Pristup internetu u Afganistanu: Sveobuhvatan pregled
Internet infrastruktura i glavni pružatelji usluga
Internet infrastruktura Avganistana je relativno nedovoljno razvijena, oslanjajući se u velikoj meri na mobilne mreže i ograničen fiksni širokopojasni internet. Nakon 2001. godine, zemlja je morala da gradi svoju telekomunikacionu mrežu od nule, pošto je prethodni talibanski režim efikasno zabranio internet wired.com. U dve decenije koje su usledile, mobilna telekomunikacija je doživela rapidan rast – od nula pretplatnika 2001. do gotovo 100% penetracije mobilnih pretplata do 2021. godine businesswire.com. Nacionalna optička vlakna su se postavljala, a čak je bila blizu završetka i 400 km međudržavna optička veza sa Kinom (kroz Wakhan koridor) 2021. godine businesswire.com. Ipak, povratak talibana na vlast u avgustu 2021. godine usporio je ili obustavio mnoge od ovih projekata businesswire.com businesswire.com, bacajući sumnju na finalizaciju optičke mreže.
Glavni pružatelji usluga u Avganistanu uključuju mešavinu državnih i privatnih mobilnih operatera koji takođe služe kao glavne internet servis provajdere (ISP). Ključni akteri su:
- Afghan Telecom (Aftel/Salam) – državna telekomunikaciona kompanija (nudi fiksne, mobilne i internet usluge) businesswire.com.
- Afghan Wireless Communication Company (AWCC) – privatna avganistanska kompanija i jedan od prvih mobilnih operatera businesswire.com.
- Roshan (Telecom Development Company Afghanistan) – glavni operater mobilne mreže sa stranim (Aga Khan fond) ulaganjem businesswire.com.
- Etisalat Afghanistan – filijala UAE-based Etisalat, koja pruža mobilne i internet usluge businesswire.com.
- MTN Afghanistan – deo južnoafričke MTN grupe (iako je MTN najavio planove za povlačenje sa avganistanskog tržišta) wired.com.
Ove pet kompanija dominiraju telekomunikacionim sektorom Avganistana wired.com. Takođe postoje deseci manjih ISP-ova (npr. Insta Telecom, Neda Telecom, Wasel Telecom, itd.) koji nude usluge u urbanim centrima ili putem satelita u udaljenim oblastima businesswire.com. Sveukupno, konektivnost za krajnje korisnike se prvenstveno ostvaruje putem bežičnih mobilnih mreža umesto fiksnih linija globalpolicyjournal.com. Internet razmena tačka (IXP) uspostavljena je u Kabulu u poslednjim godinama da pomogne u usmeravanju lokalnog saobraćaja u zemlji i poboljša efikasnost kentik.com. I pored ovih dešavanja, internet infrastruktura Avganistana ostaje krhka i manje napredna od one u većini zemalja, sa ograničenom redundantnošću i kapacitetom wired.com.
Vladine regulative, politike i cenzura pod talibanskom vlašću
Vladin nadzor interneta se pooštrio pod talibanskom vlašću, donoseći strogu cenzuru i konzervativne politike. Kada su talibani poslednji put vladali (1996–2001), zabranili su pristup internetu javnosti, smatrajući ga nemoralnim – ефективно isključivši Avganistance iz novonastalog online sveta wired.com. Nakon njihovog svrgavanja 2001. godine, nova avganistanska vlada je usvojila otvorenije politike, a upotreba interneta se polako povećavala pod regulativom koja je uglavnom bila otvorena. Postojali su zakoni protiv online obscenosti ili antiislamskog sadržaja, ali je otvorena cenzura bila ograničena.
