Pristup internetu u Sudanu

Opšta internet infrastruktura i glavni provajderi usluga

Internet infrastruktura Sudana oslanja se na nacionalnu fiber-opticku mrežu i međunarodne veze koncentrišene u luci Sudan. Zemlja je povezana sa nekoliko podmorskih kablova, uključujući Istočnoafrički podmorjski sistem (EASSy) i FLAG/FALCON mreže, koji se spuštaju na obalu Crvenog mora​ en.wikipedia.org. Terrestrial fiber veze se protežu do susednih zemalja (npr. Egipat i Etiopija) radi regiona saobraćaja. Međutim, infrastruktura fiksnog širokopojasnog pristupa je ograničena i većina stanovništva pristupa internetu putem bežičnih mreža. Sudan održava satelitske zemaljske stanice (Intelsat, Arabsat) za međunarodnu povezanost​ en.wikipedia.org, ali su satelitske veze istorijski uglavnom služile kao rezervne ili za udaljena područja.

Glavni provajderi usluga: Telekomunikaciono tržište Sudana opslužuje nekoliko operatera:

• Sudatel (Sudani): Telekomunikacijska kompanija (preko 60% u vlasništvu države) koja upravlja nacionalnom mrežom i mobilnom mrežom pod brendom “Sudani”​ en.wikipedia.org​ smex.org. Sudatel pruža fiksne, mobilne i internet usluge i ključni je vlasnik infrastrukture.
• Zain Sudan: Filijala kuveitske Zain grupe i najveći mobilni operater, sa otprilike polovinom mobilnog tržišnog udelа​ reuters.com. Zain (ranije Mobitel) nudi usluge 2G/3G/4G širom zemlje.
• MTN Sudan: Deo južnoafričke MTN grupe, sa oko četvrtinom mobilnog tržišnog udelа​ reuters.com. MTN pruža mobilne glasovne i podatkovne usluge širom Sudana.
• Canar Telecom: Operater fiksne i širokopojasne mreže prvobitno podržan od strane UAE Etisalat-a (sada u vlasništvu lokalnih investitora). Canar vodi fiber veze i implementirao je CDMA2000 i LTE fiksnu bežičnu širokopojasnu mrežu u urbanim područjima​ susafrica.com.

Pored toga, nekoliko manjih ISP-a (kao što su Sudanet i ZinaNet) opslužuju specijalizovana tržišta​ budde.com.au, a mobilne satelitske usluge (Thuraya, drugi) koriste se u udaljenim regionima​ budde.com.au. U celini, telekomunikaciona infrastruktura je relativno centralizovana – Sudatel i Canar poseduju većinu backbone fiber optičkih kablova​ clingendael.org– i mobilne mreže su primarni način pristupa internetu za većinu Sudanaca.

Vladine regulative, politike i cenzura

Vlada Sudana održava strogu kontrolu nad telekomunikacijama putem regulatornih tela i zakona. Nacionalna telekomunikacijska korporacija (sada Telekomunikaciona i poštanska regulatorna vlast) nadgleda sektor i ima ovlašćenje da prati i filtrira sadržaj na internetu​ en.wikipedia.org. Cenzura interneta u Sudanu je značajna: studija OpenNet Initiative ukazuje na “značajno” filtriranje društvenih mreža i drugih alata, kao i selektivno blokiranje političkog sadržaja​ en.wikipedia.org. Zvaničnici otvoreno priznaju filtriranje materijala koji krše javne moralne norme ili ugrožavaju red, ciljajući na pornografiju, LGBT sadržaj, sajtove za upoznavanje i proxy/anonymizer sajtove​ en.wikipedia.org. Popularne platforme su povremeno blokirane – na primer, YouTube je često bio onemogućen od strane vlasti​ en.wikipedia.org tokom perioda tenzija.

Nadzor online komunikacija je takođe prisutan. Nacionalna obaveštajna i bezbednosna služba (NISS) poznata je po praćenju emailova i poruka na društvenim mrežama bez naloga​ en.wikipedia.org. Telekom operateri se očekuje da sarađuju sa bezbednosnim agencijama, omogućavajući presretanje telefonskog i internet saobraćaja. Pravni okviri kao što je Zakon o sajber kriminalu imaju odredbe koje kriminalizuju širenje “lažnih informacija”, koje su zvaničnici koristili da bi gonili novinare i aktiviste zbog online govora​ cipesa.org. Ovi zakoni, zajedno sa represivnim medijskim statutima, služe da obeshrabre kritiku vlade na digitalnim platformama.

