Старлинк и тржиште сателитског интернета (2025) – Комплетан извештај

Pregled Starlink-a: Poslovni model, usluge i tehnologija

Poslovni model: Starlink je satelitski internet projekat kompanije SpaceX koji ima za cilj da omogući širokopojasni internet širom sveta koristeći sazvežđe satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Za razliku od tradicionalnih satelitskih ISP-ova koji često sarađuju sa lokalnim distributerima, Starlink pre svega koristi direktni model za krajnje korisnike – korisnici naručuju Starlink komplet (tanji antena + WiFi ruter) i pretplaćuju se na mesečnu uslugu. Korišćenjem SpaceX-ovih višekratno upotrebljivih raketa za lansiranje sopstvenih satelita, Starlink održava relativno niske troškove lansiranja i ima potpunu kontrolu nad uslugom od početka do kraja. Poslovna strategija je visok obim i globalna pokrivenost: ciljaju se nedovoljno pokriveni ruralni i udaljeni korisnici koji nemaju opciju optike ili kablovskog interneta, uz istovremeno težnju ka unosnim poslovnim i vladinim ugovorima (od povezivanja aviona i brodova do vojnih komunikacija) spacenews.com forbes.com.au. SpaceX Starlink vidi kao generator gotovine na duže staze (Ilon Mask je šaljivo rekao da će pomoći finansiranju grada na Marsu) i agresivno reinvestira u širenje mreže forbes.com.au forbes.com.au.

Ponuda usluga: Starlink je započeo sa rezidencijalnim paketom koji nudi neograničen internet po ceni od ~$100–120 mesečno (cene variraju po regionima) broadbandnow.com. Standardni Starlink komplet je u početku koštao ~$599, iako su cene snižene na nekim tržištima (npr. $350) radi povećanja broja korisnika broadbandnow.com. Brzine idu do ~50–200 Mbps za preuzimanje i ~10–20 Mbps za slanje, uz latenciju od ~20–40 ms – značajno nižu nego kod geostacionarnih satelita. Pored kućnog interneta, Starlink je uveo i specijalizovane pakete: Starlink Roam (RV) za prenosivu upotrebu, Maritime za brodove (prvobitno ~$5.000/mesec, sa dvostrukim visokoperformansim terminalima za pokrivenost okeana), i Aviation za avione (sa posebnim aero antenama, ~$150.000 za hardver i $12.500–25.000 mesečno za neograničen Wi-Fi tokom leta) advanced-television.com prostaraviation.com. Tu su i Biznis i enterprise paketi koji pružaju prioritetni protok i izdržljiviji hardver. Tokom 2023. Starlink je počeo beta testiranje za povezivanje mobilnih telefona – koristeći “direct-to-cell” satelite u orbiti za povezivanje običnih telefona za osnovno dopisivanje u zabačenim područjima (u partnerstvu sa operaterima kao što je T-Mobile) idemest.com. Ovaj sve širi portfolio prikazuje Starlinkovu težnju da opslužuje ne samo ruralne domove, već i vozila, brodove, avione i IoT uređaje kroz potrošački, komercijalni i vladin sektor.

Ključne tehnologije: Tehnološka osnova Starlink-a je megakolekcija malih LEO satelita i agilnih korisničkih antena. Svaki Starlink satelit (v1.0 ~260 kg; novije v1.5 i v2.0 verzije su teže i imaju više funkcija) kruži na visini od oko 550 km (Gen1) iznad Zemlje (neki Gen2 oko ~340 km), formirajući mašnu mrežu. Za razliku od jednog velikog geostacionarnog satelita koji pokriva kontinent, Starlink koristi hiljade satelita u niskim orbitama da stvori mrežu visokog kapaciteta i niske latencije. Sateliti koriste fazirane nizove antena i laserske međusatelitske veze. Fazirani nizovi na satelitima i korisničkim terminalima omogućavaju brzo usmeravanje signala, tako da Starlink tanjir može da prati kretanje satelita i održi neprekidnu internet vezu. Noviji sateliti imaju laserske veze (optičke međusatelitske veze) koje omogućavaju razmenu podataka između satelita u svemiru, smanjujući zavisnost od lokalnih zemaljskih stanica i šireći pokrivenost na područja (npr. sredina okeana, polarni regioni) bez pristupnih tačaka u blizini advanced-television.com advanced-television.com. Početkom 2024. SpaceX je imao instalirano preko 9.000 svemirskih lasera na Starlink satelitima, postižući ukupni protok mreže od oko 42 PB (petabajta) dnevno putem optičkih veza advanced-television.com advanced-television.com. Svaki Starlink V2 satelit navodno može da podrži do 80–100 Gbps saobraćaja (naspram ~18 Gbps za V1.0) zahvaljujući naprednim mogućnostima antena i mrežnim funkcijama na brodu nextbigfuture.com advanced-television.com. Korisnički terminali (“Dishy”) su takođe značajni: ravna, elektronski usmeravana antena koja se sama orijentiše i može da radi u teškim uslovima, sada dostupna u standardnoj, visokoperformansnoj i varijanti za pokretu upotrebu.

Razmera Starlink mreže: SpaceX je brzo izgradio najveću satelitsku flotu u istoriji. Do decembra 2024. Starlink je imao preko 7.000 satelita u orbiti spacenews.com reuters.com – čime čini više od 60% svih aktivnih satelita na nebu forbes.com.au. Lansiranja su česta (korišćenjem Falcon 9 raketa koje u jednom letu postave ~50–60 satelita), a kompanija planira proširenje na oko 12.000 satelita za pun Gen1 opseg, uz dugoročno odobrenje FCC-a za čak 42.000 satelita en.wikipedia.org. Ovaj ogroman kapacitet omogućava Starlink-u da opslužuje milione korisnika širokopojasnim internetom. Zemaljska infrastruktura uključuje globalnu mrežu pristupnih stanica (oko 150 do 2025) koje povezuju satelite sa zemaljskim internetom broadbandnow.com, iako sve veća upotreba laserskih veza znači da će tokom vremena biti potrebno manje zemaljskih stanica. SpaceX je razvio i automatizovano izbegavanje sudara za celu flotu: svaki satelit može autonomno manevrisati pomoću jonizovanih potisnika. Zapravo, sa toliko satelita, Starlink sada sprovodi preko 250 manevara izbegavanja sudara dnevno (50.000 za 6 meseci) da bi izbegao svemirski otpad i druge letelice, prema podacima FCC-a space.com space.com. Sateliti su projektovani da deorbitiraju na kraju životnog veka (oko 5–7 godina) radi smanjenja svemirskog otpada. Sve u svemu, Starlink-ove tehnološke inovacije – od višekratnog lansiranja i masovne proizvodnje satelita do laserskih veza i pametnih antena – drastično su smanjile cenu po bitu za satelitski internet, izazivajući tržište kojim su dugo dominirali sporiji GEO sistemi sa visokom latencijom spacenews.com.

Konkurentski pejzaž: Satelitski internet provajderi u 2025.

Brzi uspon Starlink-a pokrenuo je novu svemirsku trku u oblasti širokopojasnog interneta. U nastavku je analiza glavnih konkurenata i kako stoje u odnosu na Starlink:

OneWeb (Eutelsat OneWeb)

OneWeb je pionir LEO širokopojasnog interneta koji, slično kao i Starlink, upravlja konstelacijom satelita u niskoj Zemljinoj orbiti – ali sa drugačijim pristupom tržištu. Prva generacija OneWeb mreže sastoji se od 618 aktivnih satelita na oko 1.200 km visine (otprilike 600 satelita u operativnoj orbiti, plus rezerve) reuters.com. Ovo je druga po veličini LEO konstelacija posle Starlinka reuters.com. OneWeb je ostvario globalnu pokrivenost početkom 2023. nakon poslednjeg lansiranja 36 satelita (ironija je da je ovo realizovano preko SpaceX-a, koji je pomogao dovršetak OneWeb konstelacije) i sada nudi usluge u većini regiona. U septembru 2023, OneWeb se spojio sa evropskim Eutelsatom i formirao zajedničku kompaniju Eutelsat OneWeb en.wikipedia.org. Ovo stvara operatera sa više orbita – spajanjem OneWeb LEO mreže i Eutelsat geostacionarnih satelita – sa ciljem da pruže integrisane usluge (na primer, korišćenje GEO za emitovanje, a LEO za veze sa niskim kašnjenjem) govconexec.com intelsat.com. Ova spojena kompanija pozicionira se kao ne-američka alternativa Starlink-u, što je privlačno vladama i kompanijama koje traže redundansu ili suverenitet u kritičnim komunikacijama reuters.com reuters.com.

Fokus na tržište: OneWeb se razlikuje od Starlinka po tome što ne prodaje direktno individualnim korisnicima. Umesto toga, OneWeb se fokusira na poslovne korisnike, telekom operatere i državne klijente, isporučujući veleprodajni ili paketirani kapacitet partnerima. Na primer, OneWeb ima strateški ugovor o distribuciji sa AT&T u SAD za proširenje optičkih i mobilnih veza do udaljenih područja koristeći OneWeb mrežu spacenews.com. Takođe, partneri su sa kompanijom Intelsat (veliki GEO operater) kako bi ponudili multi-orbitni Wi-Fi tokom leta za avio-kompanije, kombinujući OneWeb LEO kapacitet sa postojećom Intelsat uslugom za avio-sector – ugovor vredan do 500 miliona dolara u kapacitetskim obavezama spacenews.com developingtelecoms.com. OneWeb je potpisao sporazume sa provajderima brodske konektivnosti i ima vladine korisnike (npr. britanska vlada je akcionar i verovatni korisnik za odbrambene i programe u ruralnim oblastima). Ova B2B orijentacija znači da se OneWeb „pretplatnici“ mere prema isporučenim terminalima ili poslovnim ugovorima, a ne prema milionima individualnih korisnika. OneWeb je krajem 2023. izvestio o zaostatku narudžbina od oko 700 miliona evra, što odražava rastuću potražnju iz sektora mobilnosti i državnih službi en.wikipedia.org.

Tehnologija: OneWeb sateliti su manji (~150 kg) i rade na većim visinama od Starlink-ovih, što rezultira kašnjenjima od ~70–100 ms (veće od Starlink-ovih ~30 ms, ali i dalje znatno bolje od GEO kašnjenja od 600+ ms). Sateliti prve generacije OneWeb ne koriste laserske veze između satelita; svaka korisnička veza mora da se usmeri ka zemljišnoj stanici unutar pokrivenosti satelita. Ovo zahteva mrežu zemaljskih stanica i ograničava pokrivenost na okeanskim i polarnim područjima dok infrastruktura za kapije ne bude postavljena. Ipak, predstojeći sateliti generacije 2 (dodatnih 100 satelita poručeno od Airbusa za lansiranje ~2025–2027) verovatno će uključiti veći kapacitet i možda tehnologiju laserskih veza između satelita airbus.com govconexec.com. Ekspanzija Gen-2 ima za cilj povećanje ukupnog kapaciteta OneWeb-a kako bi konkurisao Starlink-u (trenutno je ukupan kapacitet OneWeb mreže znatno manji, što znači da mora prioritizovati korisnike sa većim budžetima). OneWeb korisnički terminali se proizvode sa partnerima (npr. Intellian, Hughes) i obično su veće, antene sa velikim pojačanjem namenjene tornjevima za mobilnu mrežu, brodovima ili udaljenim kancelarijama umesto jeftinih kućnih antena.

Status i perspektiva: Nakon prevazilaženja bankrota 2020. i završetka konstelacije uz podršku Velike Britanije, OneWeb je sada potpuno operativan i generiše prihod. Eutelsat-ovi izveštaji ukazuju da je OneWeb doprineo sa 616 miliona dolara godišnjih prihoda (Fiskalna godina 2024) u svojoj ranoj fazi usluge connectivitybusiness.com. Privlače novo interesovanje vlada, posebno iz zemalja koje traže „neameričku, nekinesku“ satelitsku komunikaciju za stratešku autonomiju reuters.com. Jedan primer je nedavni višemilionski ugovor za LEO konektivnost u Libiji oneweb.net. Iako OneWeb ne može da se takmiči sa Starlink-om po obimu potrošačkog poslovanja, stvara solidnu nišu u B2B, avio/maritnim i državnim sektorima. Takmičenje između Starlink-a i OneWeb-a je i delimično geopolitičko – Evropa pozicionira OneWeb kao protivtežu dominaciji SpaceX-a, a Indija poziva OneWeb (zajedno sa Starlink-om i drugima) da poveže ruralne oblasti pod kontrolisanom regulativom (OneWeb ima indijsko zajedničko preduzeće sa Bharti Airtel-om). Sve u svemu, OneWeb je najbliži operativni LEO konkurent Starlink-u danas, ali sa znatno manjom konstelacijom i različitim poslovnim modelom.

Amazonov Project Kuiper

Project Kuiper kompanije Amazon je spreman da postane najveći novi učesnik u LEO širokopojasnom internetu. Podržan tehnički i kapitalno od strane Amazona, Kuiper planira konstelaciju od 3.236 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (na približno 600 km visine), kako bi obezbedio globalni internet i direktno konkurisao Starlink-u. I dok Kuiper još nije započeo komercijalnu uslugu sredinom 2025, u poslednje vreme su postignute velike prekretnice. Amazon je lansirao prva dva prototipa Kuiper satelita krajem 2023. (testiranje širokopojasnih veza i uspešno de-orbitiranje) reuters.com, a u aprilu 2025. lansiran je prvi kontingent od 27 produkcijskih satelita u orbitu spacenews.com nasaspaceflight.com. Amazon se sada priprema za brzo raspoređivanje – ima FCC dozvolu koja zahteva lansiranje polovine konstelacije do sredine 2026. Da bi to postigao, Amazon je osigurao neviđen portfelj ugovora o lansiranju (najveći komercijalni ugovor o lansiranju u istoriji) sa provajderima uključujući ULA (Atlas V i novi rakete Vulcan), Arianespace (Ariane 6) i Blue Origin (New Glenn). Lansiranje u aprilu 2025. na Atlas V je označilo početak ove faze spacenews.com. Očekuje se da će usluga početi kada oko 578 satelita bude u orbiti, što Amazon cilja za 2026. za početno pokrivanje nasaspaceflight.com. Potpuna izgradnja konstelacije planirana je u pet faza do 2027–2028.

Amazonova strategija i ponuda: S obzirom na svoj pedigre, očekuje se da će Kuiper ciljati i potrošački širokopojasni internet i poslovnu povezivost, verovatno u paketu sa Amazonovim uslugama. Amazon je predstavio nekoliko dizajna potrošačkih terminala, uključujući standardni kućni terminal (proizvodni trošak ~400 dolara, antena 30 cm), veću visokoperformansnu antenu i malu kvadratnu antenu od 7 inča za IoT sa malom propusnošću ili uske opsege aboutamazon.com aboutamazon.com. Cilj Amazona je da hardver učini što pristupačnijim (Amazon ima iskustva sa prodajom uređaja sa malom maržom kako bi podstakao usvajanje usluga). Planovi usluga još nisu objavljeni, ali će Amazon verovatno konkurentno formirati cene kako bi uzeo deo tržišta od Starlinka. Ključna prednost je Amazonov naglasak na partnerstvima sa telekomima: Projekat Kuiper je sklopio ugovore sa Verizonom u SAD za korišćenje Kuiper satelita radi proširenja 4G/5G pokrivenosti putem satelitskog povratnog prenosa cnbc.com aboutamazon.com. Na međunarodnom nivou, Amazon je napravio partnerstvo sa Vodafone/Vodacom radi istog cilja u Evropi i Africi aboutamazon.com aboutamazon.com. Suštinski, Amazon pozicionira Kuiper kao ojačivača telekom mreža (povezivanje baznih stanica, obezbeđivanje redundanse tokom prekida, itd.), uz posluživanjem pojedinačnih korisnika. Očekuje se i povezivanje sa ogromnim Amazonovim cloud sistemom (AWS) – npr. povezivanje udaljenih AWS Outpost instalacija ili povezivanje IoT uređaja sa satelitskim internetom kupljenim na Amazonu.

