Stvarno stanje interneta u Belorusiji: žični, bežični i nadzor sa neba

Belorusija se može pohvaliti paradoksalnim internet pejzažom: s jedne strane poseduje visoko razvijenu mrežnu infrastrukturu sa širokim pristupom i pristupačnim brzim vezama; s druge strane, funkcioniše pod jednom od najstrože kontrolisanih i cenzurisanih režima u Evropi. Po podacima iz 2022. godine, skoro 89,5% Belorusa je koristilo internet freedomhouse.org, što odražava značajnu penetraciju čak i po svetskim standardima. Zemlja je mnogo uložila u žični širokopojasni internet (posebno u optičke mreže) i bežične mobilne mreže, dostigavši neke od najviših stopa povezivanja u istočnoj Evropi freedomhouse.org. Ovaj izveštaj pruža sveobuhvatan pregled interneta u Belorusiji, pokrivajući žičanu širokopojasnu infrastrukturu, široki mobilni internet pejzaž, novu satelitsku povezanost („gledanje s neba“), tehničke performanse i uticaj vladinih politika na pristup i slobodu. Takođe, razmatra razlike između urbanog i ruralnog pristupa, digitalni jaz između različitih društvenih grupa i najnovije trendove koji oblikuju budućnost povezivanja u Belorusiji.

Pregled penetracije interneta i infrastrukture

Belorusija uživa u širokoj penetraciji interneta, podržanoj snažnom infrastrukturom. Početkom 2023. godine, otprilike 8,27 miliona ljudi u Belorusiji koristilo je internet, što je oko 86,9% stanovništva datareportal.com. Zvanična statistika takođe je izvestila da je do kraja 2022. godine 89,5% stanovništva bilo online, što je povećanje od skoro 3% u odnosu na prethodnu godinu freedomhouse.org. U apsolutnim ciframa, Belorusija je imala oko 3,1 milion pretplata na fiksni širokopojasni internet i 9,3 miliona pretplata na mobilni internet za populaciju od 9,4 miliona freedomhouse.org. Ovo znači da je stopa penetracije fiksnog širokopojasnog pristupa oko 33–35% stanovništva, dok mobilni širokopojasni internet prelazi 100% (što znači da mnogi građani imaju više od jedne pretplate na mobilni internet) freedomhouse.org. Zapravo, penetracija mobilnog interneta u Belorusiji (preko 100% stanovništva) bila je među najvišima u centralnoj i istočnoj Evropi u 2022 freedomhouse.org.

Žičana infrastruktura: Okosnicu interneta u Belorusiji čini najmodernija optička mreža koja dopire do većine naseljenih mesta. Tokom poslednje decenije, gigabitna pasivna optička mreža (GPON) je brzo zamenila starije ADSL/DSL linije širom zemlje freedomhouse.org. Kao rezultat, Belorusija je sada među evropskim liderima po penetraciji optike u domaćinstvima freedomhouse.org. Do kraja 2022. godine, Beltelecom (nacionalni telekom) je izvestio o oko 2,9 miliona GPON pretplatnika na optiku freedomhouse.org, a taj broj je dostigao otprilike 3 miliona sredinom 2024. godine telecomtalk.info. Širenje optike prevazišlo je gradske granice i stiglo do manjih mesta i sela; zapravo, oko 82,4% svih manjih naselja sa 50–100 stanovnika sada ima pristup širokopojasnom internetu putem optike, zahvaljujući programima proširenja telecomtalk.info. Ove investicije deo su državnog programa „Digitalni razvoj Belorusije 2021–2025”, koji prioritet daje dovođenju brzog interneta i u najudaljenija naselja telecomtalk.info. Kao posledica, kvalitet fiksnog širokopojasnog pristupa je visok: više od polovine korisnika bira pakete od 100 Mbps ili više, dok je prosečna brzina veze na optičkoj mreži Beltelekoma oko 96 Mbps telecomtalk.info. Medijalne, nacionalne, fiksne brzine preuzimanja iznosile su oko 53–63 Mbps u 2023–2024 freedomhouse.org freedomhouse.org, što predstavlja solidno poboljšanje iz godine u godinu. Latencija na žičanim vezama je uglavnom niska (reda nekoliko desetina milisekundi u zemlji), zahvaljujući modernoj optičkoj infrastrukturi i direktnim vezama sa evropskim i ruskim okosnicama.