Od kako su talibani ponovo preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, nametnuli su dalekosežnu cenzuru i kontrole. Talibanske vlasti su blokirale pristup milionima veb sajtova koje smatraju nemoralnim ili antiislamskim. Na kraju prvog godine njihove vlasti, zvaničnici su tvrdili da su blokirali 23,4 miliona veb sajtova zbog „nemoralnog sadržaja“ m.rediff.com. “Kada blokirate jedan veb sajt, drugi postaje aktivan,” objasnio je Najibullah Haqqani, talibanski ministar komunikacija, naglašavajući nameru režima da vodi beskrajnu kampanju protiv nepoželjnog online sadržaja m.rediff.com. Popularne platforme su takođe bile na udaru – 2022. godine talibani su najavili zabrane na aplikaciji za deljenje video sadržaja TikTok i online igri PUBG, optužujući ih za “zavođenje mladeži” i “promovisanje nasilja.” Ove zabrane su donete na predlog Ministarstva telekomunikacija u konsultaciji sa talibanskim bezbednosnim i moralnim vlastima armytimes.com armytimes.com. Zvaničnici su takođe kritikovali Facebook zbog neuspeha u saradnji sa talibanskim cenzorima, sugerišući planove za ograničavanje te platforme takođe m.rediff.com.
U praksi, talibanska politika o internetu oscilira između prihvatanja korisnosti interneta i čvrstog nadzora nad njim. Zanimljivo je da su talibani obećali da će proširiti 4G mobilni internet na celu teritoriju Avganistana – što je zagrljaj moderne tehnologije koja se kontrastira sa njihovom prethodnom averzijom virtuallyislamic.com. Talibanski zvaničnici su 2022. godine čak isticali nadogradnju mreže na 4G kao znak napretka virtuallyislamic.com. Ovo odražava zavisnost režima od interneta za upravljanje i propagandu. Uistinu, talibani koriste društvene mreže i messaging aplikacije (Twitter, WhatsApp, itd.) široko za komunikaciju i propagandu, uprkos tome što istovremeno cenzurišu te iste platforme za obične građane kentik.com. Kako je jedna analiza primetila, grupa koja je nekada zabranila internet sada “se oslanja na WhatsApp” za upravljanje svojom administracijom kentik.com.
Međutim, na frontu cenzure, talibanske vlasti su pokazale malo tolerancije prema online slobodi. Nova vlada je pooštrila pravila sadržaja za medije i pojedince: kritika talibanskih zvaničnika ili politika online može dovesti do zastrašivanja ili hapšenja kentik.com. Postoje izvještaji o talibanskim agentima koji sprovode fizičke provere pametnih telefona na kontrolnim tačkama – zaplenjujući uređaje i pregledajući aplikacije kako bi pronašli bilo kakav sadržaj koji se smatra neprimerenim kentik.com. Avganistanci su zadržani ili prebijeni zbog postova na društvenim mrežama koji su kritizovali režim; na primer, u jednom slučaju lokalni korisnik TikToka je uhapšen i prebijen od strane moralne policije zbog svojih postova kentik.com. Strah od nadzora i kazne doveo je do široke samocenzure online globalpolicyjournal.com globalpolicyjournal.com. Mnogi novinari i aktivisti su očistili svoje profile na društvenim mrežama nakon preuzimanja vlasti globalpolicyjournal.com. Sveukupno, sloboda interneta je drastično opala – jedan izveštaj opisuje nove talibanske restrikcije i gašenje mreže kao “poslednji ekser u kovčeg” za slobodno izražavanje online u Avganistanu news.gallup.com. Dok talibani tvrde da podržavaju proširenje interneta, istovremeno konstruišu invazivnu strukturu cenzure i nadzora koja ozbiljno ograničava otvoren pristup informacijama.
Pristupačnost, stopa penetracije i digitalni jazu
Pristupačnost interneta u Avganistanu ostaje veoma niska u poređenju sa globalnim standardima. Početkom 2022. godine, procenjeno je da je u zemlji bilo 9,23 miliona korisnika interneta – oko 22,9% populacije datareportal.com. Do 2024. godine, činilo se da je penetracija interneta opala na oko 18,4% populacije (7,88 miliona korisnika) datareportal.com, što može odražavati ekonomsku krizu i migraciju nakon preuzimanja talibana. Drugim rečima, više od tri četvrtine Avganistanaca je offline, a otprilike 31 milion ljudi nije imalo pristup internetu na početku 2022. godine datareportal.com. Ovo postavlja Avganistan među najniže stope penetracije interneta na svetu globalpolicyjournal.com. (Za poređenje, susedni Pakistan je imao oko 36,5% penetracije interneta 2022. godine, a globalni prosek je znatno iznad 60% datareportal.com chathamhouse.org.)