Tehnologija: Kuiperovi sateliti su uporedivi sa Starlinkovima po veličini i planiranim sposobnostima. Oni će koristiti Ka opsege za korisničke veze, a očekuje se i laserske među-satelitske veze za fleksibilno rutiranje (iako je Amazon bio prilično diskretan po pitanju tehničkih detalja, više se fokusirajući na korisničko iskustvo i partnerstva). Jedno od područja na kojem je Amazon stavio poseban akcenat je napredni dizajn antena – Kuiper sateliti i pristupni čvorovi koristiće tehnologiju formiranja snopa, a Amazonovi inženjeri su razvili minijaturni fazorirani čip za korisnički terminal koji je jeftin, ali izuzetno efikasan aboutamazon.com. Amazon gradi posebnu fabriku za serijsku proizvodnju satelita (kao što SpaceX to radi interno). Takođe, iskustvo Amazona u logistici i korisničkim uslugama može postati velika prednost pri postavljanju zemaljske infrastrukture i dosezanju korisnika u brojnim državama.

Status do 2025. i prognoza: Od sredine 2025. godine, projekat Kuiper je u beta testiranju sa svojim prvim satelitima. Prva proizvodna lansiranja u aprilu 2025. predstavljaju značajan korak spacenews.com, ali Amazon i dalje ima izazov drastičnog povećanja broja lansiranja kako bi ispunio rok FCC-a. Ako uspe, do 2027. godine Kuiper bi mogao imati hiljade satelita u orbiti i započeti komercijalno poslovanje u mnogim regionima. Analitičari vide Kuiper kao potencijalno najjačeg konkurenta Starlinku u drugoj polovini 2020-ih, imajući u vidu Amazonove finansijske resurse (preko 10 milijardi dolara namenjenih Kuiperu) i ekosistem. Ipak, ulazi na tržište sa višegodišnjim zakašnjenjem, gde Starlink već ima milione korisnika. Njegova sposobnost da se izdvoji cenom, paketom usluga (Prime satelitski internet, možda?), ili regulatornim pogodnostima (neke države možda daju prednost Amazon servisu u odnosu na SpaceX) odrediće njegov uticaj. Quilty Analytics izveštaj napominje da je dominantna pozicija Starlinka verovatno osigurana još nekoliko godina dok Kuiperova konstelacija ne bude operativna spacenews.com spacenews.com. Do 2030. možemo očekivati neku vrstu duopola u LEO širokopojasnom internetu: SpaceX Starlink i Amazon Kuiper, svaki potencijalno sa desetinama miliona pretplatnika širom sveta (više o prognozama kasnije). Za korisnike, ovo rivalstvo može doneti niže cene i bolje performanse.

GEO satelitski provajderi (Viasat i HughesNet)

Pre LEO konstelacija, satelitskim internetom su dominirali geostacionarni (GEO) sateliti. Ključni akteri su Viasat i Hughes Network Systems (EchoStar), koji još uvek opslužuju mnoge korisnike ali sada trpe udarac od Starlinka. GEO sateliti orbitiraju na oko 35.700 km iznad ekvatora, zbog čega imaju visok kašnjenje signala (~600–800 ms) i tradicionalno ograničen protok po satelitu (iako nove generacije to popravljaju). Ove usluge ciljaju ruralne korisnike bez terestričkog širokopojasa, kao i Starlink, ali su opterećene ograničenjima u protoku i manjim brzinama (tipično 10–50 Mbps).

Viasat Inc.: Viasat upravlja flotom GEO satelita velikog kapaciteta (serija ViaSat) i 2022. godine kupuje Inmarsat – velikog britanskog satelitskog operatera poznatog po globalnoj mobilnosti (povezivanje u avionima i na moru). Viasatova potrošačka internet usluga (Exede/Viasat Internet) u SAD imala je stotine hiljada pretplatnika krajem 2010-ih. Međutim, od pojave Starlinka 2020. godine, broj pretplatnika Viasata strmoglavo je opao. Viasat je prijavio samo ~257.000 pretplatnika fiksnog širokopojasnog u SAD sredinom 2024., što je pad sa 603.000 iz 2020. – više od 50% smanjenja teslarati.com teslarati.com. Kompanija je čak prestala da objavljuje detaljan broj pretplatnika, jer je tempo smanjenja ubrzan. Viasatov ARPU (prosečan prihod po korisniku) bio je oko 115 dolara mesečno u 2024. (više od Starlinkove standardne cene, delom zbog prodaje većih paketa protoka) teslarati.com. Međutim, ni visoki ARPU nije mogao da nadoknadi odliv korisnika – korisnici prelaze na Starlink zbog boljih brzina i nižeg kašnjenja. Krajem 2023. prihodi Viasata od fiksnih potrošača bili su u opadanju, pa se kompanija fokusirala na druge segmente.

Viasatova strategija danas je fokusirana na mobilnost i državne sektore. Kupovina Inmarsata (završena u maju 2023.) donela je Viasatu jaku prisutnost u Wi-Fi povezivanju u avionima (stotine aviona koriste Inmarsat ili Viasat IFC) i satelitski internet na moru (kruzeri, naftne platforme, jahte). Ovo tržište je manje direktno ugroženo od Starlinka – mada Starlink nudi svoje Maritime i Aviation usluge i na ovom segmentu, pa su pojedine avio-kompanije (npr. United, Air France) u 2024–2025. izabrale Starlink zbog bolje brzine payloadspace.com spaceexplored.com. Viasat lansira novu generaciju ViaSat-3 satelita (svaki treba da pokrije trećinu planete sa ~1 terabit/sek kapaciteta). Nažalost, prvi ViaSat-3 (Amerika) imao je problem sa otvaranjem solarnih panela 2023, što je unazadilo njegove performanse – veliki udarac space.com. ViaSat-3 EMEA i APAC sateliti čekaju lansiranje. Koliko će Viasat uspeti da parira zavisiće od rešavanja problema sa ViaSat-3 i korišćenja jedinstvene Inmarsatove L-band mreže za posebne IoT/povezivost segmente. Ipak, na tržištu potrošačkog širokopojasa, Viasat je faktički predao primat – broj pretplatnika na ruralni internet je mali deo Starlinkovog i i dalje opada teslarati.com.

HughesNet (EchoStar): HughesNet je još jedan stari GEO igrač, najaktivniji u Severnoj i Latinskoj Americi. Hughesovi Jupiter sateliti opslužuju oko 1 milion pretplatnika u Americi (kraj 2023), ali i to je pad sa oko 1,5 miliona iz 2020. teslarati.com. HughesNet je izgubio preko 200.000 pretplatnika samo u 2023. u SAD, što je kompanija eksplicitno objasnila migracijom korisnika na Starlink teslarati.com. Hughesovo rukovodstvo priznaje problem sa kašnjenjem i pokušava da nađe rešenja, uključujući korišćenje OneWeb kapaciteta – naime, Hughes je investitor i distributer OneWeb usluga u delovima SAD i Indije advanced-television.com. Hughes je lansirao novi Jupiter-3 satelit 2023, čime je povećan kapacitet (omogućavajući pakete do 100 Mbps u nekim područjima), ali to ne može promeniti fiziku kašnjenja od 36.000 km. Hughes ostaje važan na tržištima poput Brazila, gde sarađuje sa državom na projektima javnog Wi-Fi-ja, i mogao bi iskoristiti hibridnu strategiju (npr. koristiti OneWeb LEO za osetljiviji saobraćaj i GEO za bulk podatke). Ipak, potrošački udeo GEO lidera naglo pada: broj Starlink korisnika (5+ miliona) daleko premašuje zbir Hughes+Viasat korisnika. Hughes i Viasat će se verovatno dalje okretati ka wholesale i specijalizovanim tržištima – i možda prebacivati deo saobraćaja na LEO partnere – da bi ostali relevantni.

Telesat Lightspeed

Telesat, kanadski satelitski operater, razvija Lightspeed, planiranu LEO konstelaciju fokusiranu na povezivanje preduzeća i državnih institucija. Telesat je mnogo manji igrač od SpaceX-a ili Amazona, ali ima decenije iskustva sa GEO satelitima. Lightspeed konstelacija je prvobitno planirana sa oko 298 satelita u polarnim i zakošenim orbitama (na oko 1.000 km visine), koristeći Ka-band i napredne laserske veze. Telesat je obezbedio značajno interesovanje telekomunikacionih i avio kompanija za Lightspeed, a kanadska vlada je obezbedila sredstva kao ključni glavni korisnik (za ruralni širokopojasni internet u dalekim zajednicama Kanade). Međutim, Lightspeed se suočio sa ponovljenim odlaganjima zbog problema sa finansiranjem i rastućih troškova. U avgustu 2023. Telesat je objavio revidirani plan: pronašli su uštede prebacivanjem proizvodnje satelita u MDA (kanadska aerosvemirska kompanija), smanjenje konstelacije na 198 satelita za prvu fazu en.wikipedia.org. Time je Telesat tvrdio da je osigurao dovoljno finansiranja za nastavak razvoja, ciljajući na lansiranja 2026. i početak usluge 2027. godine.

Lightspeed je projektovan za performanse na nivou preduzeća – svaki satelit ima optičke međulinkove i veliki protok podataka. Ciljni korisnici su mobilni operateri (za 5G povezivanje), Wi-Fi provajderi u avijaciji, brodske kompanije i vojni klijenti, a ne pojedinačni potrošači. Telesat, primera radi, ima memorandum sa kanadskim oružanim snagama o korišćenju Lightspeed-a za komunikaciju u Arktiku. Ukoliko bude implementiran, Lightspeed bi mogao ponuditi kašnjenje od oko 50 ms (nešto više ili slično kao Starlink, zbog visine) i veze velikog protoka koje se integrišu sa postojećim zemaljskim mrežama. Jedinstven aspekt je Telesat-ov plan za hibridne mreže – mogu kombinovati svoje GEO satelite (za emitovanje i sl.) sa Lightspeed LEO za potrebe niske latencije, pružajući bešavnu uslugu telekom kompanijama.

Od 2025. Lightspeed još uvek nije u orbiti, tako da kasni za konkurencijom. Ali Telesat-ovi dugogodišnji odnosi sa telekom provajderima (poput Optusa u Australiji, TIM Brasil i dr.) mogu mu dati spremno tržište kada bude dostupan. Rizik je da bi do lansiranja 2027. Starlink i Kuiper mogli već da zauzmu mnoge korisnike. Telesat-ova manja skala znači da neće konkurisati po broju pretplatnika, ali bi mogao da izgradi profitabilnu nišu u premium segmentu, naglašavajući zagarantovan kvalitet usluge, prilagođena rešenja i regulatornu pogodnost (kao kanadska kompanija može imati manje geopolitičkih prepreka poverenja od Starlink-a u nekim državama). Industrijski posmatrači Lightspeed vide više kao komplementarnu mrežu koja će sarađivati sa drugima, a ne kao direktnog konkurenta; zapravo, bilo je predloga za partnerstvo OneWeb-a i Telesat-a nakon 2023. (Eutelsat je ranije razmatrao ulaganje u Lightspeed pre spajanja). Ukratko, Telesat Lightspeed ostaje tamni konj – specijalizovana LEO mreža koja bi mogla krenuti sa radom kasnije u deceniji da opslužuje operatere i države koje žele alternativu u odnosu na vodeća dva igrača (Starlink/Kuiper).

Ostali značajni konkurenti i inicijative

Pored gore pomenutih, pejzaž satelitskog interneta uključuje i nekoliko novih ili regionalnih igrača:

• Kineska „Guowang“ konstelacija: Kina je najavila planove za državnu LEO širokopojasnu konstelaciju (moguće 12.000+ satelita) kako ne bi zavisila od Starlink-a za konekcije sa malim kašnjenjem. Do 2025. realizovano je nekoliko probnih lansiranja (pod imenima projekata poput Hongyun i sl.), ali se puna implementacija očekuje kasnije tokom 2020-ih. Geopolitički, kineska LEO mreža bi mogla konkurisati za orbitalne pozicije i spektar, i služiti velikom delu Azije/Afrike pod kineskim uticajem. To je i odgovor na ulogu Starlink-a – kineski vojni istraživači otvoreno su diskutovali o neutralisanju Starlink satelita u slučaju konflikta, što naglašava da ova tehnologija ima strateške implikacije reuters.com reuters.com.
• Evropska unija IRIS²: EU je 2022. godine odobrila plan za razvoj bezbedne komunikacione konstelacije u više orbita (pod imenom IRIS²) do 2027, sa oko 170 LEO satelita u prvoj fazi. Cilj je obezbediti šifrovanu vladinu komunikaciju i komercijalni širokopojasni pristup, kako bi Evropa imala sopstvenu satelitsku infrastrukturu (ponovo kao odgovor na dominaciju Starlink-a i zavisnost od američkih sistema). Očekuje se da u ugovorima za IRIS² učestvuju evropske aero-kompanije (Airbus, Thales itd.), a moguću ulogu imaće i OneWeb/Eutelsat. Iako još uvek nije operativna, IRIS² pokazuje kako vlade guraju konkurenciju Starlink-u iz razloga suvereniteta.
• AST SpaceMobile i Lynk (direktno na telefon): Druga kategorija konkurenata fokusira se na direktnu vezu sa standardnim mobilnim telefonima preko satelita. Kompanije poput AST SpaceMobile (SAD) i Lynk Global lansiraju LEO satelite sa vrlo velikim antenama namenjenim za konekciju direktno na neizmenjene 4G/5G telefone (za glas/podatke/SMS u udaljenim oblastima). AST-ov BlueWalker 3 test satelit je privukao pažnju 2022. zbog ogromne veličine (64 m² panel) i uspešno je povezao telefone 2023. AST ima partnerstva sa operaterima (npr. AT&T, Vodafone) i planira konstelaciju od 100+ ovakvih satelita. Premda nisu namenjeni za širokopojasni internet (protok je ograničen, a antene povećavaju domet na račun kapaciteta), ipak konkurišu u proširenju pokrivenosti mobilne mreže, segmentu koji i Starlink cilja putem buduće direct-to-cell usluge. Na primer, Starlink-ov dogovor sa T-Mobile će inicijalno podržavati slanje SMS-ova u mrtvim zonama preko Starlink V2 satelita sa celularnim prijemnicima idemest.com. Napredak kompanija AST i Lynk mogao bi predstavljati alternativno rešenje za osnovnu konekciju u udaljenim regionima ili tokom katastrofa, što se delimično preklapa sa vrednosnom ponudom Starlink-a na „nižem“ kraju (mada Starlink nudi mnogo veći protok podataka preko specijalizovanih terminala).
• Regionalni GEO igrači: U raznim državama postoje manji provajderi satelitskog interneta preko GEO satelita (npr. NSIL/OneWeb u budućim planovima Indije, ARABSAT/BADR na Bliskom istoku, Russian Satellite Communications Company (RSCC) itd.). Oni obično upravljaju jednim ili dva satelita koji pokrivaju određeni region. Verovatno će opstati za nišne korisnike ili gde regulatorne prepreke usporavaju ulazak LEO mreža. Ipak, mnogi sada sarađuju sa LEO konstelacijama: npr. Bharti Airtel iz Indije je glavni OneWeb partner i distribuira OneWeb u Indiji, a ruska vlada (umesto Starlink-a, koji je tamo zabranjen) može forsirati svoj Sphere program (slično Guowang-u).

Ukratko, Starlink trenutno vodi sa velikom razlikom po broju aktivnih satelita i pretplatnika, ali konkurencija postaje sve intenzivnija. Amazonov Kuiper je najdirektniji suparnik na horizontu, OneWeb je etabliran u B2B segmentu, a pojavljuju se i drugi (nacionalni ili specijalizovani) napori da se ne bi dozvolio monopol jednog sistema u svemiru. Ova konkurentska dinamika pokreće brzu inovaciju i pad cena na tržištu satelitskog interneta.

