske vodove; ako možete videti nebo, često možete dobiti satelitski internet. Pokrivenost je zaista nacionalna (i globalna). Međutim, satelitski internet ima višu latenciju od bilo koje žične usluge (zbog velike udaljenosti signala) i istorijski je imao niže brzine i stroge limite za podatke broadbandnow.com. Novije satelitske usluge (kao što je Starlink) značajno su poboljšale brzinu i latenciju, ali satelitski internet je i dalje generalno skuplji mesečno i može biti pogođen vremenskim prilikama. Satelitski internet je odlično rešenje gde ništa drugo ne funkcioniše, ali ako imate opciju temeljenju na zemlji, ona može nuditi bolje performanse.
• DSL (Digitalni pretplatnički vod): DSL funkcioniše putem telefonskih linija. Široko je dostupan u mnogim oblastima (uključujući i neka ruralna područja), ali brzina zavisi od vaše udaljenosti od centralnog telefonskog čvora. Tipične brzine su od nekoliko Mbps do oko 100 Mbps (kod novijeg VDSL-a ili kratkih veza), ali mnoge DSL linije u ruralnim mestima nude brzine od 5–20 Mbps. Latencija na DSL-u je niska (ping 20-50 ms, pogodno za gejming). DSL je obično jeftiniji od satelita i ne zavisi od vremena. Međutim, performanse DSL-a mogu biti loše ako ste daleko (može jedva ispunjavati standarde širokopojasnog interneta), a neka udaljena mesta uopšte nemaju infrastrukturu.
• Kablovski internet: Kablovski širokopojasni internet (od kablovskih TV kompanija) čest je u prigradskim i gradskim područjima. Koristi koaksijalni kabl i nudi mnogo veće brzine od DSL-a – obično 100 Mbps do 300 Mbps, a do 1 Gbps na novijim DOCSIS sistemima. Latencija je niska (često 10-30 ms). Kablovski internet nije dostupan u većini ruralnih oblasti van naselja, jer zahteva izgradnju kablovske mreže. Gde je dostupan, generalno je nadmoćan satelitu po pitanju brzine i stabilnosti. Potencijalna mana je što su kablovske mreže zajedničke među komšijama, pa u vreme najveće gužve brzina može pasti (mada je to ređe kod savremenih sistema). Kablovski internet obično ima veće ili neograničene limite za podatke, a troškovi su umereni (često u rasponu od $50–$100 mesečno). Ukratko, ako možete dobiti kablovski internet, on će nadmašiti satelit u većini slučajeva – ali kablovska mreža ne dopire do zaista udaljenih lokacija.
• Optički internet (Fiber): Optika je zlatni standard za internet konekcije. Koristi optičke kablove za isporuku gigabit-brzina interneta (1000 Mbps ili čak više, sa simetričnim upload/download). Latencija kod optike je izuzetno niska (nekad i <10 ms). Takođe je vrlo pouzdana i nije podložna električnim smetnjama ili vremenskim prilikama. Mana je ograničena dostupnost – optika je uglavnom uvedena u gradovima i gušće naseljenim mestima, a mnoga ruralna područja nemaju nikakav pristup optici getinternet.com. Gde postoji, optički internet je gotovo uvek najbolja opcija po pitanju performansi (odlično za strimovanje, gejming, posao, sve). Često je i povoljno rešenje za ono što dobijate (neki gradski ili Google Fiber paketi su $70/mesec za 1 Gbps, na primer). Ali to je najmanje verovatna opcija van utabanih staza. Satelit može stići do mesta gde optika ekonomski ne može.
• Mobilni / Bežični internet: Ovo uključuje 4G LTE i 5G kućni internet ili mobilne hotspot uređaje. Ove usluge koriste mrežu mobilne telefonije. U nekim ruralnim oblastima, fiksni bežični ili mobilni internet može biti dostupan od kompanija kao što su Verizon, T-Mobile ili lokalni bežični ISP-ovi. Brzine se značajno razlikuju – stariji 4G LTE može nuditi 10–50 Mbps, dok 5G može dostići 100–300 Mbps ili više u dobrim uslovima. Latencija je niska (uporediva sa DSL/kablom kad je signal dobar). Dostupnost se širi, ali morate biti u dometu bazne stanice sa dovoljnim kapacitetom; zaista udaljena mesta mogu imati slab ili nikakav signal, ili mogu imati ograničene podatkovne pakete. Mnogi planovi mobilnog interneta imaju veća ograničenja za podatke nego satelit, ali neki i dalje usporavaju brzinu posle određene potrošnje (npr. 100 GB) ili ograničavaju kvalitet video strimovanja. Prednost je što, ako već koristite mobilni telefon, instalacija je laka (samo modem ili korišćenje hotspot funkcije telefona). Mana je što performanse mogu biti nepredvidive – može usporiti ako je bazna stanica opterećena ili ako ste na ivici pokrivenosti. Cena može biti slična kao kod satelitskog interneta ili manja, u zavisnosti od operatera (neki LTE/5G kućni paketi su ~$50–$70 mesečno za „neograničene“ podatke, sa sitnim slovima o smanjenju prioriteta). Sve u svemu, ako imate jak 4G/5G signal, bežični kućni internet može biti dobra alternativa satelitu sa nižom latencijom i bez problema sa vremenom. Ali dostupnost u udaljenim krajevima je neizvesna – uglavnom pokriva mesta bliža naseljima ili putevima, a ne duboku divljinu.