Važno je napomenuti da je sudanski prelazni ustav iz 2019. godine eksplicitno potvrdio pravo na pristup internetu i slobodu izražavanja​ cipesa.org. U praksi, međutim, vlasti nastavljaju da nameću restrikcije. Vesti internet sajtovi i online novine koje iznose protivljenje suočavaju se sa blokadama ili prisilnim gašenjem​ cipesa.org. Novinari i blogeri riskiraju hapšenje i uznemiravanje zbog sadržaja objavljenog online​ en.wikipedia.org. U celini, sloboda interneta u Sudanu ocenjuje se kao “Nije slobodno” – indeks Freedom House-a iz 2022. godine dodelio je Sudanu ocenu od samo 29/100 za slobodu interneta​ paradigmhq.org. Politike cenzure, nadzora i kontrole informacija države značajno su ograničile online diskurs.

Pristupačnost, stope penetracije i digitalni razvod

Pristup internetu u Sudanu ostaje neravnomeran i suočava se sa mnogim izazovima. Prema podacima iz 2022. godine, približno 29% stanovništva koristilo je internet​ pulse.internetsociety.org. Ova stopa penetracije je značajno ispod afričkog proseka (oko 42% u 2022. godini)​ pulse.internetsociety.org i manje od polovine globalnog proseka (~66%). Korišćenje je veoma koncentrisano u urbanim sredinama kao što su Kartum, Omdurman i Luka Sudan. Urban-rural razlike su izražene: u gradovima, mobilni širokopojasni internet je široko dostupan, dok ogromne seoske i periferne regije imaju slabu pokrivenost mrežom ili se oslanjaju na starije 2G mreže. U ranim 2010-im, pristup internetu je bio “široko dostupan u urbanim područjima, ali ograničen nedostatkom infrastrukture u ruralnim područjima”​ en.wikipedia.org – obrazac koji se i dalje održava. Područja u sukobu (kao što su delovi Darfura ili Južnog Kordofana) takođe su istorijski imala daleko nižu povezanost čak i pre trenutnog rata.

Značajan digitalni razvod postoji po seksualnim i socioekonomskim linijama. Samo oko 17% muškaraca i 11% žena u Sudanu su bili korisnici interneta do 2016. godine​ pulse.internetsociety.org, što ukazuje na značajnu rodnu razliku u digitalnom pristupu. Kulturne norme, niži nivo pismenosti i ograničene digitalne veštine među ženama doprinose ovom razdvajanju​ news.gallup.com. Siromaštvo je još jedna prepreka – uprkos relativno povoljnim planovima podataka, mnogi Sudanaci imaju niske prihode i ne mogu priuštiti pametne telefone ili stalnu upotrebu podataka. Zemlja je zapravo nudila neki od najpovoljnijeg mobilnog interneta u Africi(do 2020. godine, Sudan je bio među pet zemalja sa najnižim troškovima u svetu za 1 GB podataka)​ cipesa.org, ali pristupačnost na nacionalnom nivou je umanjena zbog raširenog siromaštva i ekonomske nestabilnosti (hiperinflacija). Pored toga, nestašice električne energije i loša infrastruktura u udaljenim područjima ometaju kako postavljanje mreže, tako i punjenje uređaja, dodatno isključujući ruralne zajednice.

Korišćenje interneta u Sudanu je pretežno mobilno. Preko 90% online saobraćaja u Sudanu dolazi sa mobilnih uređaja (pametnih telefona ili mobilnih modema)​ statista.com, što je jedna od najviših stopa u Africi. To je zato što je fiksni širokopojasni internet (npr. kućni fiber ili DSL) reč. Prema podacima iz 2012. godine, fiksne širokopojasne pretplate su bile suštinski 0,1% stanovništva​ en.wikipedia.org i, iako je apsolutni broj porastao od tada, fiksni internet ostaje beznačajan izvan nekih preduzeća i urbanih domaćinstava. Velika zavisnost od mobilnog interneta učinila je pristup osnovnijim smislu (s obzirom na svu dostupnost mobilnih telefona), ali to takođe znači da oni koji nemaju mobilni uređaj ili koji žive van pokrivenosti mobilnom mrežom ostaju zapostavljeni. U sažetku, penetracija interneta se postepeno poboljšavala tokom godina, ali digitalni razvod ostaje prisutan u Sudanu, razdvajajući se po urbanim/ruralnim, rodnim i prihodovnim linijama.