Digitalni jaz u Avganistanu je izražen kroz više dimenzija – urbana vs ruralna, muška vs ženska, i bogata vs siromašna. Populacija je pretežno ruralna (oko 73% ruralna 2022. godine) datareportal.com, a udaljene provincije često imaju malo ili nimalo pokrivenosti internetom. Stanovnici gradova, posebno u Kabulu i drugim gradovima, daleko su verovatnije online nego oni u selima. Čak i tako, povezanost u urbanim sredinama je ograničena infrastrukturom i društvenim normama. Na primer, istraživanje iz 2022. godine pokazalo je da je samo 15% svih Avganistanaca izjavilo da ima pristup internetu kod kuće ili putem ličnih uređaja news.gallup.com. Pouzdana struja nedostaje u mnogim oblastima, a visoki troškovi internet paketa isključuju mnoge siromašne porodice news.gallup.com.
Takođe postoji oštar rodni jaz u korišćenju interneta. Kulturna ograničenja i politike talibana su rezultirali time da daleko manje žena koristi internet u poređenju sa muškarcima. U 2022. godini, 25% muškaraca izjavilo je da ima pristup internetu, u poređenju sa samo 6% žena news.gallup.com. Ovaj jaz je opstao godinama – Gallupova istraživanja pokazuju da je pristup ženama pao čak na 2% u 2021. pod talibanskom vlašću, pre nego što se lagano povećao na 6% u 2022. godini news.gallup.com. Žene se suočavaju sa mnogim barijerama: talibani su zabranili devojčicama i ženama da idu u većinu srednjih škola i univerziteta, presecajući puteve koji često obezbeđuju digitalni pristup news.gallup.com news.gallup.com. Društvene norme takođe obeshrabruju žene da koriste internet kafiće ili pametne telefone. U Kabulu (glavnom gradu sa preko 4 miliona stanovnika), samo 3% žena je izjavilo da koristi internet news.gallup.com, što ilustrira koliko dubok je ovaj jaz čak i u najpovezanijem gradu. Ruralne žene su gotovo potpuno offline – na selu, praktično 0% žena ima pristup internetu (istraživanja su pokazala samo ~2% u ruralnim područjima) news.gallup.com. Rodni digitalni jaz, u kombinaciji sa urban-ruralnim jazu, znači da je već ograničena baza korisnika interneta u Avganistanu u velikoj meri pretežno usmerena ka urbanom muškom stanovništvu.
Ključni faktori koji doprinose niskoj penetraciji interneta uključuju: nedostatak infrastrukture u udaljenim područjima, česte nestanke struje, nisku digitalnu pismenost (posebno u ruralnim zajednicama), i siromaštvo – troškovi uređaja i podataka su previše visoki za veći deo populacije news.gallup.com. Za mnoge Avganistance, čak i posedovanje pametnog telefona ili računara je luksuz. Rezultat je da je pristup internetu uglavnom domen relativno malog segmenta društva (urbani, obrazovani, muškarci) dok većina drugih ostaje isključena. Ovaj digitalni jaz je samo pogoršan pod talibanskom vlašću, pošto su mnogi inicijative koje su imale za cilj proširenje pristupa jeftinom internetu ili tehnološkim rešavanjima za zajednice (kao što su „internet kafići“ za žene ili ruralni telecentri) stali ili zatvoreni.
Uticaj političke nestabilnosti na konektivnost (isključivanja i kibernetske pretnje)
Uzburkano političko i bezbednosno stanje u Avganistanu direktno je uticalo na internet konektivnost tokom godina. Tokom duge pobune (2002–2021), talibanski militanti su često ciljali telekomunikacionu infrastrukturu kao deo svoje kampanje. Antene mobilnih telefona su bombardovane ili spaljene, a telekomunikacione kompanije su bile primorane da obustave usluge u oblastima i u trenucima koji su diktirali talibani. Samo u 2019. godini – na vrhuncu sukoba – Avganistanska telekomunikaciona regulatorna agencija prijavila je 220 mobilnih antena uništenih ili poremećenih od strane talibana i drugih grupa chathamhouse.org. Ova decenijska strategija talibana napada na komunikacione linije je imala za cilj da stvori “informativni vakuum” u spornim područjima globalpolicyjournal.com. Pobunjenici su legendarno naredili operatorima da isključuju mobilne mreže noću u određenim provincijama, pod pretnjom napada, kako bi sprečili vladine snage da prate talibanske borce putem mobilnih signala sg.news.yahoo.com cbsnews.com. Kumulativni efekat takvih sabotaža je bio značajan: to nije samo izazvalo ogromne finansijske gubitke i prekide usluga, već je i usporilo širenje robusne mrežne infrastrukture. Mnogi planirani fiber optički projekti ili instalacije antena u ruralnim područjima su odloženi zbog bezbednosnih rizika, ostavljajući praznine u pokrivenosti.