Finansijski i pretplatnički rezultati

Rast pretplatnika: Rast broja korisnika Starlink-a od početka beta faze 2020. je izuzetan. Za manje od pet godina, Starlink je prešao sa nule na preko 5 miliona aktivnih pretplatnika globalno broadbandnow.com idemest.com. SpaceX je objavio da je prešao brojku od 1 milion korisnika u decembru 2022, a procene iz marta 2025. stavljaju Starlink na oko 5,4 miliona korisnika u više od 125 zemalja broadbandnow.com idemest.com. Ovaj brzi uzlet čini Starlink najvećim provajderom satelitskog interneta – više nego duplo većim od kombinovane baze korisnika Viasat-a i Hughes-a u njihovim najboljim danima forbes.com.au. Sjedinjene Države su pojedinačno najveće tržište za Starlink (~1,4 miliona korisnika početkom 2024) teslarati.com, ali međunarodni rast se ubrzava kako se uključuju nove države. Na primer, Starlink je ušao na desetine novih tržišta 2022–2024. (uključujući većinu Evrope, Latinske Amerike, delove Azije i 13 afričkih država do sredine 2024) africa.businessinsider.com africa.businessinsider.com. Region Severne Amerike (~2,5 miliona korisnika prema podacima za Q1 2025) i Evrope (~0,65 miliona) trenutno prednjače po broju pretplatnika, ali Azija-Pacifik i Afrika predstavljaju ogromne potencijalne rastuće zone kako se pokrivenost i dozvole šire idemest.com.

Da ilustrujemo geografski raspon: Severna Amerika čini oko 47% Starlink korisnika, Evropa oko 12%, Azija oko 14%, Latinska Amerika oko 17%, Afrika oko 6%, i Okeanija oko 6% (stanje iz Q1 2025) idemest.com. Ova diverzifikacija je novijeg datuma – 2021. skoro svi korisnici bili su u SAD/Kanadi – što ukazuje da se fokus Starlinka pomerio ka globalnom skaliranju. Stopu rasta pretplatnika, iako i dalje visoku, karakteriše određeno izravnavanje u zrelim tržištima: npr. u SAD porast sa oko 1,3M na 1,4M početkom 2024. teslarati.com, što nagoveštava zasićenje u nekim oblastima (ili ograničenja kapaciteta ćelija). Međutim, na međunarodnom nivou mnogi tržišta su daleko od iskorišćenosti (Starlink je na listi čekanja ili tek pokreće uslugu u naseljenim zemljama kao Indija, Indonezija, Pakistan itd.). Interni cilj SpaceX-a navodno je 20+ miliona pretplatnika do 2030. idemest.com, što bi, ako se postigne, dodatno učvrstilo njihovu prednost.

Prihodi i finansije: Iako je relativno nova usluga, Starlinkov rast prihoda je dramatičan. Analitičari procenjuju da je Starlink 2022. godine doneo oko 1,4 milijarde dolara, a 2–3 milijarde u 2023. idemest.com. Za 2024. godinu, Quilty Analytics predviđa približno 7,7 milijardi dolara prihoda spacenews.com. Za 2025. procene skaču na 11,8–12,3 milijarde dolara spacenews.com forbes.com.au – što je povećanje od oko 50%+ na godišnjem nivou, čime je Starlink jedna od najbrže rastućih telekomunikacionih usluga ikada. Ključna stvar je da se za 2024. očekuje prva puna profitabilna godina za Starlink; predsednica SpaceX-a, Gvin Šotvel, izjavila je da je Starlink pozitivan na nivou novčanog toka već krajem 2023. forbes.com.au. Ovo je značajna prekretnica, jer su u prve godine uložena ogromna sredstva (proizvodnja satelita, lansiranja, zemaljske stanice, subvencije korisničke opreme).

Struktura prihoda pokazuje kako se Starlinkova poslovna kombinacija razvija: Za 2025. od oko 11,8 milijardi dolara, oko 7,5 milijardi je od potrošačkih širokopojasnih usluga, 1,3 milijarde od prodaje hardvera, i značajnih 3,0 milijarde od U.S. vladinih ugovora spacenews.com. Taj deo uključuje i ugovor od 537 miliona dolara sa Pentagon-om za isporuku Starlink usluga ukrajinskoj vojsci do 2027. spacenews.com, kao i ugovore za prodaju Starlink satelita američkim svemirskim snagama i obaveštajnim agencijama (SpaceX-ov novi Starshield program koristi Starlink tehnologiju za vojne specifične satelite) spacenews.com. Drugim rečima, dok pojedinačni pretplatnici generišu obim i osnovni prihod, državni i korporativni klijenti značajno doprinose ukupnim prihodima i verovatno maržama Starlinka. Prosečan prihod po potrošaču (ARPU) je oko 90–100 dolara mesečno (uzimajući u obzir 7,5 milijardi od oko 5–6 miliona korisnika u 2025.) – što je uporedivo ili neznatno manje od GEO konkurenata, ali Starlink se nada da će to nadomestiti obimom.

Vredno je napomenuti i da su kapitalna ulaganja Starlinka ogromna: kompanija je uložila preko 3 milijarde dolara u 2022. i povećala ta ulaganja na procenjenih 5–8+ milijardi tokom 2023–25. za lansiranje satelita i razvoj sledeće generacije sistema idemest.com idemest.com. Ipak, sa stalnim lansiranjem, SpaceX ima koristi od vertikalne integracije (ušteda na troškovima lansiranja) i opadajućih troškova po satelitu zahvaljujući masovnoj proizvodnji. Idem Est Research prognozira da će Starlink postati pozitivan i na nivou slobodnog novčanog toka do 2026. kada ova faza intenzivnog ulaganja da dovoljno veliku bazu korisnika idemest.com idemest.com. Do 2026, prihodi bi trebalo da premaše troškove održavanja (uključujući nadoknadu satelita), čime bi Starlink mogao da finansira šire ambicije SpaceX-a.

Udeo na tržištu: U SAD-u, Starlink već čini oko Starlink je sada treći najveći provajder satelitskog interneta u SAD – zapravo, izvor BroadbandNow kaže treći po veličini u SAD u 2025. broadbandnow.com, ali pošto Hughes ima oko 1M, a Starlink 1,4M, Starlink je efektivno drugi po broju pretplatnika (i verovatno najveći po saobraćaju). Na globalnom nivou, Starlink ima otprilike Starlink dominira sa oko 62% prihoda od satelitskog interneta (ako je globalno tržište satelitskog interneta oko 5 milijardi dolara u 2023, Starlink ima oko 3 milijarde). Po broju korisnika taj udeo je još veći, jer su ARPU kod GEO konkurenata nešto viši. Tradicionalni igrači muče se da zadrže korisnike: HughesNet je izgubio oko trećinu svojih pretplatnika od pojave Starlinka ar15.com, a Viasat više od 50% cybernews.com. Mnogi ruralni potrošači prelaze zbog boljih performansi – pismo Viasat-a akcionarima iz 2024. otvoreno je priznalo Starlinkovu prednost sa „problemom latencije” i nastavak gubitka korisnika u korist Starlinka advanced-television.com. Kao posledica, prihodi Viasat-a od korisnika pali su za 13% samo u prvoj godini nakon pojave Starlinka teslarati.com i od tada više ne objavljuju brojeve pretplatnika.

U zaključku, Starlinkova finansijska putanja je veoma snažna za novog telekom operatora: višemilijardni prihodi, brz rast broja korisnika i diverzifikacija u unosne sektore (mobilnost, odbrana). Ipak, margine su verovatno još uvek tanke u potrošačkom segmentu – Starlink je u mnogim zemljama 2022–2023. snižavao cene kako bi podstakao prihvatanje (npr. u Francuskoj sa 99€ na 50€, u UK sa £89 na £75 itd.), i nudio popuste za preporuke. Oprema se prodaje po ceni troška ili ispod nje (procenjena cena po anteni inicijalno oko 1.300 dolara, sada možda ispod 600$). Kako se proizvodnja širi i tehnologija napreduje (npr. sateliti sledeće generacije sa 10× većim kapacitetom mogu dodatno smanjiti cenu po dostavljenom Mbps), Starlinkova profitabilnost po korisniku treba da se poboljša. Ekonomska opravdanost leži u obimu: Starlink cilja na desetine miliona korisnika da bi ekonomija postala neosporna. Njegova procenjena vrednost iznad 350 milijardi dolara (privatno tržište) zasniva se na ovom rastu i očekivanoj visokoj zaradi forbes.com.au forbes.com.au. Ako rast broja pretplatnika uspori ili konkurenti preuzmu bogatije klijente, ove vrednosti bi mogle biti dovedene u pitanje, ali do sada je Starlink prevazišao većinu očekivanja, dostigao profitabilnost pre nego što su skeptici predviđali i održava visoku stopu rasta i u 2025. forbes.com.au forbes.com.au.

Покривеност и планови за проширење

Тренутна покривеност: Од 2025. године, Starlink се може похвалити готово глобалном покривеношћу бродбенд услугом. Мрежа званично обухвата преко 125 земаља на свим континентима broadbandnow.com. Првобитно фокусирана на Северну Америку и Европу 2020–21, доступност сада укључује велике делове Латинске Америке, Океаније, Азије и Африке africa.businessinsider.com. Посебно, до 2023. године Starlink је стигао и до удаљених поларних региона – SpaceX је тестирао услугу у антарктичкој станици McMurdo крајем 2022. (користећи сателите повезане ласерима без локалне земаљске станице) и сада оглашава покривеност океанских и поларних подручја за морске и ваздушне кориснике. И даље постоје неке празнине: неке насељене државе још чекају регулаторно одобрење – на пример, Индија (Starlink има привремену лиценцу, више о томе ниже), Пакистан, Индонезија и велики део Блиског истока (многе заливске државе још нису одобриле, можда због регулаторних оквира или конкуренције са државним телекомуникацијама). Кина очекивано не дозвољава Starlink, а Русија је такође забранила недозвољено коришћење Starlink-а, претећи казнама грађанима који га поседују. Али осим ових изузетака, Starlink у суштини покрива целу Северну Америку, Европу, Аустралију/Нов Зеланд и значајне делове Јужне Америке, Африке и Азијско-Пацифичког региона, као што се види на мапи.

У оквиру покривених земаља, Starlink је прешао са ограничене бета доступности на широку комерцијалну доступност, иако у неким областима још увек постоји листа чекања. Starlink мапа доступности (онлајн) приказује регионе као “Доступно”, “Листа чекања” (ћелије са ограниченим капацитетом) или “Ускоро долази”. Почетком 2025. године, већина континенталних делова САД и Европе је покривена (Starlink има довољно сателита и земаљских станица да покрије те ћелије). Нека подручја са великом потражњом су раније била на листи чекања (делови урбане Калифорније итд.), али је Starlink увео управљање капацитетом и планове са различитим нивоима услуга ради контроле загушења. На пример, Starlink сада нуди опцију приоритетног саобраћаја за пословне кориснике како би добили већи проток чак и у заузетим ћелијама. Додатно, Starlink је увео „Cellular“ планове за ISP-ове који користе Starlink као леђни линк, и „Dedicated Starlink“ за удаљене корпоративне локације са загарантованом пропусношћу. Ово показује зрелији приступ алокацији капацитета мреже.

Планови проширења: Проширење Starlink-ове покривености се одвија на два плана: регулаторно проширење (добијање дозвола у више земаља) и проширење мреже (ласирање више сателита ради повећања капацитета). На регулаторном плану, Starlink је остварио напредак кроз партнерства у неким тржиштима – нпр. у Индији је остварен споразум са Reliance Jio ради навигације кроз лиценцирање и локалне захтеве atlanticcouncil.org atlanticcouncil.org. Након дугог чекања (Starlink је препродао 5.000 комплета у Индији 2021, а затим је новац вратио због одлуке владе), коначно је почетком 2024. индијски DoT дао привремену лиценцу (LOI) Starlink-у, на 5 година уз одређене безбедносне услове m.economictimes.com atlanticcouncil.org. Индијска влада, заинтересована да повеже рурална подручја, дозвољава Starlink али по условима Њу Делхија (нпр. захтевајући локалне гејтвеје и локализацију података) atlanticcouncil.org atlanticcouncil.org. Слично томе, земље као што су Пакистан и Вијетнам разматрају Starlink; многе афричке државе се укључују једна по једна (Starlink је са 7 афричких земаља у октобру 2023. стигао до 13 до средине 2024, укључујући Нигерију, Кенију, Мозамбик, Руанду, Малави, Бенин, Замбију, Есватини, Сијера Леоне, Маурицијус итд. africa.businessinsider.com africa.businessinsider.com). Одређени изазови остају: Јужноафричка Република је 2023. забранила увоз Starlink опреме јер Starlink нема локалну телекомуникациону лиценцу, а Јужноафричка Република захтева укључивање историјски угрожених група у сваког носиоца лиценце (забрањујући директну страну услугу) africa.businessinsider.com. Ово показује да у појединим тржиштима Starlink мора или да сачека промену у регулативи или да нађе локалног партнера/дистрибутера ради поштовања правила власништва.

На пољу проширења мреже, SpaceX активно унапређује капацитет Starlink-а. Кључне иницијативе:

• Gen2 сателити и Starship: SpaceX је добио одобрење FCC крајем 2022. за 7.500 “Gen2” Starlink сателита (од тражених 30.000) који ће радити у новим ниским орбитама и у Ku/Ka/V-фреквентним опсезима. У 2023. почело је лансирање “Starlink v2 Mini” сателита на ракети Falcon 9 – ови су већи (~800 kg) од V1 сателита и имају напредне антене и потпуне ласерске везе. Сваки нуди отприлике 4× већу пропусност од V1. Десетине v2 Minis већ су у орбити и побољшавају капацитет над насељеним регионима. Огроман корак напред очекује се са SpaceX Starship лансирним системом. Starship (када крене у редовне летове) може носити пуноразмерне Starlink V2 сателите (~1,25 т, 7м дужине са великим соларним панелима). За ове V2 сателите очекује се 10× већи капацитет (~десетине Gbps по сателиту) и садрже, поред осталог, директ-ту-ћелија антене (за 2G/4G опсеге). SpaceX је први Starship тест у орбити извео у априлу 2023. (који се завршио експлозијом), а до 2025. ради на добијању FAA дозвола и решавању техничких проблема да би Starship ушао у редовну употребу. Једном када Starship ступи у службу, SpaceX ће моћи да лансира стотине сателита по лету, омогућавајући брзу изградњу мреже од ~30.000 планираних сателита. Илон Маск је изјавио да Starship може Starlink-у омогућити да задовољи глобалну потражњу и брже повуче старе сателите. Временски оквир је неизвесан, али ако Starship почне са орбиталним летовима 2025–26, очекује се масовна фаза лансирања сателита, што ће драматично повећати капацитет мреже до 2027.
• Кориснички терминали и земаљске станице: Проширење се не дешава само у свемиру. Starlink континуирано поставља земaљске gateway станице у све више земаља, чиме се смањује зависност од страних gateway-а за саобраћај. До 2025. Starlink је имао ~150 gateway-а широм света broadbandnow.com. Са ласерима, gateway-и могу бити ређи, али регулаторни захтеви (законска могућност прислушкивања итд.) често траже излаз саобраћаја унутар земље. Такође, Starlink развија нове корисничке терминале – укључујући отпорне верзије за екстремне климатске услове, и мање, преносиве равне панеле (нпр. Starlink „Flat High Performance“ антена за копнена возила). Проширење спектра корисничке опреме омогућава Starlink-у приступ новим тржиштима (нпр. лагани терминали за номадску употребу, или терминали са већим појачањем за фирме). У марту 2025. Starlink је понудио и „Global Roam“ услугу која омогућава корисницима да понесу терминал било где у свету у активном домету, што одражава ширину покривености.

Мапе покривености: Званичне Starlink мапе приказују да су практично сва насељена копнена подручја или „Доступна“ или „Ускоро долази“ до 2025. starlink.com. Чак су удаљена острва и поморске зоне покривене (SpaceX-ова флота бродова користи Starlink; круз компаније попут Royal Caribbean су опремиле целе флоте Starlink-ом 2022–23 ради бољег Wi-Fi-а за путнике). Неколико изузетака: Поларни екстреми изнад ~85° географске ширине могу остати са прекидима док се орбитални нивои не попуне – теоријски Starlink покрива и сам Северни и Јужни пол (инклинација сателита 70° за главне шкољке + неке поларне орбите), али је услуга на истраживачким станицама и даље ограничена. Такође, зоне конфликта или земље под санкцијама могу бити изазов – на пример Starlink није званично одобрен у Ирану, али је крајем 2022. SpaceX активирао део покривености током протеста (терминали су морали бити прошверцовани) ts2.tech ts2.tech. У Украјини, Starlink је од 2022. био спас у кризним ситуацијама, али је SpaceX морао гео-фенсингом ограничити одређене области (нпр. Крим) из стратешких и правних разлога, што показује да се покривеност може селективно контролисати. Без обзира на ове геополитичке детаље, до краја 2020-их Starlink тежи стварно глобалној, континуираној покривености, укључујући интернет у лету на свим авиорутама и покривеност за пловидбу свим морима.