Uticaj političke nestabilnosti i sukoba na povezanost

Česta politička nestabilnost – uključujući vladine represije, vojne pučeve i tekući građanski sukob – značajno je uticala na internet povezanost u Sudanu. Isključenja interneta koriste se kao alat od strane vlasti i sada od strane sukobljenih strana, drastično podrivajući pristup. Neki ključni incidenti uključuju:

• Jun 2019: Usled masovnih protesta za demokratiju koji su doveli do svrgavanja predsednika al-Bashira, vojni savet je naredio nacionalno isključenje interneta. Usluge su prekinute 3. juna 2019. godine, i nisu vraćene 37 dana​ blog.cloudflare.com. Ovo dugo isključenje (najduže u istoriji Sudana) bilo je namenjeno da se suzbiju protesti i protok informacija tokom nestabilnog perioda.
• Oktobar 2021: Nakon vojnog puča 25. oktobra 2021. godine, Sudan je doživeo gotovo potpuno isključenje interneta tokom otprilike 25 dana​ blog.cloudflare.com. Juna posle puča, vojni savet je blokirao povezanost dok su se protestanti mobilisali protiv vojne vlasti. I pored naredbe suda 9. novembra da se vrati internet, pun pristup je obnovljen tek 18. novembra​ blog.cloudflare.com.
• 2022: Čak i tokom relativnog mira, prelazne vlasti su nametnule ciljana isključenja. Na primer, u junu 2022. godine internet je isključen na nacionalnom nivou na nekoliko sati dnevno tokom 12 dana kako bi se sprečilo prevaranje tokom ispita srednje škole​ paradigmhq.org. Kasnije tog meseca (30. juna 2022.), usluge su bile prekinute na otprilike 25 sati kako bi se sprečio planirani “marš miliona”​ paradigmhq.org. Dogodila su se i manja regionalna isključenja, kao što je nestanak u državi Plavi Nil tokom plemenskih sukoba u oktobru 2022. godine​ paradigmhq.org. Ovi događaji pokazuju obrazac korišćenja isključenja povezanosti kao odgovora na građanske nemire ili bezbednosne incidente.
• April 2023 – Sada: Eruptiranje otvorenog rata između Sudanskih Oružanih Snaga (SAF) i Snaga brze podrške (RSF) u aprilu 2023. godine dovelo je do krize u povezanosti u Sudanu. Obe frakcije su iskoristile pristup internetu kao oružje, namerno isključujući mreže u područjima koja žele da kontroliraju​ accessnow.org. Na primer, borci RSF-a preuzeli su kontrolu nad velikim datacentrom u Kartumu početkom 2024. godine i zatvorili dva najveća ISP-a (Sudani i MTN), uzrokujući da povezanost za te provajdere opadne na gotovo nulu​ accessnow.org​ reuters.com. RSF je takođe prisilila trećeg mobilnog operatera, Zain, da onemogući uslugu u vojnim oblastima poput Luke Sudan​ reuters.com. Svaka strana je pokušala da isključi komunikaciju na teritorijama koje drži druga strana, pretvarajući internet u bojno polje. To je dovelo do ostvarivanja nekoliko dana ili nedelja dugih isključenja u velikim delovima zemlje, ozbiljno ograničavajući protok informacija.

Pored namernih isključenja, fizička razaranja usled sukoba su oštetila telekomunikacionu infrastrukturu Sudana. Borbe u Kartumu i drugim gradovima su pogodile fiber optičke kablove, mobilne tornjeve i napajanje potrebno za održavanje mreža​ reuters.com. Mnoge instalacije su opljačkane ili podvrgnute sabotaži. Kao rezultat, čak i kada operateri pokušavaju da zadrže usluge, pokrivenost i kvalitet su se pogoršali. Do sredine 2023. godine, povezanost u ratom razorenim područjima često nije bila dostupna, a čak i drugde je kvalitet mreže bio nepouzdan zbog nestašice goriva i opterećenja infrastrukture.