Od kada su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, konflikt je praktično smanjen, ali su se pojavili novi izazovi u stabilnosti. Talibanske vlasti sada kontrolišu telekom operatere i mogu direktno narediti prekide ili ograničenja. Uistinu, talibani su pokazali spremnost da isključe internet tokom nemira ili otpora. U septembru 2021. godine, dok su poslednji antitalibanski borci ratovali u Panjširu, talibani su navodno isključili internet i telefonske usluge u Panjshiru kako bi izolovali otporne snage wired.com. U novijim slučajevima, lokalna isključenja interneta su korišćena kako bi se suzbio otpor u gradovima. Na primer, tokom demonstracija i protesta u Kabulu, vlasti su isključile mobilne podatke u određenim naseljima kako bi sprečile organizatore da mobilizuju ili dele informacije news.gallup.com. U julu 2023. godine, tokom šiitskih Ašura religioznih ceremonija, internet usluge su obustavljene u delovima Kabula – naizgled zbog bezbednosti, iako je to takođe ometalo komunikacije među protestantima i manjinskim grupama kentik.com. Ova ciljana isključenja naglašavaju kako politička nestabilnost prevodi u naglo gubitak konekcije za civile. Svako isključenje ograničava sposobnost ljudi da pristupe vestima, komuniciraju ili dokumentuju događaje, povećavajući rizik od dezinformacija i panike wired.com.
Osim isključenja, kibernetske pretnje i nadzor su porasli u nestabilnom okruženju. Obični Avganistanci se boje da bi njihove online komunikacije mogle biti nadzirane ili praćene od strane režima. Talibanske bezbednosne jedinice su navodno koristile napredne alate za nadzor (sa mogućom stranačkom pomoći) za praćenje društvenih mreža i čak biometrijskih baza podataka koje je ostavila prethodna vlada globalpolicyjournal.com globalpolicyjournal.com. Izveštaji ukazuju na to da su talibanski zvaničnici dobili baze podataka (npr. biometrijske podatke) i da ih mogu koristiti da ciljaju bivše vladine službenike, aktiviste ili manjine – što predstavlja ozbiljnu kibernetsku sigurnosnu pretnju za te pojedince globalpolicyjournal.com globalpolicyjournal.com. Na kontrolnim tačkama, talibanske agenti ponekad zahtevaju da inspektuju telefone tražeći “neislamski” materijal ili dokaze o otporu, kao što je ranije napomenuto kentik.com. Ovo stvara klimu straha u kojoj ljudi brišu poruke i izbegavaju posete određenim veb sajtovima.
Politička previranja u Avganistanu su takođe učinila ciljem hakerima i same vladine sisteme. Krajem 2024. godine, grupa neidentifikovanih hakera je napala više servera talibanskih ministarstava i isplivala više od 50 GB tajnih talibanskih dokumenata online bitdefender.com bitdefender.com. Isplivani podaci (nazvani “TalibLeaks”) došli su iz najmanje 21 vladine agencije – što je znak da su talibanske kibernetske odbrane prilično slabe bitdefender.com bitdefender.com. Ovaj incident je otkrio osetljive podatke (uključujući imena zatvorenika i zabrane putovanja) i osramotio režim, čak i dok su zvaničnici umanjivali uticaj bitdefender.com. Ova epizoda naglašava da kibernetske pretnje postaju sve veći problem u Avganistanu: kako u smislu praćenja građana od strane talibana, tako i u pogledu hakovanja koje sprovode antitalibanski aktivisti ili strani akteri. Sa ograničenim stručnim znanjem i međunarodnom izolacijom, avganistanske institucije se bore da obezbede svoju digitalnu infrastrukturu, što kibernetske napade čini trajnim rizikom.