Ukratko: Jedinstvena prednost satelitskog interneta jeste što stiže tamo gde druge opcije ne mogu getinternet.com. Po pitanju performansi: optika > kabl > mobilni > DSL > satelit (istorijski gledano), iako sada Starlinkov satelitski servis konkurise brzinama DSL-a/mobilnog i u nekim slučajevima se približava kablu. Satelit i dalje ima nedostatak u latenciji i obično strožije politike podataka. Gde god je moguće, vredi proveriti da li je dostupna neka zemaljska mreža (optika, kabl, DSL ili fiksni bežični) pre nego što se odlučite za satelit, jer te opcije često nude bolje korisničko iskustvo za dati novac. Ali ako je satelit jedini izbor, to je sposobno rešenje koje je iz godine u godinu sve bolje.

Istorija i budućnost satelitskog interneta

P: Kada je izmišljen satelitski internet i kako se razvijao kroz vreme?
O: Satelitski internet kao koncept potiče iz sredine i kasnog 20. veka. Eksperimenti sa korišćenjem satelita za prenos podataka počeli su tokom 1970-ih kada su sateliti počeli da se koriste za telekomunikacione mreže rsinc.com. Prvi pokušaji bili su ograničeni visokim troškovima i malim protokom podataka. Prve potrošačke satelitske internet usluge pojavile su se 1990-ih. Posebno, 1996 godine Hughes Network Systems je lansirao DirecPC, prvu satelitsku internet uslugu za kućne korisnike na svetu hughesnet.com. Te prve usluge su bile veoma spore po današnjim merilima – često ste morali koristiti dial-up za upload, a satelit za download i u praksi postizali svega par stotina Kbps. Tokom kasnih 1990-ih, satelitski internet je ostao nišna usluga sa niskim brzinama i skupom opremom, a kako su se širili kablovski/DSL, satelit je bio poslednja opcija.

Ipak, tehnologija je nastavila da napreduje. Početkom 2000-ih, provajderi lansiraju unapređene satelite posebno za internet (npr. Hughesov DirecWay, potom Spaceway sateliti, kao i WildBlue koji je kasnije postao Viasat). Brzine su polako porasle do nekoliko Mbps. Prekretnica je bila 2007 godine kada je Astra (evropski satelit) mogao da ponudi oko 20 Mbps uslugu – prvi put kada je satelitski internet došao do granice onoga što zovemo širokopojasnim broadbandnow.com. U SAD, ViaSat-1 (lansiran 2011) i HughesNet-ov Jupiter 1 (lansiran 2012) bili su sateliti velikog kapaciteta, što je omogućilo pakete od 12–15 Mbps. Do kraja 2010-ih, Jupiter 2/Echostar XIX i ViaSat-2 dodatno su povećali brzine. Zapravo, 2018 godine HughesNet-ov Gen5 servis (Jupiter 2 satelit) pruža 25 Mbps download, što je konačno ispunilo FCC standard za širokopojasni internet broadbandnow.com. Dozvoljene količine podataka su se tokom vremena povećale, ali su i dalje bile ograničavajući faktor.