Ove prekidi su imali ozbiljne posledice. Oni izoluju civile, otežavajući im da pozovu porodicu, pristupe vestima ili koriste mobilne usluge novca za osnovne potrebe​ reuters.com​ reuters.com. Humanitarne organizacije upozoravaju da isključenja tokom sukoba sprečavaju isporuku pomoći koja spašava život i obezbeđivanje informacija​ accessnow.org​ accessnow.org. Isključenja interneta u Sudanu usled rata su opisana kao kolektivna kazna, isključujući milione iz spoljnog sveta.

Pored toga, nestabilnost podiže problematiku sajber bezbednosti. Kapacitet Sudana da spreči ili odgovori na sajber pretnje je veoma ograničen – zemlja je 2023. godine dobila samo 35 od 100 na ITU Globalnom indeksu sajber bezbednosti​ pulse.internetsociety.org, što ukazuje na slabu spremnost. Sa vladinim IT infrastruktura i ISP mrežama pod pritiskom, rizik od sajber napada, povreda podataka ili zloupotrebe ličnih podataka raste. Postoje izveštaji o aktivnostima kako državnih tako i nedejstvenih aktera u digitalnoj špijunaži i hakerskoj propagandi (poput hakovanja veb sajtova ili širenja dezinformacija na društvenim mrežama) tokom sukoba, mada u manjem obimu u poređenju sa isključenjima mreže. U celini, politička nestabilnost je učinila da internet okruženje u Sudanu bude jedno od najnestabilnijih na svetu – pristup može nestati preko noći zbog vladine naredbe ili vojnog dela, što naglašava koliko je povezanost u skladu sa bezbednosnom situacijom u zemlji.

Uloga mobilnih mreža i napori za širenje širokopojasne mreže

Mobilne mreže imaju dominantnu ulogu u povezanosti Sudana, a postoje napori da se proširi pokrivenost širokopojasne mreže putem bežičnih i fiber inicijativa. S obzirom na slabost fiksne infrastrukture, Sudan je preskočio u mobilni internet model u 2000-im i 2010-im. 3G i 4G mobilni širokopojasni internet postali su primarni način na koji se ljudi povezuju online. Prema podacima iz 2023. godine, oko 59% stanovništva je unutar pokrivenosti barem jedne 4G/LTE mreže​ pulse.internetsociety.org. (Trenutno ne postoji 5G usluga u Sudanu, a planovi za 5G su na čekanju zbog trenutnog sukoba i ekonomskih ograničenja.) Stope mobilne pretplate su se postepeno povećavale – do početka 2023. godine, Sudan je imao ~32.6 miliona aktivnih mobilnih konekcija, što je otprilike 69% stanovništva​ go-globe.com. To ukazuje na to da mnogi pojedinci imaju mobilni telefon (iako neki imaju više SIM kartica, a i dalje postoje praznine u ruralnoj pokrivenosti). Proliferacija povoljnih pametnih telefona tokom poslednje decenije je takođe doprinela većem korišćenju mobilnog interneta.

U smislu nadzora mreže, telekom operateri su postigli određeni napredak uprkos ekonomskim teškoćama. Sudatel je, na primer, pokrenuo program 2016. godine za izgradnju više telekom tornjeva u ruralnim oblastima i unapređenje svoje mrežne tehnologije​ susafrica.com. U 2018. godini, Sudatel je potpisao ugovore sa Nokijom za modernizaciju svoje mobilne infrastrukture i sa Liquid Telecom (pan-afričkom fiber kompanijom) za proširenje širokopojasne mreže u Sudanu​ susafrica.com. Canar Telecom, operater fiksne mreže, takođe je prešao na bežični širokopojasni internet dobijanjem spektra 2017. godine i uvođenjem LTE usluga kao alternative kablovskom DSL-u​ susafrica.com. Ove inicijative su imale za cilj da poboljšaju kako pokrivenost, tako i kvalitet internet usluga. Uistinu, medijana brzine mobilnog preuzimanja u Sudanu povećala se za više od 55% u godini do početka 2023. godine, porasla je za 4.76 Mbps (na otprilike 13.4 Mbps) dok su se 4G mreže širile​ go-globe.com. Fiksne širokopojasne brzine, iako i dalje niske, takođe su pokazale određeno poboljšanje (povećanje od 40% u istom periodu)​ go-globe.com.