Ukratko, konektivnost Avganistana je bila ozbiljno oštećena godinama rata i ostaje na milost političkih događaja. Sukob je uništio kritičnu infrastrukturu, a trenutni autoritarni vladari lako isključuju pristup internetu kada im to odgovara. U kombinaciji sa lošom kibernetskom bezbednošću i sveprisutnim nadzorom, ova nestabilnost je ozbiljno potkopala pouzdanost i sigurnost pristupa internetu u zemlji.
Uloga mobilnih mreža i napora na širenju širokopojasnog interneta
Mobilne mreže su kičma pristupa internetu u Avganistanu. Pošto je fiksni širokopojasni internet oskudan osim u nekoliko urbanih centara, većina Avganistanaca koji koristi internet to čini putem mobilnih podataka na mobilnim mrežama globalpolicyjournal.com. Početkom 2022. godine, bilo je oko 27,5 miliona mobilnih veza u Avganistanu (što je otprilike ~68% populacije) datareportal.com. Do početka 2024. godine, broj mobilnih veza ostao je oko 27,7 miliona (oko 65% populacije), što ukazuje na to da mnogi Avganistanci zadržavaju SIM kartice čak i ako korišćenje mobilnog interneta nije stalno datareportal.com. Uobičajeno je da pojedinci imaju više SIM kartica (za različite mreže ili radnu/ličnu upotrebu), tako da broj veza ne odgovara jedinstvenim korisnicima datareportal.com. Ipak, ovi podaci odražavaju kritičnu važnost mobilnih operatera u pružanju komunikacionih usluga širom planinskog terena Avganistana.
Tokom poslednje decenije, telekom operateri su postepeno unapredili svoje mreže od 2G glasovnih usluga do 3G i 4G podataka. Do 2020. godine, svi glavni operateri su lansirali 3G usluge na nacionalnom nivou, a odabrani gradovi su imali 4G/LTE pokrivenost kroz Afghan Wireless, Etisalat, Roshan i Afghan Telecomov “Salam” mrežu. Šire uvođenje 4G usluga bilo je sporo zbog troškova i bezbednosnih problema, ali do sredine 2022. godine Avganistan je konačno beležio šire lansiranje 4G usluga širom zemlje businesswire.com. Talibanska vlada zapravo je podržala ovo nastavak – pomalo iznenađujuće, oni su najavili planove za proširenje 4G pokrivenosti na više provincija virtuallyislamic.com. U javnim izjavama, talibanski zvaničnici su hvalili usvajanje “zapadnjačkih” tehnologija poput 4G kao znak razvoja, iako su nekada kritikovali internet kao korošćenje virtuallyislamic.com. Međutim, širenje naprednih usluga poput 5G nije na vidiku; telekom sektor Avganistana se muči da održi osnovne usluge pod sankcijama i smanjenim finansiranjem. Strana ulaganja koja bi mogla finansirati 5G ili postavljanje optičkih kablova uglavnom su prestala nakon 2021. godine wired.com. Na primer, MTN (jedan od najvećih investitora) pokušava da napusti Avganistan, a drugi međunarodni partneri su oprezni prema talibanskoj vlasti wired.com. Ovo ograničava kapital i stručnost koja je dostupna za velike nadogradnje.
Napori za širenje širokopojasnog interneta pod prethodnom vladom su napravili određeni napredak i suočavaju se sa neizvesnom budućnošću pod talibanima. Ključna inicijativa bila je izgradnja nacionalne optičke vlaknaste mreže koja povezuje svih 34 provincije u prsten i povezuje se sa međunarodnim optičkim putem. Do kraja 2021. godine, Avganistan je postavio hiljade kilometara vlakana i bio je blizu završetka strateške veze sa Kinom businesswire.com, kao i veze sa Pakistanom, Iranom i Centralnom Azijom. Ipak, ovi projekti su stavljeni na čekanje zbog promene vlasti i stalne nestabilnosti businesswire.com businesswire.com. Talibanske snage, tokom svoje pobune, zapravo su oštetile mnoge od vlakana koje sada nasleđuju – odražavajući raniju prezira prema takvoj infrastrukturi businesswire.com. Ostaje nejasno da li će talibanska vlada završiti i održavati ove vlaknaste mreže. Do sada su znaci mešoviti: dok većina inženjera telekomunikacija ostaje u zemlji kako bi održala mreže u radu, odliv mozgova stručnjaka i nedostatak novih ulaganja znače da je telekomunikaciona infrastruktura “zadržana u zastoju” – povezana online, ali ne znatno unapređena, i postepeno zaostaje za savremenim standardima wired.com.