Ukratko, pokrivenost Starlink mreže do 2025. godine je široka i konstantno raste. Plan širenja kompanije uključuje popunjavanje preostalih regulatornih praznina (kroz partnerstva i lobiranje, kao u Indiji) i drastično povećanje kapaciteta mreže(uz nove satelite i na kraju korišćenje Starship letelica). Ovo će omogućiti sledećim desetinama miliona korisnika i novim uslugama (poput mobilne povezanosti) stabilan rad. Takmičari takođe proširuju mreže: OneWeb je dostigao globalnu pokrivenost 2023. za svoje usluge za kompanije; Amazonov Kuiper biće regionalno aktivan oko 2026; a regionalni igrači dodaju svoju pokrivenost (npr. kineski sistem za Aziju). Ali kada je u pitanju sama prisutnost, Starlink je postavio standard sa već operativnom svetskom mrežom – prvom takvom u industriji.

Tehnološke inovacije i diferencijatori

Satellitski internet sektor u 2025. godini obiluje tehnološkim inovacijama, a mnoge od njih su inicirane probojem Starlinka. Ključne oblasti inovacija uključuju kapacitet satelita, tehnike smanjenja kašnjenja, korisničku opremu i integraciju mreža:

• Sateliti visokog kapaciteta: Starlink koristi masovno proizvedene male satelite sa velikim protokom podataka što predstavlja veliku inovaciju. Svaki današnji Starlink satelit može da pruži do ~20 Gbps (V1), a noviji čak ~30–80 Gbps (V2 mini) ukupnog kapaciteta nextbigfuture.com. Tradicionalni GEO sateliti obično imaju ukupni kapacitet od nekoliko Gbps (iako GEO sateliti velikog protoka poput ViaSat-2/3 dostižu stotine Gbps, taj kapacitet je prostorno rasprostranjen na ogromnoj površini). Starlink je postigao veliki kapacitet po satelitu zahvaljujući ponovnoj upotrebi frekvencija (spot beamovi) i naprednom RF dizajnu. Dodatno su laserske međusatelitske veze (ISL) promenile pravila igre u LEO konstelacijama. Do kraja 2023, SpaceX je većinu svojih satelita opremio laserima i demonstrirao >200 Gbps brzinu laserske veze između satelita advanced-television.com. Ove veze omogućavaju Starlinku da rutira podatke kroz svemir direktno od satelita do satelita, stvarajući tako orbitalnu mrežu u obliku mreže. Rezultat su niže latencije za veze na velike daljine (svetlost putuje brže kroz vakum nego kroz optičko vlakno) i pokrivenost u oblastima bez zemaljskih stanica (poput okeana ili pustinja). Na primer, Starlink sateliti mogu preneti podatke sa korisnika usred Pacifika do bazne stanice u Los Anđelesu preko drugih satelita, bez potrebe za obližnjom zemaljskom stanicom na Havajima. SpaceX je izvestio da je njihova mreža sa laserskim vezama do početka 2024. prebacivala 42 miliona GB dnevno podataka hackaday.com advanced-television.com, što je višestruko više od bilo kog drugog satelitskog sistema. Takmičari prate: OneWeb-ova druga generacija imaće ISL; Telesat Lightspeed je od početka projektovan sa laserima na svakom satelitu; Amazon Kuiper planira optičke veze između satelita. Sposobnost da se obrađuju petabajti podataka mesečno ključna je za skaliranje ovih mreža, a Starlink je trenutno lider advanced-television.com.
• Arhitektura sa niskom latencijom: Osnovna prednost LEO konstelacija je latencija uporediva sa zemaljskim internetom. Tipična latencija Starlinka od ~20-40 milisekundi rezultat je niske orbite i optimizovanog rutiranja. Mreža koristi peer-to-peer protokol rutiranja u svemiru i naprednu predaju između zemaljskih stanica. Korisnički tanjir automatski prebacuje vezu sa jednog na drugi satelit svakih par minuta dok sateliti prolaze iznad – Starlink je uspeo da minimizuje gubitak paketa i varijacije kašnjenja u ovim prebacivanjima, omogućavajući upotrebu za video pozive i online igre (što ranije nije bilo moguće sa satelitskim internetom). Povećanjem praga za izbegavanje sudara na šansu od 1 u milion space.com, SpaceX čak omogućava da sateliti proaktivno manevrišu bez prekida servisa. Povrh toga, laserske ISL mogu još više da smanje latenciju za dugačke skokove – na primer, korisnik iz Londona koji pristupa serveru u Njujorku putem svemira (~5.000 km pravolinijski) može imati manju latenciju u odnosu na ~8.000 km dug podvodni kabl, što može doneti ping ispod 50ms preko Atlantika u budućnosti. Razvijeni protokoli za umrežavanje u svemiru (kao što su posebne modifikacije TCP/UDP-a zbog pokretnih krajnjih tačaka) predstavljaju inovaciju za sebe.
• Naplredak korisničkih terminala: Starlink terminal za korisnike (“Dishy McFlatface”) tehnološko je čudo u poređenju sa starim VSAT antenama. Sadrži potpuno elektronsku faznu rešetku koja upravoje zrakovima u mikrosekundama bez ikakvih pokretnih delova, omogućavajući praćenje brzo pokretnih LEO satelita. Prethodne korisničke satelitske antene morale su savršeno da budu usmerene ka GEO satelitu i ostaju fiksirane. Starlink-ov tanjir se dinamički sam namešta i čak ima sposobnost otapanja snega (može se zagrevati da otopi nakupine snega). Ogromno smanjenje troškova faznih rešetki koje je postigao SpaceX (stotine dolara naspram desetina hiljada ranije) predstavlja veliku inovaciju, delom zahvaljujući kreativnoj upotrebi komercijalnih komponenti advanced-television.com. Ovo otvara vrata masovnom usvajanju među potrošačima. Takmičari uvode sličnu tehnologiju: OneWeb terminali koriste elektronski usmerene rešetke (često kombinovane sa mehaničkim usmeravanjem za jeftinije uređaje). Amazonov Kuiper tim razvio je jedinstvenu ravnu antenu sa hibridnim digitalno-analognim oblikovanjem zračenja koja održava cenu izrade terminala ispod 400 dolara aboutamazon.com aboutamazon.com – što je značajno, ukoliko se ostvari, jer je jeftinije od Starlink terminala. Ovi napreci u dizajnu antena ključni su za budućnost satelitskog interneta, posebno za mobilnost (gde su ravne, aerodinamične antene potrebne za avione i vozila).
• Mobilnost i integracija: Tehnološka inovacija se širi i na prilagođavanje satelitskog interneta za mobilne primene. Antena Starlink Aviation, na primer, niskoprofilna je elektronski usmerena jedinica koja se montira na trup aviona i može da prati brzinu i dinamiku putničkih aviona dok održava vezu. Isporučuje do 350 Mbps po avionu – što je neverovatna brzina u industriji gde je nekada 20 Mbps bio standard advanced-television.com. Činjenica da aviokompanije kao što su United i airBaltic sada uvode besplatan Wi-Fi preko Starlinka tokom 2024–2025. pokazuje da je tehnologija sazrela payloadspace.com theverge.com. Slično, u sektoru brodova, Royal Caribbean izveštava o stotinama Mbps po brodu sa Starlinkom, čime se iskustvo putnika drastično poboljšava. Konkurentski sistemi (npr. Viasatov GX+ nakon akvizicije Inmarsata) sada pokušavaju da dostignu ove brzine, uvodeći inovacije poput brodskih antena koje rade istovremeno sa GEO i LEO satelitima radi veće pouzdanosti. Integracija mrežaje još jedno bitno polje: SpaceX sarađuje s T-Mobileom na integraciji Starlinka sa standardima mobilne telefonije, efektivno pretvarajući satelite u “virtuelne bazne stanice” za NB-IoT i LTE signale idemest.com. Ovo zahteva napredni softver i radiodizajn kako bi satelit mogao da komunicira sa zemaljskim mrežama (sinkronizacija vremena, prevođenje signalizacionih kanala itd.). Ako uspe, ova tehnologija bi omogućila običnim telefonima da pošalju SMS na 911 ili primaju hitna obaveštenja bilo gde – korak dalje od tradicionalnih satelitskih telefona.
• Spektar i sprečavanje smetnji: Uz ovoliki broj satelita, sprečavanje smetnji je tehnički izazov. Starlink koristi sofisticirano oblikovanje zrakova i dinamičku dodelu frekvencija, tako da sateliti mogu da koriste iste frekvencije bez međusobnih smetnji ili smetnji sa drugim sistemima. Inovacije se pojavljuju i u optičkim komunikacijama kojima se prevazilaze ograničenja spektra – laseri nemaju regulatorna ograničenja i imaju ogroman kapacitet prenosa. Inovira se i po pitanju bezbednosti i redundanse: Starlink sateliti imaju autonomno izbegavanje sudara pomoću AI, pri čemu su desetine hiljada manevara bezbedno izvedene space.com space.com. SpaceX čak poziva na industrijski “automatizovani sistem koordinacije” da bi sateliti raznih operatera mogli automatski da se izbegavaju bez ljudske intervencije space.com.
• Zemaljska mreža i računarstvo: Rukovanje saobraćajem miliona korisnika zahteva robusnu zemaljsku mrežu i backend. SpaceX je izgradio privatnu globalnu optičku mrežu koja povezuje njihove zemaljske stanice i podatkovne centre, i koristi cloud provajdere (npr. Google Cloud) na nekim lokacijama za rutiranje saobraćaja. Starlink gateway-i su postavljeni u Google podatkovnim centrima radi bržeg prebacivanja podataka u cloud spacenews.com. Konkurenti inoviraju na slične načine: Amazon će, naravno, Kuiper povezati sa AWS, omogućavajući direktnu vezu satelita i clouda (zamislite AWS Snowcone uređaj na terenu povezan preko Kuipera za instant cloud vezu).

Ukratko, industrija satelitskog interneta proživljava brzu tehnološku evoluciju. Starlinkov pristup uvođenja iterativnih rešenja iz Silicijumske doline u svemirski hardver doneo je velike pomake u kapacitetu i ceni. Ovo tera sve igrače na inovacije – bilo da je to sledeća generacija satelita kompanije OneWeb sa većim kapacitetom, Viasatovi GEO sateliti sa velikim protokom, ili Amazonovi pojednostavljeni korisnički terminali. Krajnji korisnici su najveći dobitnici – dobijaju bržu, pouzdaniju uslugu uz niže troškove. Ipak, inovacije donose i nove izazove (npr. sateliti kao izuzetno svetli objekti narušavaju astronomiju, zbog čega je Starlink uveo VisorSat tehnologiju zatamnjenja i antirefleksivne premaze za smanjenje sjaja). Godine pred nama verovatno će doneti još naprednija rešenja, poput “laser handoff” između operatera (EU radi na standardu da bi sateliti različitih konstelacija mogli da komuniciraju optički) i dublje integracije satelita u 5G mreže kroz standardizaciju (3GPP već razvija NTN – Non-Terrestrial Network specifikacije). Sve u svemu, tehnologija koja podržava satelitski internet napreduje dosad neviđenom brzinom, možda najbrže još od ranih dana svemirske ere.

Regulatorni i geopolitički faktori

Satelitske internet usluge obuhvataju oblasti telekomunikacija i svemirskog sektora, što ih čini podložnim složenim regulatornim i geopolitičkim dinamikama. Starlink i njegovi konkurenti suočili su se sa nizom takvih faktora:

Nacionalne licence i regulative: Za razliku od zemaljskih ISP-ova koji posluju po državama, sateliti inherentno pokrivaju široka područja, pa kompanije moraju dobiti licence u svakoj zemlji kako bi legalno nudile usluge. Ovo zahteva koordinaciju sa telekom regulatorima oko prava na spektar (tipično Ku/Ka opsezi za korisničke veze) i dozvole za prijem signala. Iskustvo Starlinka to naglašava: neke zemlje su ga lako prihvatile, druge su bile oprezne ili čak neprijateljski nastrojene. Na primer, Nigerija je ubrzala odobrenja i postala prva afrička država sa Starlinkom 2023. kao deo svog nacionalnog plana za širokopojasni internet africa.businessinsider.com. S druge strane, Indija je inicijalno zabranila Starlink 2021. (navodeći da nije imao licencu), što je nateralo Starlink da obustavi predprodaju. Do 2024. godine Indija je dala uslovno odobrenje, čak i tada je regulator TRAI ograničio Starlinkovu licencu na 5 godina (umesto standardnih 20), što signalizira probni pristup s obzirom na dominantnu poziciju Starlinka i možda radi periodične provere usklađenosti stranog operatera atlanticcouncil.org. Domaći telekom operateri u Indiji (Jio, Airtel) takođe su podržali ovakav oprezan stav kako bi se osiguralo ravnopravno tržište atlanticcouncil.org. Ovo ilustruje kako lokalni telekom lobi i vlade mogu uticati na implementaciju Starlinka. U tržištima kao što je Pakistan, bezbednosne agencije su izrazile zabrinutost zbog nekontrolisanog pristupa internetu putem Starlinka, što je odložilo izdavanje dozvola. Saudijska Arabija i UAE su isprva kružile glasine da razmatraju Starlink, ali imaju sopstvene satelitske inicijative i strogu kontrolu interneta, pa je ulazak Starlinka neizvestan.

Starlink često traži partnerstva radi olakšavanja regulatornog ulaska – npr. udruživanje sa državnim telekomima ili velikim firmama (kao sa Jio u Indiji atlanticcouncil.org) da bi zadovoljio zahteve kao što su postavljanje lokalnih čvorišta ili zakonski nadzor. Važno je napomenuti da Starlink prihvata zahteve za cenzuru samo do nivoa prekidanja servisa tamo gde mu je naređeno (npr. isključivanje pokrivenosti nad određenim državama), ali je sam saobraćaj enkriptovan i lokalnim vlastima nije lako prisluškivati korisnike. To zabrinjava autoritarne režime – na primer, Iran je proglasio Starlink nelegalnim, ali ga mnogi aktivisti vide kao alat za otvoren internet (neki Starlink uređaji su prokrijumčareni za vreme protesta 2022. nakon što je Elon Musk rekao da će aktivirati servis iznad Irana) ts2.tech ts2.tech. Iranska vlada očigledno se protivi tome, pa je moguće ometanje signala ako se terminali otkriju. Slično i u Rusiji, par sedmica nakon što je počelo korišćenje Starlinka u Ukrajini, ruski regulator ga je zabranio i čak razmatrao novčane kazne za građane koji ga koriste, verovatno da bi sprečio nekontrolisan tok informacija.

Borbe oko dodele spektra: LEO konstelacije koriste spektar koji se međunarodno dodeljuje preko ITU. Bilo je žestokih sporova pred FCC između Starlinka i drugih korisnika spektra. Jedna poznata bitka bila je oko 12 GHz opsega u SAD: Dish Network je želeo da koristi 12 GHz za svoju zemaljsku 5G mrežu, ali je Starlink tvrdio da bi to izazvalo neprihvatljive smetnje za korisničke veze u tom opsegu. Godine 2023. FCC je uglavnom presudio u korist satelitskih operatera, sačuvala 12 GHz za satelitsku upotrebu i osujetila Dishov plan – pobeda za Starlink (i OneWeb koji takođe koristi 12 GHz) space.com. Deljenje spektra nastaviće da bude trnovito pitanje kako mreže rastu; Starlinkova Gen2 konstelacija takođe traži korišćenje E i V opsega, koji imaju manje prethodnih globalnih alokacija. ITU pravila zahtevaju koordinaciju između različitih satelitskih mreža ako je moguća interferencija – Starlink i OneWeb su morali da se dogovaraju kako bi izbegli „in-line“ interferenciju (kada se Starlink i OneWeb satelit poravnaju sa terminalom). Došlo je do manjeg incidenta 2021. kada su se Starlink i OneWeb sateliti opasno približili i svaka kompanija je isprva okrivila drugu zbog problema u koordinaciji, što pokazuje potrebu za boljim pravilima prometa u orbiti.