Da bi se rešili problemi sa međunarodnim kapacitetom, Sudan je ulagao u projekte fiber optičkih backbonova. Značajan nedavni projekat je podzemni fiber optički link West to East Africa North Africa (WE-Africa-NA), partnerstvo između Sudatel-a i operatera u Čadu i Kamerunu. Ovaj kabl, kada bude završen, povezaće Luku Sudan na Crvenom moru preko Sudana i Čada do Kameruna na Atlantskom okeanu, formirajući visok brzi međukontinentalni put​ budde.com.au. Cilj je povećati redundanciju i zadovoljiti rastuću potražnju za podacima u Sudanu i njegovim susedima, posebno kako je potrošnja podataka rasla tokom COVID-19 ere​ budde.com.au. Sudan takođe nastavlja da koristi podmorske kablove putem Luke Sudan – postojeći linkovi sa Saudijskom Arabijom i širom EMEA regiona pomažu u obezbeđivanju međunarodnog propusnog opsega.

Vlada je takođe uspostavila Mehanizam univerzalne usluge (USF) namijenjen finansiranju telekomunikacionih usluga u manje usluženim oblastima​ budde.com.au. Međutim, zbog ekonomskih i političkih previranja, mnogi planirani USF projekti i proširenja mreže su stali. Hiperinflacija i devalvacija valute u poslednjih nekoliko godina učinili su da bude skupo uvoziti telekomunikacionu opremu, ometajući razvoj mreže​ reuters.com​ reuters.com. Uprkos ovim preprekama, privatni sektor (Zain, MTN, Sudatel) je nastavio da dodaje mobilne lokacije i pokreće nove usluge (poput mobilnih aplikacija za bankarstvo i mobilnog novca) do rata. Na primer, Zain Sudan je pripremao platformu za mobilno bankarstvo 2022. godine​ budde.com.au, a MTN Sudan je ostvario partnerstvo sa Ericssonom kako bi poboljšao infrastrukturu svojih mobilnih finansijskih usluga​ budde.com.au – ovo ukazuje na ekosistem koji se trudi da modernizuje.

U sažetku, mobilne mreže su bile pokretačka snaga povećanja pristupa internetu u Sudanu, a postoje zajednički napori za proširenje: nadogradnja na 4G, proširenje fiber optičkih backbonova i povezivanje Sudana u nove regionalne kablovske inicijative. Ovi napori su doneli poboljšanja u pokrivenosti i brzini za korisnike. Međutim, napredak je bio ograničen stalnim ekonomskim teškoćama u zemlji i, sada, razaranjima i nesigurnostima rata. Dostići dobitke u razvoju mreže Sudan ostaje krhak – dalja ulaganja i stabilnost će biti potrebni da se nastavi širenje širokopojasnog pristupa širom zemlje i da se konačno uvedu tehnologije nove generacije.

Satelitski internet: dostupnost, provajderi i budući potencijal

Satelitski internet je istorijski imao ograničenu ulogu u povezanosti Sudana, ali noviji razvoj nagoveštava njegovu rastuću važnost, posebno tokom hitnih situacija. U prošlosti su sudanske kompanije, nevladine organizacije i vladine agencije u udaljenim oblastima koristile VSAT (veoma mali otvoreni terminal) satelitske veze za pristup internetu. Nekoliko međunarodnih provajdera (npr. Intelsat, Arabsat i regionalne satelitske širokopojasne usluge) nudi pokrivenost iznad Sudana. Međutim, regulativne politike su zahtevale od organizacija ili pojedinaca da dobiju licence za rad satelitskih terminala, a visoki troškovi satelitskog propusnog opsega su ga učinili nedostupnim za širu javnost. Kao rezultat toga, korišćenje satelitskog interneta bilo je ograničeno na specifične potrebe – na primer, misije U.N.-a, ambasade ili naftne kompanije u udaljenim delovima zemlje bi koristile VSAT veze za osnovnu povezanost. U Sudanu nije bilo malo potrošačkih usluga satelitskog širokopojasnog interneta (npr. nije bilo lokalne prisutnosti SkyDSL-a ili HughesNet-a), a sigurno nije bilo Starlink-a – barem do nedavnog sukoba.