Velika evolucija satelitskog interneta dešava se tokom 2020-ih sa pojavom konstelacija u niskoj orbiti i novih GEO satelita velikog protoka. SpaceX-ov Starlink, koji je započeo javnu betu 2020, koristi hiljade LEO satelita za globalnu pokrivenost. Ovaj novi pristup već pruža brzine veće od 100 Mbps i znatno smanjenu latenciju, što radikalno menja reputaciju satelitskog interneta telarus.com. Druge kompanije poput OneWeb (koja lansira LEO satelite sa fokusom na korporativne korisnike) i Amazonove planirane Kuiper konstelacije slede taj pravac, najavljujući brz, niskolatentan satelitski širokopojasni internet na širokoj skali. Na GEO frontu, Viasat lansira ViaSat-3 (ultra-visokokapacitetni satelit), a Hughes pokreće Jupiter 3, svaki sa ciljem podizanja GEO brzina i podatkovnog kapaciteta (potencijalno paketi 100+ Mbps i znatno veće dozvoljene količine podataka).

U zaključku, satelitski internet se razvio od veoma sporih početaka (usluge iz 1990-ih bile su samo malo bolje od dial-up konekcije) do modernih sistema koji u nekim slučajevima mogu parirati brzinama DSL-a ili kablovskog interneta. Ključne istorijske tačke: prva potrošačka usluga 1996. hughesnet.com, postepeno poboljšanje tokom 2000-ih do dvocifrenih Mbps brzina, i nedavna LEO revolucija koja donosi performanse na nivou širokopojasnog interneta putem satelita telarus.com. Ovo je priča o savladavanju ogromnih tehničkih izazova – latencija, ograničena propusnost, skupa lansiranja – a svaka decenija je donela poboljšanja. Današnji korisnici imaju mogućnosti koje su bile naučna fantastika kada je satelitski internet započeo, a trend je ka većem kapacitetu, manjoj latenciji i širem korišćenju, pomažući u prevazilaženju digitalnog jaza za one daleko od žičanih veza.

P: Kako mogu da poboljšam brzinu satelitskog interneta ili smanjim latenciju?
O: Postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti kako biste optimizovali svoje iskustvo sa satelitskim internetom (u okviru ograničenja same tehnologije):

• Optimizujte postavku tanjira: Uverite se da je vaš satelitski tanjir pravilno postavljen i usmeren. Ako ga je instalirao profesionalac, već bi trebalo da bude poravnan, ali vremenom vetar ili oluje mogu ga pomeriti. Osigurajte da tanjir ima čist pogled ka nebu (po mogućstvu podrežite novo raslinje koje bi moglo da ga zakloni). Dobro poravnat tanjir omogućava najjači signal, što pomaže održavanju najboljih brzina. Ako sumnjate na probleme sa poravnanjem (npr. konekcija je vremenom oslabila), kontaktirajte svog provajdera – možda će ponovo poravnati tanjir.
• Minimizujte uska grla u kući: Koristite žičanu Ethernet vezu za uređaje gde vam je potrebna maksimalna brzina ili najniža latencija (na primer, pri video pozivima ili igranju igara na računaru). Tako izbegavate dodatno kašnjenje ili smetnje sa Wi-Fi mreže. Ako koristite Wi-Fi, stavite ruter blizu glavnog radnog prostora i smanjite smetnje (npr. nemojte ga držati u metalnom ormanu).
• Ograničite nepotrebne uređaje i korišćenje: Satelitski protok je ograničen, pa ako više uređaja strimuje ili preuzima istovremeno, vaše iskustvo će usporiti. Isključite ili diskonektujte uređaje koje ne koristite sa mreže satelliteinternet.com. Izbegavajte preuzimanje velikih fajlova ili ažuriranja kada vam je potrebna veza za važne zadatke. Mnogi ruteri omogućavaju prioritetizaciju određenog saobraćaja ili uređaja – korišćenjem QoS (Quality of Service) podešavanja možete, na primer, obezbediti da poslovni laptop ima prednost nad decom koja gledaju video tokom radnog dana.
• Pratite potrošnju podataka: Ako vaš paket ima ograničenje ili prag podataka, upravljanje potrošnjom je ključno za održavanje brzine. Kada pređete limit prioritetnih podataka, brzina će drastično pasti satelliteinternet.com. Da biste to izbegli, pratite mesečnu potrošnju preko aplikacije provajdera ili merača potrošnje. Ako stalno dostižete limit, razmotrite nadogradnju na paket sa više podataka ili proverite da li provajder nudi bonus zone (besplatan protok van špica za velika preuzimanja). U hitnim slučajevima, provajderi kao što su HughesNet i Viasat omogućavaju kupovinu dodatnih tokena za podatke kako biste vratili punu brzinu ako ste ograničeni satelliteinternet.com – uz dodatni trošak, ali može pomoći u hitnim situacijama. (Korisnici Starlink-a trenutno nemaju ograničenja, ali korisnici paketa sa ograničenjima treba pažljivo da planiraju strimovanje i bekap podataka.)
• Smanjivanje latencije: Ne možete mnogo uraditi da biste poboljšali prirodnu satelitsku latenciju na GEO sistemima – zakoni fizike su neumoljivi. Korišćenje proxy servera za poboljšanje performansi ili TCP akceleracije (neki satelitski provajderi ih ugrađuju u svoje modeme) može blago ubrzati učitavanje stranica, ali osnovna latencija od 600+ ms će ostati. Ako vam je niska latencija od suštinskog značaja (za igranje, berzansko trgovanje uživo itd.), jedino rešenje je da pređete na provajdera sa satelitima u niskoj orbiti ako je dostupan (npr. Starlink) koji prirodno ima niže ping vrednosti. Na svojoj lokalnoj mreži možete se postarati da ništa, poput velikog uploada, ne zagušuje konekciju (što bi dodalo kašnjenje). Takođe, neki VPN protokoli uvode dodatno kašnjenje – ako morate da koristite VPN preko satelita, zamenom za brži protokol (kao što je WireGuard) možda možete nešto dobiti.