Orbitalni otpad i bezbednosna regulativa: Sa desetinama hiljada projekovanih satelita, regulatori su sve zabrinutiji zbog zagušenja orbite. FCC je 2022. usvojio novo pravilo kojim LEO sateliti moraju da napuste orbitu u roku od 5 godina posle završetka misije (prethodna smernica je bila 25 godina) space.com. Starlink već sada ispunjava ovo time što brzo uklanja neispravne satelite (većina sama uđe u atmosferu u roku od 5 godina sa 550 km). Ipak, institucije kao NASA i ESA upozoravaju na rizik od sudara – podsećajući na eksponencijalni rast zahteva za izbegavanjem sudara (Starlink je napravio 50.000 manevara za 6 meseci space.com) i potencijal za kaskadni efekat (Kesslerov sindrom) ako bi došlo do većeg sudara. Kao odgovor, SpaceX je povećao transparentnost, podnoseći polugodišnje izveštaje FCC o manevrima i otkazivanju satelita space.com. Takođe poziva sve operatere da dele podatke i možda koriste autonomni sistem koordinacije kratosdefense.com. U Evropi se razmatraju „navigaciona svetla“ za satelite – obaveza da sateliti emituju prepoznatljive signale ili da smanje sjaj radi lakšeg praćenja i katalogizacije. Astronomske grupe takođe lobiraju kod FCC i ITU da se ograniči sjaj i tragovi na noćnom nebu; SpaceX je sarađivao sa astronomima na razvoju tamnijih premaza i zaštita od sunca. Iako to još nije formalna regulativa, pritisak raste da buduće velike konstelacije zadovolje standarde „prijateljske prema astronomiji“.

Geopolitička prednost i sukobi: Rat u Ukrajini je naglasio strateški značaj satelitskog interneta. Brzo uvođenje Starlinka u Ukrajinu 2022. omogućilo je vojsci i civilima vezu uprkos ruskim napadima na infrastrukturu. Postao je toliki adut da su Pentagon i EU pokrenuli formalne programe za finansiranje Starlinka za Ukrajinu i istovremeno istražuju alternativne sisteme da ne bi bili previše zavisni. Maskova kontrola nad Starlinkom izazvala je i kontroverze – 2023. je otkriveno da SpaceX nije omogućio Starlink za specifičnu ukrajinsku operaciju (kontrola dronova-podmornica kod Krima), što je otvorilo etička pitanja u vezi sa uticajem privatne kompanije na ratna dejstva. Ovo je nateralo vlade da potpišu ugovore kojima se obezbeđuje dostupnost usluge za saveznike, ali i da ulažu u suverene kapacitete (kao evropski IRIS²) kako komunikacije u slučaju sukoba ne bi zavisile od jedne firme idemest.com. Sa druge strane, Rusija je gađala Starlink: izveštaji ukazuju da su ruske snage pokušavale ometanje Starlink signala na liniji fronta (SpaceX je odgovorio unapređenjem sistema sa novom enkripcijom i „frequency-hopping“ tehnikom). Postoji i bojazan da bi Rusija ili drugi mogli pokušati kinetičke napade na satelite. Američka vojska je integrisala Starlink u svoje planove (97% ugovora Space Force za komunikacije u niskoj orbiti dodeljeno je Starlinku spacenews.com), ali su svesni da bi u ratu sa ravnopravnim protivnikom Starlink sateliti mogli biti meta. To povlači geopolitički rizik: uništavanje velikog broja satelita ne bi samo ugrozilo komunikacije već i stvorilo otpad koji može ugroziti sve objekte u svemiru. Tako je Starlink sada deo procesa odvraćanja – Pentagon je čak podigao maksimalni iznos ugovora sa 900 miliona na 13 milijardi dolara za kupovinu komercijalnih satelitskih komunikacija (uglavnom Starlink), jer sve više postaje „nezaobilazan od ambasada do bojišta“ spacenews.com spacenews.com.

Međunarodna saradnja ili rivalstvo: Zemlje poput Francuske su imale početne rezerve prema Starlinku (francuski regulator ARCEP je nakratko opozvao Starlinkovu licencu 2022. godine zbog proceduralnih pitanja i zabrinutosti operatora optičkih vlakana, da bi je ponovo dodelio nakon javne konsultacije) ts2.tech. EU u celini sada ima prihvatljiviji stav, ali istovremeno podstiče razvoj sopstvenog sistema. Kina i Rusija gledaju na Starlink kao potencijalni alat američkog uticaja/obaveštajnih službi (iako Starlinkova usluga sama po sebi ne obezbeđuje obaveštajne podatke, terminali se mogu pratiti zbog signala inteligencije). U NATO zemljama, Starlink se vidi kao izdržljiv komunikacioni sloj – npr. neki istočnoevropski članovi NATO-a kupuju Starlink uređaje za svoje oružane snage. Kontrola izvoza može doći do izražaja: SpaceX mora obezbediti usklađenost sa američkim propisima prilikom izvoza zemaljske opreme (iako Starlink nije municija, SAD teoretski može ograničiti uslugu u sankcionisanim regionima – zapravo im je bila potrebna dozvola vlade da omoguće Starlink u Iranu što su dobili pod opštom licencom za podršku internet slobodi).

Ekonomski i politički uticaj: Regulatori takođe razmatraju ekonomski uticaj na lokalne ISP-ove. Ako Starlink pokupi sve ruralne korisnike, da li će time potkopati investicije u optiku za ta područja? Neki telekomunikacioni regulatori su zabrinuti, dok drugi vide Starlink kao komplementarno rešenje koje popunjava praznine. Razmatra se uključivanje satelitskih usluga u programe subvencija za širokopojasni internet (američki FCC je dopuštio Starlinku da se prijavi za Rural Digital Opportunity Fund, prvobitno dodelivši Starlinku 885 miliona dolara, ali je to povučeno 2022. godine uz obrazloženje da je Starlink još uvek mlada tehnologija). U budućnosti, donosioci politika mogu integrisati satelitske opcije u strategije univerzalne usluge, ali i postaviti standarde kvaliteta radi osiguranja pouzdanosti i zaštite potrošača.

Ukratko, regulatorni i geopolitički faktori duboko su povezani sa razvojem satelitskog interneta. Globalna priroda Starlink-a znači da se suočava sa raznolikim skupom pravila i političkih stavova – negde se prihvata kao korak napred u povezivanju, drugde je otpor zbog kontrole ili konkurencije. Konkurenti poput OneWeb-a i Kuiper-a mogu imati lakši prolaz na nekim tržištima (na primer, britanski identitet OneWeb-a verovatno im je pomogao da dobiju prioritet u planovima za ruralni internet UK-a, a prisustvo Amazona može olakšati ulazak u Indiju u poređenju sa SpaceX-om). Možemo očekivati nastavak pregovora, uz možda više državnih ulaganja ili javno-privatnih partnerstava u ovim sazvežđima da bi se zadovoljili nacionalni interesi (npr. UK poseduje udeo u OneWeb-u; da li ćemo možda uskoro videti da vlade uzimaju male udele ili zlatne akcije u Starlink-u kako bi uticale na uslugu u svojoj jurisdikciji?). Iako satelitski internet može da ignoriše fizičke granice, ne može pobeći regulatornim granicama, a snalaženje u ovom pejzažu ostaće ključni deo strategije svakog operatora.

Ciljna tržišta i slučajevi upotrebe

Satelitski internet nije monolitno tržište – sastoji se iz više segmenata sa različitim potrebama. Ovako Starlink i konkurenti adresiraju razna ciljana tržišta:

• Krajnji korisnici/kućni korisnici: Ovo je Starlink-ovo glavno tržište – pojedinačna domaćinstva, posebno u ruralnim ili nedovoljno servisiranim oblastima kojima je potreban širokopojasni internet. Ovi korisnici cene relativno velike brzine i nisku latenciju za tipičnu internet upotrebu (strimovanje, video pozivi itd.). Plug-and-play Starlink set i neograničen prenos podataka su im veoma privlačni. Od 2025. godine, veliki deo Starlink-ovih oko 5 miliona korisnika su domaćinstva iz ruralne Amerike, kanadskih farmi, udaljenih sela u Brazilu, zajednica u australijskoj zabiti itd. Tradicionalni satelitski provajderi su služili ovo tržište, ali sa slabijim performansama; Starlink značajno proširuje potencijalno tržište (ljudi koji nikada nisu imali bolje od dial-up-a) i preotima deo korisnika DSL-a ili starijih satelita. ARPU potrošača od oko 90 dolara mesečno je srednjeg nivoa – viši od urbanih optičkih tarifa, ali prihvatljiv za one bez boljih opcija. Konkurenti: HughesNet i Viasat i dalje posluju ovde, ali uglavnom u regionima gde Starlink još nema punu pokrivenost ili za korisnike kojima je cena bitnija od performansi. U budućnosti, Amazon Kuiper će se takođe agresivno obraćati potrošačima (verovatno uz pakete sa Amazon Prime ili Echo uređajima). Nacionalne vlade takođe vide ovaj segment kao ključan za smanjenje digitalnog jaza – npr. Brazil i Meksiko su pokrenuli programe za postavljanje Starlink terminala po selima, a Nigerija koristi Starlink za priključivanje seoskih klinika i škola. Zato ruralni širokopojasni internet ostaje glavni pokretač volumena za satelitski internet.
• Urban i prigradski korisnici: U početku, Starlink nije podsticao prijave u dobro pokrivenim urbanim oblastima (da bi očuvao kapacitet za ruralne korisnike). Ali vremenom su otvoreni za prigradska naselja i neke gradove, reklamirajući se kao alternativa tamo gde je optika skupa ili za korisnike kojima je potreban rezervni link. Starlink se teško probija u gusta urbana okruženja (tanjiru je potreban čist pogled na nebo), ali neki stanari postavljaju Starlink na krovovima zgrada. Postoji i niša tehnološki pismenih ili korisnika zabrinutih za privatnost u gradovima koji preferiraju Starlink kao nezavisnog ISP-a. Međutim, zbog ograničenog kapaciteta ćelija, Starlink će uvek morati da upravlja urbanom upotrebom da bi izbegao zagušenja. Tako da je ovo sekundarno tržište.
• Preduzeća i poslovni korisnici: Preduzeća na udaljenim lokacijama – rudnici, naftna i gasna polja, farme obnovljive energije, gradilišta, istraživačke stanice – neizmerno dobijaju uvođenjem Starlinka. Pre su se oslanjali na skupe posvećene VSAT linkove. Sada, Starlink tanjir može rudarskom kampu omogućiti 200 Mbps, uz pokretanje cloud aplikacija, nadzor IoT senzora i olakšan život zaposlenih (video pozivi kući itd). Starlink je lansirao “Starlink Business” planove sa većim protokom i prioritetom za ovakve korisnike, po ceni od oko 250 dolara mesečno i više. Još jedna upotreba je rezervna veza za filijale: lanci trgovina ili banaka mogu imati Starlink kao rezervni internet ako žične linije padnu. Konkurenti su OneWeb (koji saradjuje sa integratorima na pružanju LEO usluga preduzećima) i tradicionalni VSAT integratori kao Speedcast, Marlink itd, od kojih su mnogi zapravo postali Starlink preprodavci ili ga uključuju u svoja rešenja. Na primer, Speedcast nudi Starlink svojim rudarskim klijentima zajedno sa drugim vezama. Backhaul mobilnog interneta je važna podgrana: Starlink može povezivati ruralne bazne stanice sa matičnom mrežom. 2022. godine, havajski telekom je prenosio mobilni saobraćaj preko Starlink-a nakon prekida optike zbog oluje. OneWeb i Telesat snažno ciljaju na mobilni backhaul, promovišući LEO kao brz način da se proširi 4G/5G do sela bez optike. Videli smo ugovore kao AT&T-OneWeb za ovo spacenews.com, i Verizon-Amazon Kuiper za budući 5G backhaul cnbc.com.
• Pomorstvo: Pomorski internet je revolucionisan Starlinkom. Kruzeri, trgovački brodovi, platforme, privatne jahte – svi su prihvatili LEO zbog bezpremcendentnog protoka na moru. Royal Caribbean je, na primer, opremio celu svoju flotu kruzera Starlinkom 2022. godine, navodeći 5–10× brži internet za goste. Starlinkov pomorski paket (trenutno oko 1.000–5.000 dolara mesečno u zavisnosti od nivoa usluge, plus oprema) obara cene prethodnih GEO usluga koje su do 30.000 dolara mesečno za ograničen protok. Konkurenti: Inmarsat (Fleet Xpress) i Iridium (Certus), koji dugo dominiraju pomorstvom, sada ističu pouzdanost (GEO/L-band linkovi koji rade čak i po olujama ili na polovima) i prema potrebi kombinuju Starlink za veći protok. OneWeb je ušao u pomorski sektor preko partnera kao Marlink nudeći “multi-orbit” pakete. Očekuje se da će i Kuiper ciljati teretni transport preko partnerstava sa Maersk-om ili svetskim mornaricama. Pomorski korisnici često koriste više sistema – npr. brod može koristiti Starlink kao primarni, a Inmarsat kao rezervnu vezu za 100% pouzdanost. Ova komplementarna upotreba će verovatno ostati, ali performanse Starlink-a postavljaju standard.
• Aviacija: Internet u avionima je drugo tržište koje beleži bum. Starlink Aviation nudi do 350 Mbps svakom opremljenom avionu, što je dovoljno za video streaming za sve putnike advanced-television.com. Oglasili su latenciju ispod 50 ms i mogućnost povezanosti od gejta do gejta (Wi-Fi radi čak i tokom taxiiranja na pisti, za razliku od GEO sistema koji ne funkcionišu blizu zemlje). Prvo su Starlink potpisali Hawaiian Airlines i poluprivatni operator JSX 2022. godine. Do 2025, velike avio-kompanije poput United (za određene letove) i Air France-a su najavile uvođenje Starlink-a za besplatan Wi-Fi na letu payloadspace.com theverge.com. Delta i American su testirali, ali nisu još uveli flotu u celini; trend ide ka LEO inflight Wi-Fi-ju radi ispunjavanja očekivanja putnika. Ovo je vrlo konkurentno tržište: Viasat je trenutno lider u Wi-Fi-ju za avione, sa uslugom na Delt-i, JetBlue, American-u itd, i neće lako ustupiti poziciju – Viasat uvodi sledeću generaciju dvosmernih sistema i koristi nove GEO satelite plus OneWeb LEO kapacitete (preko Intelsat partnerstva) da prati Starlink. OneWeb ima aviaciono rešenje preko Intelsat-a od 2024 oneweb.netoneweb.net. Ipak, dolazak Starlink-a je naterao avio-kompanije da uvode Wi-Fi besplatno kao beneficiju putnicima (Delta je najavila besplatan Wi-Fi preko Viasat-a početkom 2023. nakon što su Starlink dogovori uzdrmali industriju). U privatnoj avijaciji, Starlink-ovo predstavljanje manjeg “Starlink Aviation mini” kita za poslovne avione 2024. po ceni od oko 25.000 dolara otvara velike mogućnosti za privatne Gulfstream-e i slične, gde je internet ranije bio izuzetno skup.
• Država i vojska: Državna upotreba se proteže od civilnih agencija, javne bezbednosti, škola, do vojske. Starlink aktivno koriste spasilačke službe i timovi za pomoć u katastrofama – npr. nakon što je 2022. vulkanska erupcija prekinula podvodni kabl Tonga-e, SpaceX je poslao Starlink terminale da obnovi vezu ts2.tech; Starlink setovi korišćeni su i u gašenju požara na Havajima i u Kanadi 2023, gde su podržali komunikaciju nakon izgaranja baznih stanica. Mnoge državne službe za hitne situacije sada drže Starlink jedinice kao rezervu. U vojsci, Starlink-ova uloga u Ukrajini je dokaz koncepta za modernu povezanost na bojištu (dronovi, jedinice na terenu povezane satelitski itd). Američko ministarstvo odbrane (DoD) je od tada potpisalo ugovore sa SpaceX-om za pružanje Starlink usluga vojnim snagama (pomenuti ugovor za Ukrajinu od 537 miliona dolara spacenews.com i drugi ukupno oko 900 miliona dolara+) spacenews.com. Starlink (preciznije njegov militarizovani pravac, Starshield) se razvija i za sigurne komunikacije, ISR (obaveštajne, nadzorne, izviđačke) zadatke, pa čak i potencijalno praćenje neprijateljskih satelita ili raketa. Vojske drugih zemalja takođe procenjuju LEO konstelacije: UK i Francuska su testirale OneWeb, a indijska vojska je navodno testirala sisteme slične Starlink-u. Ovaj segment zahteva bezbednost, otpornost na ometanja i pokrivenost u spornim zonama. SpaceX radi na jačanju enkripcije i otpornosti nakon što su ruski pokušaji ometanja Starlink-a bili donekle uspešni dok nisu prevaziđeni protivmerama. Jedan rizik: ako se vojske oslone na Starlink, može postati meta (kao što je ranije pomenuto u geopolitici). Zbog toga će odbrambene organizacije verovatno koristiti multi-orbit, multi-provider pristup (SAD takođe ugovara konkurente kao što je OneWeb i planira sopstvene buduće “Protected Satcom” LEO konstelacije). Ipak, kratkoročno Starlink ima znatan momentum u odbrani – smatra se “nezamenjivim” od strane delova američke vojske spacenews.com i verovatno slično i među NATO saveznicima koji podržavaju Ukrajinu.
• Udaljeno obrazovanje i zdravstvo: Poseban tip državne upotrebe je povezivanje škola, klinika i društvenih centara u ruralnim područjima. Starlink je korišćen u autohtonim zajednicama na severu Kanade za obrazovanje i telemedicinu, u selima Amazonske prašume u Brazilu za tele-zdravstvene konsultacije, itd. NVO i UN su takođe koristile Starlink u izbegličkim kampovima ili zonama konflikta za postavljanje konektivnih centara. Ove upotrebe odgovaraju misiji premošćavanja digitalnog jaza i često su finansirane grantovima vlada ili međunarodnom pomoći. Konkurenti poput OneWeb-a takođe ciljaju “univerzalne” programe – OneWeb se udružio u Aljasci i Kanadi za priključivanje autohtonih zajednica preko lokalnih operatora. Ovaj segment ne donosi ogroman prihod, ali ima veliki društveni uticaj, i verovatno će više konstelacija biti korišćeno preko lokalnih integratora po potrebi.
• Internet stvari (IoT) i M2M: Tradicionalni satelitski IoT (povezivanje senzora, merača, pametnih uređaja) bio je domen Iridium-a, Orbcomm-a, Globalstar-a itd. Starlink nije bio prvobitno dizajniran za uređaje nisko-prenosnih zahteva (sistem troši mnogo energije i očekuje korisnike kojima treba broadband). Ipak, Starlink bi mogao posredno ući na IoT tržište: npr. za povezivanje IoT čvorišta (Starlink terminal na udaljenoj lokaciji može povratno slati hiljade IoT podataka prikupljenih lokalno preko LoRaWAN/Zigbee-a). SpaceX je takođe 2021. kupio Swarm Technologies, kompaniju malih satelita za IoT niske propusnosti. Swarm-ov proizvod (sada “Starlink IoT”) pokriva povezivanje senzora, dopunjujući Starlink broadband. U međuvremenu, razvijaju se druge LEO IoT konstelacije (poput Amazonove najavljene Kuiper IoT cubeSat mreže ili startupa Astrocast). Paralelno tržište gde Starlink nije direktni igrač osim kroz Swarm, ali moguća je integracija (npr. spojena ponuda gde se podaci sa udaljenih IoT uređaja povratno šalju preko Starlink-a). Za sada, Starlink se više fokusira na segmente sa velikim protokom podataka navedene iznad.