Da bi se doprelo do ruralnih i nedovoljno pokrivenih područja, pokušane su neke inovativne inicijative. Deljenje mobilnih tornjeva i postavljanje solarnim „van mreže“ ćelijskim stanicama su bile inicijative za proširenje pokrivenosti na udaljena sela. Na primer, 2017. godine, partnerstvo između Wasel Telecom (avganistanski operater) i jedne međunarodne satelitske kompanije testiralo je male bazne stanice sa solarnim napajanjem i satelitskom vezom kako bi se povezali sa izolovanim selima speedcast.com speedcast.com. Ova vrsta rešenja može pružiti lokalni 2G/3G signal u selima daleko od vlaknaste mreže, koristeći VSAT (satelitske) veze do glavne mreže. Takve inicijative, podržane od strane međunarodnih donatora, imale su za cilj da donesu barem osnovnu povezanost (telefonske pozive, SMS i ograničene podatke) više od 200 ruralnih zajednica speedcast.com. Preuzimanje talibana je ugrozilo neke od ovih projekata ekspanzije, ali izvještaji ukazuju na to da su u određenim oblastima lokalni telekomunikacijski tehničari održavali mobilne stanice aktivne i nastavili skromnu ekspanziju gde je to moguće.
Ukratko, mobilne mreže ostaju životna linija pristupa internetu u Avganistanu. Fokus je na očuvanju postojeće 3G/4G pokrivenosti i postepnom popunjavanju praznina u pokrivenosti, umesto preskakanja na nove tehnologije. Talibanska administracija, iz nužde, je do sada dozvolila tehničkim timovima da nastave rad i čak izražava podršku za proširenje pokrivenosti. No, bez značajnih ulaganja i stabilnog okruženja, širokopojasni internet u Avganistanu će verovatno stagnirati ili napredovati veoma sporije. Dobici u povezivanju iz 2010-ih su uglavnom stali, a cilj sada je sprečiti povratak unazad (kao što je kolaps mreže ili regresija na 2G usluge u nekim oblastima).
Disponibilnost satelitskog interneta, pružatelji i budući potencijal
Uzimajući u obzir izazovnu geografiju Avganistana i decenije sukoba, satelitski internet je igrao specifičnu ali važnu ulogu u povezanosti. Tradicionalna žičana infrastruktura je teška za postavljanje u mnogim udaljenim, planinskim regijama. Tako su od 2000-ih godine, VSAT (Very Small Aperture Terminal) satelitske veze korišćene od strane preduzeća, nevladinih organizacija i vladinih ureda za povezivanje na internet gde kopnena mreža nije bila dostupna. Nekoliko avganistanskih ISP-ova (kao što su Afghan Satellite Communications, Neda Telecom i drugi) istorijski su pružali širokopojasni pristup putem satelita klijentima izvan glavnih gradova.
Trenutno, satelitski internet za potrošače je veoma ograničen u Avganistanu. Ne postoji zvanična prisutnost novijih usluga satelita niskog zemaljskog orbita poput SpaceX-ovog Starlink-a do 2025. godine. Rad takvih usluga zahteva stanicu za pristup na zemlji u susednim zemljama ili regulatorno odobrenje, što su ozbiljne prepreke u Avganistanskom slučaju qz.com qz.com. Talibanska vlada bi morala da dozvoli i koordiniše sa bilo kojim provajderom satelitskog interneta – nešto što se još nije desilo. U teoriji, Starlink ili slične konstelacije mogle bi da kače internet direktno na korisnikov terminal u Avganistanu, potencijalno zaobilazeći talibanski kontrolne prolaze. Međutim, stručnjaci napominju značajne tehničke i pravne izazove to radeći to bez pristanka domaće vlade qz.com. Naime, Starlink sateliti (do nedavno) su zahtevali obližnje zemljišne stanice povezane sa globalnim internetom, i malo je verovatno da će SpaceX moći postaviti takve stanice u Avganistan ili susednim zemljama pod sankcijama poput Irana qz.com. Štaviše, talibani bi mogli jednostavno zapleniti neovlašćene satelitske antene ako se otkriju. Do sada postoje anegdotska izveštavanja o Avganistancima koji pokušavaju da koriste satelitske telefone ili satelitske terminale tajno, ali nema široke upotrebe.