Ukratko, obavite instalaciju kako treba, eliminišite izbegive izvore usporenja i radite u okviru ograničenja svog paketa. Iako ne možete učiniti da GEO satelitski ping bude brz kao kod optike, možete obezbediti najbolje moguće performanse koje vaš servis dopušta. A kako se pojavljuju novije satelitske opcije, razmislite o prelasku na njih za bolje brzine/latenciju, ako vam je to potrebno.

P: Mogu li da dobijem besplatan satelitski internet?
O: Ne, trenutno ne postoji pravi besplatan satelitski internet za potrošače. Svi glavni provajderi zahtevaju plaćenu pretplatu i njihovu specijalizovanu opremu – održavanje satelita i zemaljske infrastrukture je vrlo skupo, tako da usluga ne može biti besplatna. Budite oprezni prema svima koji nude “besplatan satelitski internet”, jer je verovatno u pitanju prevara ili dezinformacija discussions.apple.com. Moraćete bar da kupite opremu i servisni paket. Najbliže “besplatnom” satelitskom internetu su bili vrlo specifični slučajevi: na primer, tokom sukoba u Ukrajini, SpaceX je obezbedio Starlink terminale i uslugu besplatno oblastima koje su ostale bez interneta discussions.apple.com, a povremene akcije pomoći pri katastrofama ili državni programi su finansirali satelitski internet za potrebe ugroženih zajednica. Ali ovo su posebni slučajevi. Postoji i servis Outernet/Othernet koji prenosi određene podatke putem satelita besplatno (jednosmerno, poput vesti ili edukativnih sadržaja), ali to nije interaktivni internet. Praktično gledano, ako želite satelitski internet za kuću, treba da očekujete uobičajene troškove. Ako su troškovi prepreka, proverite da li ispunjavate uslove za neki državni program subvencije za internet, ili da li vam mobilni hotspot (sa jeftinijim paketima podataka) može odgovarati. Međutim, trenutno nijedna satelitska kompanija ne nudi besplatan internet širokoj javnosti – sama oprema košta stotine dolara, a sateliti milione za lansiranje i rad, tako da se ti troškovi pokrivaju pretplatama.