U suštini, Starlink-ova svestranost otvorila je ili poremetila mnogobrojna tržišta: od pojedinačnih domova do aviona i ratnih zona. Svaki konkurent se usmerava na deo toga: OneWeb na preduzeća i državu, Kuiper će verovatno ciljati potrošače i telko operatere, GEO-ovi prelaze na mobilnost i IoT. Primetan je trend paketiranja i partnerstava – npr. kruzer može imati paket GEO + Starlink, aviokompanija GEO na nekim rutama a Starlink na drugim, telekom može mešati OneWeb za neke bazne stanice, Starlink za druge. Korisnici traže pouzdanost i kombinovaće mreže. Starlinkova strategija da bude prisutan u što više segmenata daje mu šansu da bude deo većine tih paketa. Veliki kapacitet mu omogućava i pružanje usluge do sada zapostavljenim nišama (npr. obezbediti bazi na Antarktiku 50 Mbps gde je ranije bilo 1 Mbps). Kako ova tržišta sazrevaju, moguća je specijalizacija: posebne konstelacije za IoT ili obradu slike. Za sada, višenamenske mreže poput Starlinka pokrivaju širi spektar slučajeva upotrebe i beleže značajan uspeh u svakom, menjanjući značenje povezivosti u svim granama industrije.

Izazovi i rizici

Uprkos impresivnom napretku, Starlink i njegovi konkurenti suočavaju se sa značajnim izazovima i rizicima koji mogu uticati na njihov rast:

1. Konkurencija i zasićenje tržišta: Iako Starlink trenutno uživa prednost „prvog na tržištu“ u LEO širokopojasnom internetu, konkurencija se pojačava. Amazonov Kuiper će verovatno započeti sa radom do 2025–26. godine, ciljajući mnoge iste korisnike. Amazon bi mogao da iskoristi svoj ekosistem (npr. povezivanje sa Prime ili Echo uređajima, ponuda popusta) za osvajanje dela tržišta, a ima i duboke džepove da pokriva gubitke po potrebi. OneWeb, iako manji, ima snažnu podršku u sektoru preduzeća/vlade i sada je deo većeg satelitskog operatera (Eutelsat) koji može nuditi GEO+LEO pakete. Ako OneWeb i Kuiper preuzmu najplaćenije klijente iz sektora preduzeća i mobilnosti, Starlink bi mogao ostati uglavnom sa segmentom potrošača, gde su marže tanje. Čak i unutar potrošačkog segmenta, rast Starlink-a može usporiti na razvijenim tržištima kada se ispuni većina tražnje iz ruralnih oblasti – npr., do 2024. godine neki regioni SAD-a beleže usporavanje prijava jer su gotovo svi korisnici van mreže već uveli Starlink teslarati.com. Budući rast zavisiće od penetracije na tržišta u razvoju (Indija, Afrika, Jugoistočna Azija) gde je cena važan faktor. Ako Starlink ne prilagodi cene (ili ne ponudi jeftiniju lokalnu varijantu), može se suočiti sa ograničenim usvajanjem u tim regionima, ostavljajući prostor konkurenciji ili lokalnim rešenjima. Takođe, kopnene tehnologije nisu statične: 5G fiksni bežični internet i neprestano širenje optičkog interneta nastavljaju da smanjuju „nepokrivenu“ adresabilnu bazu. Na primer, američke telekom kompanije proširuju 5G kućni internet na ruralna mesta, što može odvući deo korisnika od Starlink-a ako je performans sličan, a cena niža.

2. Finansijska održivost: Izgradnja i održavanje megakonstelacije je izuzetno skupa. Dvostruka uloga SpaceX-a kao provajdera raketa pomaže, ali Starlink ipak mora redovno da menja satelite (~5 godina je vek trajanja po satelitu). To znači lansiranje oko 2.000 satelita godišnje samo za održavanje konstelacije od 10.000 satelita. Ako Starship uskoro ne postane operativan, Starlink će morati da koristi mnoge Falcon 9 letove (oko 60 satelita po letu) za obnavljanje, što može usporiti procese ili povećati troškove. Kvarovi satelita takođe mogu povećati troškove – rani V2 mini kontingent iz 2023. imao je problema, sa nekoliko satelita koji su prerano deorbitirali zbog problema sa napajanjem ili pogonom. Ako je stopa kvarova značajna, to povećava potrebu za zamenom. Tu je i rizik od razvodnjavanja ARPU-a: Starlink je snizio cene u mnogim regionima da bi podstakao upotrebu (npr. u Francuskoj da bi ispunio regulatorne zahteve pristupačnosti). Kako prodire na tržišta sa nižim prihodima, možda će morati da ponudi jeftinije pakete (možda niže brzine za manju cenu), što potencijalno snižava prosečan prihod po korisniku. Istovremeno, postoje troškovi akvizicije korisnika – marketing, podrška, isporuka itd. Za sada, potražnja prevazilazi ponudu pa je marketing minimalan, ali kako konkurencija raste, Starlink će možda morati da oglašava ili nudi promocije (npr. besplatna oprema uz godišnju pretplatu i slično). Održavanje profitabilnosti dok raste je delikatna ravnoteža. Ako projektovani prihodi (12 milijardi USD u 2025, 15+ milijardi do 2030. idemest.com) ne budu ostvareni ili ako troškovi budu viši, SpaceX bi mogao biti prinuđen da poveća cene ili potraži spoljno finansiranje. Procena vrednosti SpaceX-a i ambicije za Mars delom zavise od uspeha Starlink-a – svako kašnjenje može se odraziti na Musk-ovo poslovno carstvo (neki analitičari čak upozoravaju da u slučaju podbačaja Starlink-a može biti ugrožena vrednost SpaceX-a od 150 milijardi dolara forbes.com.au).

3. Regulatorne prepreke i zabrane: Kao što je pomenuto, u nekim zemljama Starlink se suočava sa eksplicitnim zabranama ili ozbiljnim ograničenjima (Kina, Rusija, Iran itd.). Ako geopolitičke tenzije porastu, još zemalja bi moglo ograničiti Starlink kako bi zaštitile domaće mreže ili iz bezbednosnih razloga (npr. velike zemlje kao što su Indonezija ili Egipat mogu da odluče da ga blokiraju zbog suvereniteta). Takođe postoji rizik od regulatornih taksi i obaveza: neke zemlje bi mogle uvesti visoke licence, deljenje prihoda ili zahteve kao što je izgradnja lokalnih zemaljskih stanica, što može usporiti implementaciju ili povećati troškove. U EU se raspravlja o „pravednoj raspodeli“ gde bi veliki provajderi saobraćaja (poput video streaming platformi ili možda čak satelitskih ISP-ova) morali da doprinose fondovima za telekom infrastrukturu – što je više usmereno na Google/Netflix, ali ako se primeni šire, može pogoditi i satelitske operatere. Zakoni o neutralnosti interneta i obaveznom omogućavanju hitnim službama takođe postavljaju izazove u pogledu usklađenosti – Starlink mora da omogući pristup službama hitne pomoći itd. u svakoj zemlji.

4. Svemirski otpad i rizik od sudara: Stalno prisutan rizik je mogućnost većeg sudara u orbiti. Sa toliko Starlink satelita, šansa da jedan bude pogođen svemirskim đubretom nije zanemarljiva. SpaceX procenjuje da svaki Starlink satelit ima verovatnoću sudara 1 na svakih 5 godina (vrlo malo po satelitu, ali na hiljade satelita znači kumulativni rizik) – čak i oko 1% godišnje šanse za sudar konstelacije koji može generisati otpad. Najgori scenario je lančani sudar (Kesslerov sindrom) koji dramatično povećava količinu otpada u niskoj orbiti i može prisiliti prerano deorbitiranje satelita ili čak pauzu u lansiranjima. Neki stručnjaci iz svemirske industrije su pozvali na moratorijum na lansiranja mega-konstelacija dok se ne reši problem otpada wired.com. Iako je potpuna pauza malo verovatna, SpaceX bi u budućnosti mogao biti suočen sa regulatornim ograničenjima veličine konstelacije ili zahtevom da ugrađuje još naprednije tehnologije za mitigaciju otpada (kao što su praćenje otpada na satelitima ili automatsko izbegavanje sitnih čestica). Kompanija već dizajnira satelite tako da u potpunosti izgore pri povratku u atmosferu (da bi se izbegla opasnost po ljude na Zemlji) i može brzo deorbitirati neispravne satelite uz pomoć otpora vazduha u roku od nekoliko godina. Ipak, što više objekata gore, veći je osnovni rizik od lančanih reakcija. Ako bi se Starlink satelit sudario sa drugim velikim satelitom (npr. starim satelitom ili delom rakete), mogao bi proizvesti hiljade fragmenata – što bi možda zahtevalo izbegavajuće manevre za mnoge druge Starlink satelite i ostale operatere. Takav događaj bi mogao da izazove regulatorna ograničenja ili nagli rast cene osiguranja. SpaceX nosi osiguranje od odgovornosti za lansiranja, ali odgovornost za sudar u orbiti je nejasna (prema Sporazumu o svemiru, države su odgovorne za štetu, pa bi SAD bile uključene ako Starlink izazove incident). Sve u svemu, rizik od otpada je mala verovatnoća, ali sa visokim posledicama, i raste sa veličinom konstelacije – što bi dugoročno moglo da ograniči planove Starlink-a ako se ne upravlja pažljivo.

5. Sajber bezbednost i ometanje signala: Infrastruktura Starlink-a može biti meta sajber napada. Hakovanje korisničkog terminala ili baze može potencijalno prekinuti uslugu ili omogućiti prisluškivanje. Za sada se Starlink pokazao relativno bezbednim – ukrajinska vojska ga intenzivno koristi i pretpostavlja se da je odoleo ruskim sajber napadima osim RF ometanja. Ipak, istraživači su pokazali da je moguće (uz ne tako jednostavan trud) hakovati Starlink antenu ubacivanjem sopstvenog firmware-a (što je jedan uspeo 2022. godine da bi dobio root pristup). SpaceX je to zakrpio, ali kako mreža postaje sve važnija, pokušaji hakovanja će se intenzivirati. Ometanje je neposrednija pretnja: sateliti koji šalju signal ka Zemlji mogu biti ometeni zemaljskim predajnicima u istom opsegu. Rusija je navodno koristila ometače montirane na kamionima u Ukrajini da bi blokirala Starlink signale; SpaceX je odgovorio ažuriranjem softvera radi promene frekvencija i poboljšanja otpornosti africa.businessinsider.com. To je trka u naoružanju – sofisticiran protivnik može i dalje lokalno ometati Starlink (što bi značajno uticalo na vojnu upotrebu). Takođe, lažiranje signala (spoofing) predstavlja rizik: istraživači razmišljaju da li bi protivnik mogao da lažira GPS signal i tako navede Starlink antenu da se pogrešno orijentiše ili lažira satelitski signal kako bi prekinuo uslugu. SpaceX verovatno koristi autentikaciju da spreči „lažne“ satelite. Još jedan sajber aspekt je integritet proizvodnje: Starlink-ov lanac snabdevanja bi mogao biti meta za ubacivanje propusta (posebno kako šire proizvodnju putem podizvođača).

6. Zavisnost i rizik od jedne tačke otkaza: Za korisnike koji se u potpunosti oslanjaju na Starlink, prekid može biti kritičan (nema alternativne veze). Starlink je imao prekida: npr. globalni prekid od oko 5 sati 2021. godine zbog softverske greške koja je uticala na mrežu. Kako se sve više kritične infrastrukture oslanja na Starlink, čak i kratki prekidi mogu imati velike posledice (zamislite: ako avio-kompanije širom sveta koriste Starlink i nastane greška, mnogi letovi bi istovremeno izgubili Wi-Fi; ili još gore, ako vojske zavise od toga pa sistem otkaže tokom konflikta). SpaceX će morati da izgradi robusnu mrežnu redundancu i brzu povratnu funkcionalnost. Slično, kvarovi pri lansiranju mogu privremeno usporiti rast kapaciteta ili zamene satelita. Ako SpaceX bude morao da pauzira lansiranja Starlink-a godinu dana (zbog problema sa raketom), mreža bi mogla da se pogorša kako sateliti budu otkazivali. Finansijski, SpaceX je snažno vezan za Starlink – bilo koji nepredviđen problem (tehnički ili regulatorni) koji zaustavi rad Starlink-a bi značajno pogodio SpaceX (samim tim i finansiranje Starship-a itd.).