Sudanske vlasti su generalno bile oprezne prema satelitskoj komunikaciji jer takve usluge zaobilaze terestričnu kontrolu. Sve međunarodne internet veze istorijski su prolazile kroz licencirane telekom operatore u Sudanu, omogućavajući vladi da prati i filtrira saobraćaj. Neograničeni satelitski internet bi mogao da potkopava ovu kontrolu, pa vlada tokom mira nije aktivno podsticala njegovu upotrebu. Ipak, potreba za povezanošću u ruralnim i nedovoljno opsluživanim oblastima uvek predstavlja izazov, a satelitska tehnologija predstavlja potencijalno rešenje ukoliko se pravilno reguliše. Krajem 2010-ih, bilo je rasprava o proširenju satelitskog širokopojasnog interneta u Africi. Za Sudan, interesovanje za opcije poput OneWeb-a ili SpaceX-ovog Starlink-a je počelo da raste, posebno nakon 2019. godine kada je nova prelazna vlada bila otvorenija za poboljšanje pristupa internetu. Međutim, konkretan napredak je ostao spor.

Izbijanje rata u 2023. godini dramatično je promenilo situaciju. Kada su sukobljene strane počele da isključuju konvencionalne mreže, satelitski internet se pojavio kao životna linija za one koji su mogli da do njega dođu. Do kraja 2023. godine, neki Starlink terminali (iz SpaceX-ove satelitske konstelacije u niskoj orbiti) su ušli u Sudan putem neformalnih kanala​ smex.org. U oblastima pod kontrolom RSF-a koje su bile isključene iz interneta, ljudi su počeli da se oslanjaju na Starlink jedinice da se ponovo povežu​ smex.org. Na primer, delovi Kartuma, područje Al Džazira i Darfur, koji su izgubili mobilnu i fiber povezanost, izveštavali su da su “potpuno na Starlink-u” za pristup internetu​ smex.org. Sam RSF je uspeo da nabavi Starlink opremu kroz crno tržište u UAE​ smex.org. Kada su stekli ovu opremu, RSF je omogućio ograničenu internet uslugu i čak prodao pristup civilima po eksorbitantnim cenama – oko 3.000 sudanskih funti po satu (približno 1 USD/sat) za korišćenje Starlink veze​ smex.org. To je efektivno značilo da su samo bogatiji pojedinci ili preduzeća mogli priuštiti korišćenje satelitske veze, stvarajući ad-hoc i nejednako rešenje. Ipak, za humanitarne grupe i stanovnike koji su željeli komunicirati, Starlink je pružio ključnu, iako nesavršenu, životnu liniju tokom potpunih isključenja.

Sudanska vlada (lojalna vojsci) je primetila prisustvo Starlink-a i izrazila zabrinutost. Navodno su zatražili od SpaceX-a da koordinira sa vlastima ili onemogući neovlašćene Starlink usluge u Sudanu​ smex.org, strahujući da bi neregulisani satelitski internet mogao da bude korišćen od strane RSF-a za vojnu prednost ili bi mogao da zaobiđe zvanični nadzor. Do kraja 2024. godine, SpaceX još uvek nije odgovorio na ove zahteve, a Starlink je ostao nelicencirana usluga u sivom području sukoba u Sudanu​ smex.org. Ova situacija podseća na druga konfliktna područja gde je Starlink implementiran bez vladine kontrole. Postavlja se pitanje buduće regulacije: ako i kada se Sudan stabilizuje, vlada će možda morati da uspostavi jasne politike o satelitskom širokopojasnom internetu – bilo da legalizuje i uključi usluge poput Starlink-a u svoj telekomunikacioni okvir ili da ih ograniči.