P: Mogu li da koristim satelitski internet u kamperu (RV) ili na brodu?
O: Da, moguće je koristiti satelitski internet u pokretu – pogotovo sada sa novijim tehnologijama – ali postoje određena ograničenja. Tradicionalno, satelitski internet je bio isključivo za fiksne lokacije. Servisi poput HughesNet-a i Viasat-a zahtevaju da registrujete adresu i usmerite antenu prema određenom satelitskom snopu; ako putujete daleko van te oblasti, usluga neće funkcionisati bez ponovnog usmerenja i autorizacije (a tanjiri nisu laki za ponovno usmeravanje “u hodu”). Neki entuzijasti su nosili prenosive antene za postavljanje na kamp mestu, ali je to zahtevalo ručno poravnanje pri svakom zaustavljanju i nije omogućavalo korišćenje u pokretu satelliteinternet.com. Slično je i za brodove, gde su tradicionalna rešenja podrazumevala veoma skupe stabilizovane satelitske antene za GEO satelite – obično opravdano samo za brodove ili jahte sa velikim budžetima.

Danas je mobilni satelitski internet mnogo dostupniji, zahvaljujući Starlink-u i sličnim inovacijama. Starlink nudi poseban servis za RV/roaming (sada pod imenom “Starlink Roam”). Sa Starlink-om možete poneti antenu sa sobom i dobiti internet gde god imate pokrivenost – nema više ograničenja na jedan snop. Možete postaviti Starlink antenu na kamp mestu i ona se automatski povezuje. Nedavno su čak predstavili ravnu high-performance Starlink antenu koja može biti montirana na kamper ili brod i koristiti se u pokretu (može pratiti satelite dok se kreće). Korisnici su prijavili uspešno strimovanje i radiranje dok voze autoputem ili plove sa ovim sistemima. Treba napomenuti da mobilna oprema i paketi koštaju više (antena za korišćenje u pokretu oko 2.500$, a pomorski paketi mogu biti nekoliko stotina dolara mesečno), ali osnovni RV paketi (za stacionarnu upotrebu) su bliži standardnim, oko 120$ mesečno u mnogim slučajevima.

Za kamper, sada imate mogućnost da parkirate bilo gde i imate širokopojasni pristup, što menja pravila igre za digitalne nomade. Zapamtite da prepreke poput drveća ili zidova kanjona mogu blokirati signal čak i kod Starlink-a – potreban vam je pogled na nebo. Za brodove, naročito priobalne ili jezerske, Starlink radi ako ste unutar približno 100 milja od obale (za okeanske brodove, Starlink ima poseban pomorski servis). Tradicionalni morski satelitski internet (poput Inmarsat, KVH itd.) takođe postoji, ali je izuzetno skup i spor (najčešće za osnovni e-mail/glas u moru). Starlink brzo postaje najpopularnije rešenje za one koji žele pravi internet na vodi.

U zaključku, korišćenje satelitskog interneta u kamperima/brodovima je moguće:

• Ako vam je povezanost potrebna dok ste u mirovanju (parkirani ili usidreni), možete koristiti potrošačke satelitske opcije (neki koriste običan Starlink tanjir na svakoj lokaciji).
• Ako želite vezu u pokretu, biće vam potrebna specijalizovana oprema (poput Starlink tanjira za upotrebu u pokretu ili profesionalne automatski usmeravajuće antene za GEO satelite).
• Uvek pričvrstite antenu i poštujte pravila provajdera (Starlink Roam, na primer, dozvoljava upotrebu u različitim regionima, ali ako napustite svoju zemlju na duže ili uđete u nedozvoljene zemlje, postoje ograničenja).

Suština: Era pouzdanog interneta u kamperima i brodovima je stigla, zahvaljujući u velikoj meri novim LEO satelitskim servisima. Više nije ograničena na stacionarnu upotrebu ili na preskupe pomorske sisteme. Za sve koji putuju van mreže, satelitski internet može vas držati povezanim sve dok pravilno upravljate opremom i pretplatom.

P: Koja je razlika između LEO i GEO satelita u internetu?