7. Javno mnjenje i ekološke brige: Postoji određeno javno nezadovoljstvo zbog proliferacije satelita – astronomi su uznemireni zbog svetlih tragova satelita koji uništavaju slike teleskopa space.com, a neki eko-aktivisti brinu se zbog zagađenja atmosfere zbog sagorevanja satelita (sagorevanje može osloboditi čestice aluminijuma, potencijalno utičući na ozon). Iako ove teme nisu još uvek široko zastupljene, mogle bi postati. Starlink je pokušao da ublaži efekat (tamnije satelite, deljenje podataka sa astronomima kako bi uklonili tragove sa snimaka), ali ako se javno mnjenje naglo promeni, regulatori mogu nametnuti restrikcije (poput ograničenja lansiranja tokom određenih noćnih sati ili obaveze finansiranja istraživanja svemirskog okruženja). Takođe, sam broj raketnih lansiranja za Starlink (čak i sa višekratnim raketama) ima karbonski otisak i lokalni ekološki uticaj (emisije goriva, buka). Ako propisi o klimi postanu stroži, čak i emisije iz raketa mogu doći pod lupu (neke ekološke grupe to već označavaju kao rastući problem).

8. Međuprovajderska koordinacija: Kako se više konstelacija satelita pojavljuje u sličnim orbitama, neophodno je da koordiniraju kako bi izbegli smetnje i sudare. Postoji rizik od „tragedije zajedničkih dobara“ u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) ako svi deluju isključivo u svom interesu. Na primer, ako Starlink i Kuiper žele iste orbitalne zone, može doći do smetnji. Već su Amazon i SpaceX imali sukob pred FCC-om gde je Amazon zatražio od FCC-a da odloži deo obrade za Starlink Gen2, tvrdeći da su SpaceX-ovi predlozi preširoki. Na kraju su oba dobila delimična odobrenja. Ali kako Kuiper bude lansiran, a OneWeb Gen2 se priključi, osiguravanje dobre saradnje ovih mreža je ključno. Ako satelit jednog operatora pokvari i ne može da izbegne sudar, drugi moraju manevrisati. Ako se spektar dve mreže preklapa, moraju koristiti sporazume o koordinaciji za deljenje vremenskih termina ili geografskih oblasti u spektru. Neuspeh u koordinaciji može dovesti do smanjenja kvaliteta usluge korisnicima ili, još gore, do nezgoda. Ovim rizikom se aktivno upravlja preko regulatora (FCC, ITU) koji zahtevaju sporazume o koordinaciji, ali to je izazov jer osim samih smernica ne postoji globalni „saobraćajac“ u svemiru.

9. Ograničenja lanca snabdevanja i komponenata: Proizvodnja hiljada satelita i korisničkih terminala zavisi od redovnog snabdevanja elektronskim komponentama (fazni nizovi čipova, pojačivači snage, solarne ćelije itd). Globalna nestašica čipova iz 2021. godine uticala je i na Starlink – Mask je tvitovao o kašnjenjima u proizvodnji terminala zbog nestašice čipova. Ako geopolitički problemi poremete lance snabdevanja (npr. strože kontrole izvoza određenih poluprovodnika ili materijala, sukob na Tajvanu i sl.), Starlink bi mogao imati uska grla. SpaceX je neke izazove rešio dizajniranjem sopstvenih čipova i pokušajem nabavke iz više izvora, ali to je i dalje potencijalna tačka zastoja. I konkurenti će se boriti za iste komponente (Amazon će takođe masovno proizvoditi), što može dovesti do konkurencije u snabdevanju.

Ukratko, iako su prognoze za LEO širokopojasni internet optimistične, ovi izazovi nas podsećaju da ova industrija nije bez ozbiljnih rizika. Način na koji ih kompanije prevaziđu odrediće održivost ove nove ere interneta baziranog na svemiru. Starlinkov ogroman zamah mu daje izvesni „jastuk“ protiv nekih rizika (npr. može brzo zameniti satelite po potrebi), ali kako postaje kritična infrastruktura, ulozi bilo kakvog neuspeha rastu. Regulatorna i pitanja otpada zahtevaju kolektivna rešenja – oblast gde konkurenti možda moraju sarađivati čak i dok međusobno takmiče na tržištu.

Strateška partnerstva i veliki ugovori

Starlink i drugi provajderi satelitskog interneta aktivno sklapaju partnerstva i obezbeđuju velike ugovore kako bi ojačali svoje pozicije na tržištu. Evo nekih od najznačajnijih saveza i dogovora koji oblikuju ovu industriju:

• Telekom partnerstva: Prepoznajući da satelitski internet može biti dopuna zemaljskim mrežama, Starlink i konkurenti su se udružili sa telekomima:
  • U SAD, partnerstvo T-Mobile i SpaceX-a (najavljeno 2022) ima za cilj da koristi Starlink V2 satelite za direktnu povezanost mobilnih telefona na postojećim frekvencijama za korisnike T-Mobile-a idemest.com. Ovo potencijalno eliminiše mrtve zone za osnovne poruke i vremenom za glas. Radi se o visoko profilisanoj saradnji koja spaja satelitsku i mobilnu uslugu (trenutno u fazi testiranja).
  • Reliance Jio (Indija) – SpaceX i Jio su se 2023. dogovorili o partnerstvu za implementaciju Starlink-a u Indiji atlanticcouncil.org. Jio, najveći indijski mobilni operater, obezbeđuje lokalne dozvole, distribuciju i možda će Starlink nuditi u paketu za ruralni širokopojasni internet i IoT. Ovo partnerstvo je verovatno bilo ključno za dobijanje licence za Starlink u Indiji.
  • Verizon i Vodafone sa Amazon Kuiper: Amazon je postigao ugovor vredan preko 100 miliona dolara sa Verizon-om za korišćenje Kuiper-a kao podršku za ruralne bazne stanice u SAD cnbc.com. Na međunarodnom nivou, Amazon sarađuje sa Vodafone-om i njegovom afričkom filijalom Vodacom na širenju 4G/5G putem Kuiper-a u Africi i Evropi aboutamazon.com. Ovi ugovori unapred zaključuju glavne operatere u Amazon-ov ekosistem, čak i pre početka rada Kuiper-a.
  • AT&T i OneWeb: AT&T je 2021. potpisao ugovor o integraciji OneWeb LEO servisa za povezivanje preduzeća i udaljenih baznih stanica na svojoj mreži spacenews.com. Praktično, AT&T koristi OneWeb kako bi dopro do područja gde nema svoju optičku mrežu, nudeći „optički sličan“ internet preko LEO satelita.
  • Ostali: Manji telekomi su se udruživali sa Starlink-om radi poboljšanja usluga. Na primer, ruralni kanadski telekomi i aljaskanski provajderi su preprodavali Starlink udaljenim zajednicama u okviru vladinih programa.
• Partnerstva u oblaku i sa tehnološkim gigantima:
  • SpaceX je 2021. sklopio partnerstvo sa Google Cloud-om za postavljanje Starlink zemaljske infrastrukture u Google-ovim centrima podataka broadbandnow.com. Ovo omogućava da Starlink saobraćaj direktno ulazi u Google-ovu cloud mrežu, što koristi korporativnim korisnicima i omogućava pristup cloud-u sa niskom latencijom sa bilo koje lokacije. Google zauzvrat može nuditi Starlink svojim cloud klijentima kojima je potrebna povezivost.
  • Microsoft Azure ima sličnu saradnju: SpaceX i Microsoft su 2020. objavili da će Starlink biti povezan sa Azure-ovim modularnim centrima podataka (Cloud „u kutiji“ za udaljene lokacije) – inicijativa pod Azure Space. Microsoft takođe nudi Starlink državnim klijentima kao deo sigurnih cloud rešenja.
  • Amazon Kuiper će se, naravno, integrisati sa AWS-om čim postane operativan, verovatno nudeći nativnu AWS integraciju za obradu podataka na ivici mreže putem satelita.
  • Ova partnerstva sa cloud provajderima osiguravaju da satelitski internet bude deo poslovnog cloud ekosistema i čine tehnološke gigante investitorima u uspeh ovih konstelacija.
• Aviacija i pomorski ugovori:
  • Hawaiian Airlines i JSX (privatni čarter) su među prvim Starlink avio-klijentima (2022) – Starlink će nuditi besplatan Wi-Fi na havajskim transpacifičkim letovima (instalacije su počele posle odobrenja FAA 2023. godine advanced-television.com). United Airlines je 2023. najavio da će početi da ugrađuje Starlink na određene avione u 2024, nudeći visokobrzinski Wi-Fi, verovatno besplatno na regionalnim letovima theverge.com. Air France/KLM su ugovorili Starlink za interkontinentalne letove od 2025. godine payloadspace.com. Ovi ugovori sa vodećim avio-kompanijama su značajna potvrda u komercijalnoj avijaciji.
  • Na pomorskoj strani, ugovor sa Royal Caribbean za uvođenje Starlink-a na celu flotu (objavljeno avgusta 2022) izazvao je veliku pažnju jer je drastično poboljšao internet na moru – nakon toga su Carnival i Norwegian Cruise Line navodno takođe testirali ili usvojili Starlink za svoje kruzere. Osim toga, kompanije poput Maersk (brodar) i Seadrill (naftne platforme) potpisale su ugovore putem pomorskih servis provajdera. To pokazuje da je Starlink brzo prodro u industriju krstarenja i ulazi u komercijalno brodarstvo. Viasat i drugi su odgovorili na neki način partnerstvom sa Starlink-om – npr, pomorski ISP Speedcast preprodaje Starlink zajedno sa svojim VSAT uslugama.
  • Biznis avijacija: uspostavljaju se saradnje sa avionik firmama – npr, SpaceX je sklopio ugovor sa Gogo/Intelsat (glavni provajder biznis avion internet veze) o sertifikaciji Starlink-a za male poslovne avione, kao i sa Honeywell-om za hardver terminala. U 2024. godini, Textron (proizvođač Citation aviona) i drugi su počeli da nude Starlink kao opciju za nove avione ainonline.com.
• Državni i odbrambeni ugovori:
  • Pentagonovi ugovori sa SpaceX-om za Starlink su među najvećima. Godine 2023. SpaceX je dobio ugovor od 70 miliona dolara sa američkim vazduhoplovstvom za korišćenje Starlink usluga u Evropi/Africi. Zatim je tu ugovor od 537 miliona dolara sa svemirskim snagama (Space Force) pod PLEO programom (za Ukrajinu i dalje) spacenews.com koji obezbeđuje višegodišnju uslugu do 2027. godine. Postoji i sporazum sa Nacionalnom kancelarijom za izviđanje (NRO) da SpaceX izradi i lansira Starshield satelite sa vojnim teretima, kao i sa Agencijom za razvoj svemira (SDA) za satelitske mreže za praćenje raketa (mada ne direktno Starlink, koristi sličnu tehnologiju) spacenews.com. Ovi ugovori ne samo da donose prihod već i čvrsto ugrađuju Starlink u američku vojnu infrastrukturu, čineći SpaceX ključnim dobavljačem (koji konkuriše tradicionalnim vojnim firmama u oblasti komunikacija).
  • Ukrajina: Iako nije tradicionalni ugovor, obezbeđivanje oko 20.000 Starlink terminala (neke je platila USAID, neke vlade EU, neke su donirane) za Ukrajinu je strateški važno. EU je 2023. najavila novi fond za nabavku dodatnih Starlink jedinica za civilnu i vojnu upotrebu Ukrajine. Ovo praktično funkcioniše kao ugovor za SpaceX, finansiran od strane saveznika, čime se osigurava nastavak usluge u Ukrajini bez potrebe za Maskovom ličnom donacijom.
  • Druge države su napravile manje poteze:  britansko RV testiralo je Starlink za vezu na udaljenim bazama, a francuske oružane snage testirale OneWeb u Arktiku. Japanske snage samoodbrane su navodno zainteresovane za LEO veze (iako možda čekaju na domaće kompanije ili korišćenje savezničkih kapaciteta). To bi u budućnosti moglo rezultirati ugovorima.
• Partnerstva u distribuciji za preduzeća:
  • SpaceX je uglavnom prodavao direktno, ali sada dozvoljava ovlašćenim preprodavcima da nude Starlink za preduzeća. Na primer, Speedcast (pomorski/offshore), Marlink i provajderi interneta u raznim zemljama su ovlašćeni Starlink distributeri za poslovne korisnike, često kombinujući Starlink sa drugim uslugama. Ovo je strateški pomak da bi dosegli klijente koji žele kompletna rešenja. OneWeb je od početka sarađivao sa distributivnim partnerima (BT, Hughes, itd.), a nastavlja da sklapa nove – npr. 2024. Viasat (posle akvizicije Inmarsat-a) je pristao da preprodaje OneWeb svojim avio-klijentima (kapacitet vredan 500 miliona dolara) developingtelecoms.com developingtelecoms.com, i početni Intelsat ugovor od 45 miliona dolara proširen je na veći ugovor za korišćenje OneWeb-a za povezivanje u avioindustriji spacenews.com. Ova partnerstva zamagljuju linije konkurencije (npr, Viasat sada prodaje i konkurentsku LEO uslugu kao deo svoje ponude). Ali to pokazuje da je odabir pravih partnera u telekomu, avijaciji, pomorstvu ključ uspeha na tržištu.
• Partnerstva u proizvodnji i lansiranju:
  • OneWeb-ova partnerstva za lansiranje su bila značajna: nakon što je ruski Sojuz postao nedostupan 2022, OneWeb je sklopio ugovore sa SpaceX-om (da, sa konkurentom) i indijskom ISRO za lansiranje preostalih satelita. SpaceX-ovo lansiranje OneWeb-a je bio jedinstven trenutak „sara-konkurenicije“. U budućnosti, OneWeb bi Gen2 mogao lansirati putem Relativity Space ili Blue Origin-a – tražiće alternative kako ne bi zavisio od SpaceX-a.
  • Što se proizvodnje tiče, OneWeb i Airbus imaju zajedničko preduzeće za proizvodnju satelita (Airbus OneWeb Satellites) koje će graditi i OneWeb Gen2 – partnerstvo nove svemirske kompanije i renomiranog giganta iz aeronautike airbus.com.
  • Telesat Lightspeed sarađuje sa kanadskom MDA na satelitima i ima ugovorena lansiranja sa Blue Origin-om i možda drugima (mada još bez roka). Amazon Kuiper, s druge strane, ugovara sa više lansirnih kompanija (ULA, Arianespace, Blue Origin) da bi izbegao zavisnost od jedne (a svakako ne od SpaceX-a, pošto su konkurenti).
  • Ova strateška partnerstva u lancu snabdevanja obezbeđuju da svaka konstelacija zaista može otići u orbitu i skalirati proizvodnju.

Generalno, ova partnerstva i ugovori ukazuju na nekoliko trendova:

• Integracija sa postojećim industrijama (telekomi, avio-kompanije, pomorski sektor) je ključna – satelitski internet ne zamenjuje te industrije već ih omogućava, a partnerstva iskorišćavaju uzajamne prednosti.
• Alijanse pre lansiranja usluga (poput Kuiper-Vodafone) pokazuju da trenutni lideri žele da rano osiguraju opcije, i da se sateliti posmatraju kao proširenje zemaljskih mreža, a ne samo kao poslednja opcija.
• Učešće vlade putem ugovora dodaje legitimitet i stabilno finansiranje ovim projektima, ali ih takođe vezuje za javne interese (npr. Starlink kao vojni alat sa dozvolom, OneWeb kao evropska kvazi-suverenna LEO mreža).
• Partnerstva među konkurentima (Viasat preprodaje OneWeb, SpaceX lansira OneWeb) pokazuju pragmatično shvatanje da jedno rešenje ne odgovara svima i da saradnja može postojati u nišama dok se inače takmiče.