Gledajući unapred, satelitski internet ima značajan potencijal za Sudan. Prostrana geografija zemlje i šteta na terestričnim mrežama čine satelitsku pokrivenost privlačnom opcijom za ponovno povezivanje udaljenih zajednica i kao rezervu za kritičnu infrastrukturu. Emergentni provajderi satelitskog širokopojasnog interneta mogli bi ponuditi relativno brzi internet u oblastima gde je postavljanje optičkih kablova nepraktično. Na primer, kompanije poput OneWeb-a, Amazonovog Project Kuiper-a ili nastavak Starlink ekspanzije mogli bi teoretski obezbediti pokrivenost za Sudan u narednim godinama. Ovo bi moglo pomoći u uklanjanju digitalnog razdvajanja donoseći pristup internetu ruralnim selima, izbegličkim kampovima ili regijama pogođenim sukobima kada su uređaji dostupni i pristupačni. Takođe bi moglo povećati otpornost – uvek aktivna satelitska veza mogla bi održati banke, bolnice i državne usluge online čak i ako su lokalne optičke linije prekinute.

Međutim, ostvarenje ovog potencijala zavisi od stabilnosti i politike. U najboljem slučaju, postkonfliktni Sudan mogao bi pozvati satelitske operatere da pruže uslugu pod licencama koje osiguravaju koordinaciju sa nacionalnom bezbednošću (kako bi se rešila eventualna pitanja nadzora) dok se istovremeno proširuje povezanost. Ako se to uradi ispravno, satelitski širokopojasni internet mogao bi značajno povećati pristup internetu u Sudanu i ublažiti buduća isključenja (pošto je teže onemogućiti). S druge strane, ako vlasti ostanu oprezne, mogle bi zabraniti privatnu satelitsku opremu i strogo se držati mreža baziranih na zemlji, što bi ograničilo uticaj ove tehnologije. Međunarodni pritisak i dokazana humanitarna vrednost usluga poput Starlink-a tokom rata mogli bi naterati Sudan da bude prihvatljiviji prema satelitskom internetu. U svakom slučaju, sukob je pokazao da satelitski internet više nije samo teoretski za Sudan – on se već pojavljuje na terenu, a njegova uloga bi mogla rasti u pejsažu povezanosti zemlje u budućnosti.

Regionalna i globalna uporedba

U poređenju sa svojim regionalnim susedima i globalnim standardima, pristup internetu u Sudanu je slab u pogledu dostupnosti, brzine i slobode. Penetracija interneta u Sudanu (oko 30% stanovništva) je u zaostatku ne samo u odnosu na globalni prosek (preko 65% ljudi širom sveta je online) već i u odnosu na mnoge zemlje Afrike. Na primer, u Severnoj Africi, zemlje poput Egipta imaju stopu korišćenja interneta iznad 70%, a čak i neka sub-saharska zemlja poput Kenije i Nigerije imaju 50-70% svog stanovništva online. Sudanovih 30% izgleda nisko u poređenju, iako je viši od nekih suseda pogođenih sukobom (stopa Etiopije je oko 25%, a Južni Sudan jedva 12%​ tradingeconomics.com). Ova relativno niska penetracija odražava ekonomske izazove i nestabilnost Sudana, posebno od 2011. godine kada je zemlja izgubila bogati jug – resursi koji su mogli biti investirani u telekomunikacijski razvoj su izgubljeni​ budde.com.au. U Istočnoj Africi regiji, Sudanova penetracija je otprilike na nivou proseka za zemlje s najmanje razvijenim, ali značajno ispod razvijenijih afričkih tržišta.