Ipak, neke inicijative zasnovane na satelitu i dalje se sprovode na kontrolisan način. Avganistički telekom operateri su koristili satelitske veze da prošire mobilne usluge u ruralnim oblastima. Kao što je pomenuto, Wasel Telecom je partnerovao kako bi implementirao male ćelijske tornjeve sa satelitskim vezama za sela speedcast.com speedcast.com. Ovo efikasno donosi internet (i osnovne mobilne usluge) lokalnim stanovnicima bez potrebe da svaki korisnik poseduje satelitsku antenu – satelitska veza je na tornju. Ovakvi uređaji su verovatno predmet talibanskog odobrenja sada, ali ako se predstave kao način za širenje komunikacije za lokalni razvoj, možda će opstati. Još jedna oblast je satelitski širokopojasni internet za hitne i medijske potrebe. Međunarodne medijske kuće i humanitarne agencije u Avganistanu često se oslanjaju na satelitski internet (poput Inmarsat, Thuraya ili VSAT terminala) kako bi slali izveštaje kada su druge mreže srušene ili pod nadzorom. Nedavno, talibani su pokazali neprijateljstvo prema nesankcionisanoj satelitskoj komunikaciji – na primer, bilo je izveštaja o talibanima koji su pokušavali da ometaju satelitske televizijske signale bivših avganistanskih novinara iranintl.com. Ovo sugerira da je režim oprezan prema satelitskim kanalima koji zaobilaze njihovu cenzuru.
Što se tiče regulacije, pod prethodnom vladom korišćenje satelitske opreme zahtevalo je dozvolu od telekomunikacione regulatorne agencije (ATRA). Pod talibanima, regulatorni okvir je nejasan, ali su ATRA uključili u Ministarstvo komunikacija. Verovatno je da je privatna svojina satelitskih predajnika (VSAT, satelitskih telefona itd.) sada strogo ograničena iz bezbednosnih razloga. Samo vlada ili odobrene organizacije mogu legalno da ih koriste.
Gledajući u budućnost, satelitski internet bi mogao biti dvosekli mač u Avganistanu. S jedne strane, moderne niskoorbitalne satelitske konstelacije imaju potencijal da brzo povežu udaljene avganistanske zajednice bez čekanja na vlakna ili mobilne tornjeve. Takođe bi mogli obezbediti način da građani pristupe necenzurisanom internetu ako talibani ne mogu kontrolisati signal. S druge strane, talibanska vlada može smatrati otvoreni satelitski internet kao pretnju svom informacijskom nadzoru. Osim ako ne dođe do promene u vlasti ili dogovora, malo je verovatno da ćemo videti nacionalno širenje usluga poput Starlink-a u Avganistanu u skoroj budućnosti. Tehnički, nova generacija satelita sa laserskim međusobnim povezivanjem (koji se ne oslanjaju na lokalne stanice) mogla bi učiniti mogućim da sateliti šalju internet u Avganistan bez dozvole talibana qz.com qz.com. Ali talibani bi i dalje mogli kazniti one koji se nađu u njegovoj upotrebi. Dakle, usvajanje satelitskog interneta će zavisiti od političke volje. Ako stabilnost poboljša i vlada (talibani ili neki drugi) odluči da investira u povezanost za sve regione, mogli bi da se udruže sa satelitskim firmama kako bi dosegli najteže dostupne terene. Međunarodni donatori takođe mogu sponzorisati satelitsku povezanost za projekte obrazovanja ili zdravlja u izolovanim avganistanskim selima.
Ukratko, satelitski internet u Avganistanu danas ostaje na maloj skali – uglavnom korisnički mali i neprimetno pokreće mobilne tornjeve ili se koristi od strane specijalizovanih korisnika. Njegov budući potencijal je značajan za premošćavanje digitalnog jaza u planinskoj zemlji, ali realizacija tog potencijala zahteva povoljan politički klimatski