Možemo očekivati još ovakvih dogovora: na primer, možda Apple ili Samsung u partnerstvu sa Globalstar ili Starlinkom za direktne funkcije na telefonu (Apple već koristi Globalstar za iPhone SOS, a budući iPhone modeli bi mogli imati satelitsku razmenu poruka – Apple je investirao $450M u Globalstar). Mask je nagovestio moguću saradnju sa Appleom za iPhone-Starlink jednog dana, ali još ništa konkretno. Automobilska industrija je drugo novo polje – Tesla još nije ugradila Starlink u automobile (prevelika potrošnja i još nije optimizovan za mobilnost), ali bi možda bio održiv u kamionima ili kamp vozilima; drugi proizvođači bi mogli integrisati satelitsku komunikaciju za povezivanje na udaljenim autoputevima (Qualcomm radi na Snapdragon Satellite za telefone, koristeći Iridium). Dakle, možemo očekivati partnerstva i u auto-industriji za satelitsku povezanost u vozilima.

Zaključno, strateška partnerstva su postala odlučujuća karakteristika konkurentskog pejzaža satelitskog interneta. Pobediće oni koji ne samo da imaju najbolju tehnologiju u svemiru, već i najjača savezništva na zemlji za distribuciju i integraciju te povezanosti u sve moguće sektore.

Prognoza tržišta do 2030

Tržište satelitskog interneta je na putu snažnog rasta kroz ovu deceniju dok LEO konstelacije rastu. Ovde sastavljamo projekcije broja pretplatnika, prihoda i trendova usvajanja do 2030, na osnovu trenutnih podataka i analiza industrije:

Putanja rasta: Industrijske prognoze predviđaju da će globalna baza pretplatnika na satelitski širokopojasni internet porasti sa oko ~5–6 miliona u 2024. (uglavnom Starlink korisnici) na desetine miliona do 2030. Idem Est Research predviđa da će samo Starlink premašiti 20 miliona pretplatnika do 2030. idemest.com. Ovo ukazuje na ukupno tržište (uključujući Starlink, Kuiper, OneWeb, itd.) moguće u opsegu od 30–40 miliona korisnika do 2030. Posebno, kako Amazonov Kuiper i drugi igrači budu lansirali:

• Amazon Kuiper bi mogao zauzeti značajan deo, možda ~5–10 miliona korisnika do 2030. ako budu uspešni (Amazon zvanično nije dao ciljne brojeve za pretplatnike, ali njihovi interni ciljevi verovatno broje milione kako bi opravdali svoju investiciju od $10 milijardi).
• OneWeb, fokusiran na preduzeća i vladu, meriće uspeh više u prihodima nego broju korisnika, ali bi mogao imati desetine hiljada velikih terminala u radu ili milione krajnjih korisnika posredno (npr. BTS lokacije za mobilnu mrežu koje pokrivaju korisnike mobilne telefonije).
• Tradicionalni GEO igrači (Viasat, Hughes) će verovatno imati ravan ili opadajući broj korisnika u potrošačkom sektoru, ali mogu zadržati nekoliko stotina hiljada u nišama koje LEO ekonomski ne može da pokrije ili u regionima sa barijerama za LEO. Oni prelaze u aero/pomorski sektor, ali čak i tu Starlink zauzima mesto, tako da bi GEO širokopojasni internet do 2030. bio mnogo manji deo tržišta.

Regionalno usvajanje će varirati. Rast u Severnoj Americi i Evropi će se usporiti (većina ruralnih korisnika biće pokrivena do sredine-kraja 2020-ih), dok će Azija-Pacifik i Afrika pokretati rast krajem decenije kako regulatorna odobrenja i ekonomska poboljšanja omogućavaju ekspanziju. Na primer, dostupnost Starlink-a za “2,67 milijarde ljudi” do 2025. idemest.com može se na kraju prevesti u značajan broj pretplatnika kada se cene usklade. Samo u Indiji, tržište širokopojasnog interneta je ogromno – prema jednom članku Economic Times-a Starlink cilja na ~5–10 miliona pretplatnika u Indiji do 2030. m.economictimes.com. Da li je to realno zavisiće od cena i konkurencije sa optikom i 5G. Izvesno je, ipak, da bi tržišta u razvoju mogla doneti milione novih korisnika satelitskog interneta ukupno, posebno ako cena uređaja padne (možda jeftiniji, solarni terminali, itd. do kasnih 2020-ih).

Projektovani prihodi: Uz rast korisnika i raspoloživih usluga, globalno tržište satelitskog interneta (za potrošače i preduzeća) predviđa se da dostigne 20–25 milijardi dolara do 2030. Na primer, Grand View Research procenjuje $22.6 milijardi do 2030. grandviewresearch.com, što podrazumeva prosečan godišnji rast (CAGR) od ~13,6% od sredine 2020-ih. NextMSC, druga firma, navodi viši CAGR od ~21.8%, dostižući $23.5 milijardi do 2030. nextmsc.com. Ovo odražava očekivani skok kada više konstelacija počne da monetizuje. U okviru toga, očekuje se da Starlink drži lavovski deo: Idem Est predviđa godišnji prihod Starlink-a od 15,8 milijardi dolara 2030. idemest.com, što je ~70% od ukupnog projektovanog tržišta – sugerišući da Starlink zadržava snažno vođstvo. Ipak, ako Kuiper uspešno realizuje planove, mogao bi uzeti veliki deo takođe (moguće prihoduje, recimo, $5–6 milijardi godišnje do 2030. s obzirom na razmere Amazona, premda je to spekulacija; Amazon bi možda nudio i niže cene radi većeg udela, što znači niži ARPU). OneWeb+Eutelsat bi mogli biti na oko $1–2 milijarde prihoda do tada (celokupan Eutelsatov prihod je sada ~$1,5 milijardi, a OneWeb doprinosi deo toga; s rastom LEO i ako se ostvari Gen2, mogli bi povećati prihod).

Usluge za preduzeća i vladu doneće nesrazmerno više prihoda u odnosu na broj korisnika. Na primer, do 2030. možda će potrošački ARPU padati (kako konkurencija i dostupnost guraju cene dole), ali mogu se pojaviti novi izvori prihoda kao direktne satelitske usluge za uređaje (sat-telefon). Telekom operateri bi mogli plaćati satelitskim kompanijama za ruralne poruke/IoT – npr, Lynk Global planira da povremeno opsluži milijarde telefona za par centi po poruci, što je drugačiji model nego mesečne pretplate. Starlink bi mogao takođe uvesti planove bazirane na potrošnji ili premijum pakete (već sada postoje ograničenja podataka na osnovnom planu u pojedinim regionima, sa opcijama za kupovinu dodatno prioritizovanih podataka). Dakle, struktura prihoda bi mogla postati raznovrsnija.

Tehnološka nadogradnja: Do 2030. druga generacija Starlink i Kuiper konstelacija uglavnom bi trebalo da bude implementirana:

• SpaceX će verovatno završiti sa ~30.000 satelita (ako Starship uspe, većinu bi mogli postaviti do kraja 2020-ih). Ovo će drastično povećati kapacitet i omogućiti mnogo veće brzine po korisniku (500 Mbps ili više) i/ili znatno niže cene za osnovne pakete zahvaljujući obilju protoka. Mask je pomenuo ciljne brzine od 10 Gbps po korisniku jednog dana broadbandnow.com, iako je to možda teorijski osim ako terminali značajno ne napreduju. Ali multi-gigabitne opcije bi mogle biti nuđene za preduzeća ili kao tačka-tačka linkovi do tada.
• Amazon Kuiper-ovih 3.236 satelita bi trebalo da bude operativno do ~2028, a već su podneli FCC-u zahtev za dodatnu konstelaciju od preko 7.000 novih satelita, koji bi mogli biti spremni do 2030. ako odluče da proširuju. Tako bi i Kuiper mogao širiti kapacitet sredinom dekade, predstavljajući ozbiljnu konkurenciju Starlinku.
• OneWeb Gen2 (verovatno nekoliko stotina satelita) mogao bi biti operativan do ~2027, potencijalno povećavajući kapacitet OneWeb-a 10 puta i omogućavajući neki nivo potrošačkih ili šire dostupnih usluga ako to žele.
• Novi igrači bi se mogli pojaviti: možda će do 2030. Kineska Guowang konstelacija biti delimično implementirana (ciljaju kraj 2020-ih za oko 1000+ satelita). Njihova usluga će biti namenjena uglavnom Kini/Zemljama Pojasa i puta, ali bi mogli zauzeti deo tržišta u tim regionima.
• Nove usluge (verovatno): do 2030. usluge direktno na mobilnim uređajima biće uobičajene. Mogli bismo videti, na primer, iPhone 18 ili Samsung Galaxy sa ugrađenim satelitskim porukama koje rade sa određenom mrežom (Globalstar, ili ako Starlink V2 cell proširi servis, možda i sa Starlinkom). To znači stotine miliona uređaja povremeno priključenih na satelitske mreže – što se ne broji kao “pretplatnik” u smislu širokopojasnog interneta, ali jeste prihod. AST SpaceMobile cilja na broadband satelitsku vezu direktno na telefon do kraja 2020-ih (planiraju ~100 Bluebird satelita za globalnu pokrivenost, brzinama ~4G). Ako to uspe, tržište bi se moglo dodatno podeliti na direktno na telefon vs širokopojasnu vezu sa antenom (dish). Moguće je da će Starlink i drugi sarađivati ili preuzeti takve igrače ako bude potrebe.
• Pad troškova: Do 2030. cena korisničkih terminala mogla bi opet da se prepolovi. Standardna antena možda bude ~$200 ili manje, olakšavajući pristup potrošačima u zemljama u razvoju (moguće i kroz subvencije operatera). Efikasnija proizvodnja i lansiranje satelita (posebno ako Starship postane potpuno operativan) mogu dodatno smanjiti granični trošak po satelitu i po prenosu bita, omogućavajući fleksibilnije cene i održivo niži ARPU tamo gde je to potrebno.

Stope usvajanja i penetracija tržišta: Zanimljivo je razmišljati o tome koliki procenat korisnika interneta ili domaćinstava bi mogao koristiti satelit do 2030. Danas je to zanemarljivo na globalnom nivou (nekoliko miliona od ~5 milijardi korisnika interneta). Do 2030, ako bude 30 miliona korisnika, to bi bilo otprilike 0,5% globalnih korisnika interneta. Nije veliko u procentima, ali ogroman uticaj za tih 0,5% koji možda dosad nisu imali ništa ili su imali vrlo loše opcije. U određenim nišama ipak, penetracija će biti visoka: npr. >90% plovila na okeanima biće opremljeno LEO terminalom do 2030. (to bi moglo postati i standard za sigurnost). Možda će sve veće avio-kompanije preći na LEO Wi-Fi, pa bi povezivost tokom leta mogla biti prisutna na ~80% aviona. Obimni deo vojski koristiće ovu tehnologiju (gotovo svaka jedinica u operaciji imaće sat terminal ili sat telefon). U udaljenim industrijama, možda će doseći skoro potpunu penetraciju. Tako, iako će penetracija po domaćinstvima i dalje biti ograničena na one izvan domašaja optike/mobilnog interneta, penetracija u preduzećima/mobilnosti i sektorima kojima treba satkomunikacija može do kraja decenije ići i do 100% – jednostavno jer je LEO toliko bolji od starih GEO rešenja u tim slučajevima.

Struktura tržišta: Do 2030. godine mogli bismo videti jasnije izdvajanje pobednika. Postoji mogućnost konsolidacije: npr. ako OneWeb/Eutelsat i Telesat budu imali poteškoća pojedinačno, da li bi mogli da se udruže ili ujedine kako bi se suprotstavili SpaceX/Amazonu? Ili bi možda neka velika tehnološka kompanija kupila jednu od ovih konstelacija (na primer, ako Amazonov Kuiper zaostaje, da li bi mogli da se udruže sa OneWeb-om ili ga kupe kako bi ubrzali razvoj?) Vladini subjekti takođe mogu konsolidovati napore – EU-ov IRIS² bi se mogao udružiti sa OneWeb-om ili obrnuto. Takođe je moguće da sve najavljene konstelacije ne prežive: neke možda neće uspeti da prikupe sredstva (Telesat je skoro bio u toj situaciji dok kanadska vlada nije intervenisala; drugi kao što je AST za direktnu vezu telefona zahtevaju mnogo kapitala i uspeh nije zagarantovan). Starlink-ov IPO izdvajanja iz SpaceX-a je još jedan događaj koji se verovatno očekuje pre 2030. (Musk je nagovestio to kada se novčani tok bude stabilizovao). To bi moglo ubrizgati više kapitala ili promeniti dinamiku (deoničari očekuju povrat, što može uticati na strategiju poput određivanja cena ili discipline u kapitalnim ulaganjima).

Ukratko, izgledi do 2030. pokazuju snažan rast u apsolutnim brojkama za satelitski širokopojasni internet, iako on ostaje mali deo ukupnog broadband tržišta. Analitičari su i dalje optimisti da će potražnja ispratiti ogromnu ponudu koja dolazi. Kako je Quilty Analytics zabeležio, rast Starlink-a je bio „zapanjujuć” i on menja konkurenciju kroz sektore potrošača i mobilnosti spacenews.com. Sledećih 5–7 godina će odrediti da li će taj zamah opstati i proširiti se na širu korisničku bazu sa više provajdera. Ako se prognoze ostvare, do 2030. satelitski internet može postati industrija vredna preko 20 milijardi dolara sa desetinama miliona korisnika i ključna komponenta globalne povezanosti – što je velika promena u odnosu na status nišne, poslednje opcije koji je imao pre deset godina.

Tabela: Predviđeni rast satelitskog interneta 2024–2030 (orientacione brojke):

(Gornje brojke su procene na osnovu konsolidovanih izvora i služe kao ilustracija. Stvarni rezultati zavise od realizacije, konkurencije i tržišnih uslova.)

Jedno je jasno: satelitski internet prelazi iz nišnog proizvoda u glavno rešenje za povezivanje za 2020-e i nadalje. Do 2030. ga verovatno nećemo smatrati neobičnim – vaš dom, avion, brod ili auto će možda automatski prelaziti između zemaljskih i satelitskih mreža kako bi ostali povezani. Trka između Starlinka i konkurenata u ovoj deceniji postaviće scenu za tu povezaniju budućnost.

Izvori:

1. Quilty Analytics preko SpaceNews – Projekcije prihoda Starlinka i ugovor sa Pentagonom spacenews.com spacenews.com
2. Reuters – Prihodi Eutelsat/OneWeb i državna potražnja kao alternativa Starlinku reuters.com reuters.com
3. Forbes – Prekretnica broja pretplatnika Starlinka (5M do 2024) i prognoza prihoda forbes.com.au forbes.com.au
4. Idem Est Research – Pretplatnici Starlinka po regionima (5.36M globalno u martu 2025) idemest.com idemest.com
5. BroadbandNow – Starlink pokrivenost, korisnici (~5M, 125 zemalja) i broj satelita broadbandnow.com
6. Teslarati – Gubici pretplatnika Viasat i Hughes nakon pojave Starlinka teslarati.com teslarati.com
7. Advanced Television – Kapacitet Starlink laserske mreže (42 PB/dan) i poređenje sa Viasat advanced-television.com advanced-television.com
8. Atlantic Council – Ulazak Starlinka u Indiju sa Jio i petogodišnjim uslovom licence atlanticcouncil.org atlanticcouncil.org
9. Space.com – Manevri izbegavanja sudara Starlink satelita (50 hiljada za 6 meseci) space.com space.com
10. Business Insider Africa – Širenje Starlink-a u Africi (13 zemalja do sredine 2024) africa.businessinsider.com africa.businessinsider.com
11. SpaceNews – Ažuriranja lansiranja Amazon Kuiper-a (prvih 27 satelita u aprilu 2025, 578 za uslugu) spacenews.com nasaspaceflight.com
12. SpaceNews – Partnerstvo Intelsat-OneWeb za avijaciju (multi-orBitska povezanost) spacenews.com developingtelecoms.com
13. Idem Est Research – Starlink prognoza za 2030. (20M+ korisnika, $15,8 mlrd prihoda, FCF+ do 2026) idemest.com idemest.com
14. Grand View Research – Projekcija veličine globalnog tržišta satelitskog interneta ($22,57 mlrd do 2030) grandviewresearch.com.