U pogledu brzine interneta, Sudan je među najsporijima u svetu. Prosečne brzine širokopojasnog interneta u Sudanu su merenе u jedno-cifrenim megabitima po sekundi. Jedna analiza iz 2023. godine je pokazala da je prosečna brzina interneta u Sudanu oko 7.9 Mbps, smeštajući je pri dnu globalne liste (uporedivo sa Jemenom i Ekvatorskom Gvinejom)​ newsweek.com. Nasuprot tome, globalni prosečan brzina preuzimanja (za fiksne širokopojasne veze) je iznad 60 Mbps, a čak i prosek u sub-saharskoj Africi je oko 12 Mbps​ statista.com. Sporost brzina u Sudanu je pretežno zbog oslanjanja na mobilne mreže sa ograničenim kapacitetom i nedostatka optike do doma. Dok se 4G donekle poboljšao, mnogi korisnici su još na 3G ili su ograničeni zbog zagušenja i uticaja nestanaka struje. Na primer, susedni Egipat uživa mnogo veće brzine (preko 20 Mbps u proseku), a zemlje poput Maroka i Kenije su postigle napredak sa implementacijama optičkih kabla koje Sudan nije uspeo da postigne. Tako, na brzini i kvalitetu, Sudan je u znatnom zaostatku u odnosu na regionalne proseke i globalne standarde.

Možda je najizraženiji položaj Sudana u pogledu slobode i otvorenosti interneta. Godine cenzure i nedavne blokade zbog sukoba učinile su Sudan jednim od najoštrijih online okruženja. Freedom House dosledno ocenjuje Sudan blizu dna svog indeksa Sloboda na mreži. U izveštaju iz 2022. godine, Sudan je dobio 29/100 (“Nije slobodno”), što ukazuje na sveprisutne kontrole​ paradigmhq.org. Ova ocena je samo malo bolja od najgorih u Africi (Etiopija i Egipat su svaka dobijene ocene u sredinom 20-ih u izveštajima 2022–2023) i daleko ispod slobodnijih društava. U poređenju, zemlje poput Nigerije i Kenije su ocenjene kao “Djelimično slobodne” sa ocenama u 50-ima, a globalne demokratije poput Nemačke ili Kanade imaju ocene u visokom 70-ima do 90-ima. Niska ocena Sudana je vođena faktorima koje smo već pomenuli: cenzura države, nadzor, pravno gonjenje korisnika na mreži i gruba praksa internet isključenja. U stvari, Sudan je postao poznat po čestim isključenjima mreže, osobini koju nažalost deli sa nekolicinom drugih autoritarnih režima. To značajno potkopava pouzdanost pristupa internetu u Sudanu u poređenju sa globalnim normama – u većini zemalja, potpuna isključenja interneta su izuzetno retka, dok su u Sudanu učestali.

U regionalnom kontekstu, internet pejzaž Sudana se često upoređuje sa onima njegovih suseda na Hornu Afrike i arapskog sveta. Malčice bolji je od Južnog Sudana (koji ima još manje infrastrukture i težu povezanost), i donekle sličan Etiopiji po pitanju restrikcija (Etiopija takođe ima istoriju isključenja i nisku penetraciju). Međutim, kaska za Egiptom i pristupu i možda čak i u doslednosti usluge (Egipat ima višu upotrebu, ali takođe tešku cenzuru). Uporedno sa zemljama Persijskog zaliva ili severnoafričkim vršnjacima poput Maroka, Sudan je daleko iza u razvoju telekomunikacija. Penetracija mobilnih telefona i korišćenje interneta u Sudanu su kasnili i više sporo zbog ekonomske izolacije (međunarodne sankcije tokom 1990-ih-2000-ih i unutrašnji sukobi). Čak i u Africi, Sudan – nekada hvaljen početkom 2010-ih kao zemlja sa relativno razvijenim telekomunikacionim sektorom​ en.wikipedia.org– sada zaostaje za mnogim afričkim zemljama po inovacijama i povezanosti jer je politička nestabilnost obrnula neka dostignuća.

U sažetku, pristup internetu u Sudanu pada ispod regionalnih i globalnih standarda po većini pokazatelja: manji deo ljudi proporcionalno je povezan; oni koji su povezani doživljavaju sporije brzine; a online okruženje je strogo kontrolisano i povremeno prekinuto. Premostiti ove praznine će zahtevati ne samo investicije u infrastrukturu i modernizaciju u cilju povećanja brzina i pokrivenosti, već i značajna poboljšanja u upravljanju i stabilnosti kako bi se osiguralo da internet u Sudanu može funkcionisati sa slobodom i pouzdanošću koja se podrazumeva u velikoj meri sveta​ paradigmhq.org. Bez takvih promena, Sudan će i dalje biti loše rangiran u globalnim poređenjima digitalnog pristupa i slobode interneta.