• Dijagram koji poredi položaje satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) i geostacionarnoj orbiti (GEO).
  Geostacionarni (GEO) sateliti orbitiraju na oko 35.000 km iznad Zemljinog ekvatora i ostaju fiksirani u odnosu na jednu tačku na Zemlji (orbitiraju istom brzinom kojom se Zemlja okreće). GEO satelit se praktično „parkira“ iznad jedne tačke. Pošto su toliko visoko, svaki GEO satelit pokriva ogromnu površinu – samo tri GEO satelita mogu pokriti većinu Zemlje (osim polarnih regiona). Na primer, jedan GEO može pokriti celu kontinentalnu SAD. Ovo znači da vam nije potrebno mnogo satelita za globalnu pokrivenost (istorijski, kompanije koriste samo nekoliko velikih satelita) telarus.com. Loša strana je udaljenost: signalima je potrebno oko 0,25 sekundi da stignu do satelita ili nazad, što rezultuje kašnjenjem (latencijom) od oko 500–700 ms za kružno putovanje telarus.com. Takođe, kapacitet GEO satelita (protok) deli se među svim korisnicima pod tom velikom pokrivenošću, pa su brzine po korisniku ranije bile niske (iako noviji GEO sateliti velikog protoka imaju mnogo veći kapacitet od starijih). Primeri: HughesNet i Viasat koriste GEO satelite, kao i satelitske TV usluge. Vaša satelitska antena za GEO pokazuje ka fiksnoj tački na nebu. GEO sateliti su veliki, skupi (preko 100 miliona dolara jedan), ali vam treba samo nekoliko za globalnu mrežu (međutim, kapacitet može biti ograničen jer svaki služi mnogo korisnika).
• Sateliti u niskoj orbiti Zemlje (LEO) orbitiraju mnogo bliže Zemlji, često između 500 i 2.000 km visine broadbandnow.com. Pošto nisu fiksirani na jednom mestu, brzo se kreću po nebu. Iz ugla korisnika, određeni LEO satelit je u vidokrugu samo nekoliko minuta, zatim ga „preuzima“ drugi i tako redom. Da bi obezbedili kontinuiranu pokrivenost, LEO sistemi zahtevaju konstelaciju mnogih satelita koji orbitiraju u koordinaciji telarus.com. Velika prednost je manja udaljenost: latencija može biti svega 20–40 ms, skoro kao kod zemaljskog interneta telarus.com. Takođe, svaki LEO satelit pokriva manju površinu, što može značiti više protoka po korisniku u toj zoni (i mreža može prostorno ponovo koristiti radio-frekvencije). LEO sateliti „predaju“ vezu dok jedan izlazi iz vidokruga, a drugi ulazi – sve to automatski kontroliše softver i korisničke antene koje ih prate. Primeri: SpaceX Starlink (planira 12.000+ satelita), OneWeb (planiranih 648 satelita) su LEO konstelacije za internet. LEO sateliti su pojedinačno manji i jeftiniji od GEO, ali ih treba mnogo. Takođe zahtevaju gustu mrežu zemaljskih stanica i napredan softver za upravljanje mrežom u pokretu. Kompleksnost je veća, ali performanse su bolje (nisko kašnjenje, velika brzina) i pokrivenost može biti stvarno globalna (uključujući polarna područja, koja GEO ne pokriva dobro).

Ukratko, GEO vs LEO: GEO sateliti = vrlo velika visina, stacionarni u odnosu na Zemlju, dakle potrebno je samo nekoliko satelita i jednostavne fiksne korisničke antene, ali sa velikim kašnjenjem i mogućim ograničenjem kapaciteta. LEO sateliti = mala visina, kreću se po nebu, potrebno ih je mnogo i zahtevaju antene koje prate kretanje, ali daju malo kašnjenje i mogu služiti mnogo korisnika sa većim protokom po osobi. Postoje i MEO (srednja orbita) sistemi na srednjim visinama (npr. oko 5.000–12.000 km), koji pokušavaju da stvore ravnotežu – primer je O3b mreža na ~8.000 km visine, sa latencijom oko 150 ms, koja se koristi za telekomunikacioni “backhaul” u udaljenim oblastima. Ali za potrošački internet, glavni pristupi 2025. su GEO (tradicionalni) i LEO (novi). Svaka orbita ima svoju nišu: GEO je proveren i pouzdan za široku pokrivenost (i odličan je za TV emitovanje itd.), dok je LEO najmoderniji za nisko kašnjenje i brz pristup. Buduće mreže će možda kombinovati oba pristupa za najbolje performanse telarus.com telarus.com.