Međunarodna povezanost: Internet u Belorusiji je međunarodno povezan preko nekoliko glavnih optičkih linija i satelitskih veza. Zemlja je deo trans-evropskih i trans-azijsko-evropskih optičkih kablovskih sistema, sa glavnim kopnenim kablovima koji se povezuju sa Letonijom, Poljskom, Rusijom i Ukrajinom en.wikipedia.org. Beltelekom, državni operator, kontroliše sve izlaze ka globalnom internetu: poseduje nacionalnu internet razmenu i okosnice kojima Belorusija pristupa provajderima poput Letonskog Lattelekoma, ruskog Rostelekoma i drugih en.wikipedia.org. Postoje i satelitske stanice (npr. Intelsat, Eutelsat) koje omogućavaju povezivanje, ali su ove veze tipično rezervisane za rezervu ili posebne usluge en.wikipedia.org. Ova centralizovana kontrola nad međunarodnim pristupom znači da vlada može pomno nadzirati ili čak prekinuti spoljne veze po potrebi (o ovoj temi više u delu o cenzuri). Ipak, u normalnim uslovima, kapacitet i sigurnosna kopija beloruskih veza (uključujući vezu od 400 Gbps sa Rusijom puštenu u rad 2006. godine en.wikipedia.org) bili su dovoljni da zadovolje potrebe stanovništva.

Glavni internet provajderi (ISP) i usluge

Uprkos broju licenciranih provajdera u Belorusiji (oko 170 kompanija pružalo je telekomunikacione usluge 2023. godine freedomhouse.org), tržištem dominira nekoliko ključnih igrača, od kojih su svi ili u državnom vlasništvu ili pod strogom državnom regulacijom. Tabela ispod sumira glavne provajdere i operatere i njihove usluge:

Beltelekom: Kao državni telekom, Beltelekom je ključna karika beloruskog interneta. On poseduje i operiše nacionalnu optičku okosnicu i međunarodne izlaze, što znači da se svi ostali provajderi delom oslanjaju na infrastrukturu Beltelekoma freedomhouse.org. Beltelekom dominira fiksnim širokopojasnim tržištem, sa oko 78% svih fiksnih pretplata pod svojom kontrolom (2,5 miliona od 3,2 miliona u 2023) freedomhouse.org. Kompanija nudi ADSL i optički širokopojasni internet (pod brendovima kao što su byfly), telefonske usluge, a od kraja 2022. godine i mobilnu uslugu. (Vlada je dodelila Beltelekomu licencu za ulazak na mobilno tržište, a kompanija je počela da prodaje mobilne pakete, najverovatnije kao MVNO ili u saradnji, u kombinaciji sa kućnim internetom freedomhouse.org.) Beltelekomova gotovo monopolistička pozicija potpomognuta je i politikom: samo on i NTEC imaju dozvolu da upravljaju povezivanjem sa spoljnim mrežama freedomhouse.org. Kroz ove tačke upravljanja država može sprovoditi politiku cena i nivoa usluge – pozitivna strana ovoga su niske cene i univerzalna pokrivenost, dok je negativna centralizovana kontrola (detaljnije kasnije). Posebno je značajno da su ulaganja Beltelekoma u optiku modernizovala žični pristup internetu širom Belorusije, omogućavajući gigabitne brzine čak i u manjim gradovima. Kompanija je imala oko 3 miliona korisnika širokopojasnog interneta do sredine 2024 telecomtalk.info. Najveći privatni provajder za poređenje (A1) imao je svega ~400 hiljada korisnika fiksnog interneta freedomhouse.org, što najbolje ilustruje dominaciju Beltelekoma.

Mobilni operateri: U Belorusiji postoje tri glavna mobilna operatera za potrošački mobilni internet: MTS Belarus, A1 i life:). MTS Belarus je najveći, sa oko 5,7 miliona mobilnih pretplatnika freedomhouse.org. To je zajednička firma između Beltelekoma (država) i ruske MTS kompanije, čime država efektivno ima udeo u najvećem mobilnom provajderu. A1 (ranije Velcom) je drugi po veličini sa više od 4,8 miliona pretplatnika freedomhouse.org i nalazi se u stranom vlasništvu Telekom Austria Group. life:) je daleko treći, sa oko 1,5 miliona korisnika freedomhouse.org, a 2022. je u potpunosti preuzet od strane turskog Turkcella (nakon što je beloruska vlada prodala svoj preostali udeo).

Sva tri mobilna operatera nude 2G/3G/4G govorne i podatkovne usluge. Jedinstveno je to što Belorusija koristi 4G LTE putem jedne zajedničke mreže: beCloud (Belarusian Cloud Technologies) je kompanija pod državnom kontrolom koja poseduje svu 4G infrastrukturu i iznajmljuje je MTS-u, A1 i life:) freedomhouse.org. To znači da umesto da svaki operator gradi sopstvene LTE tornjeve, beCloud je izgradio jedinstvenu nacionalnu LTE mrežu koju svi koriste – model usmeren na efikasnost troškova i, pretpostavlja se, lakši državni nadzor. Početkom 2024. godine, 4G LTE pokrivenost (preko beClouda) dostigla je oko 93% teritorije Belorusije i 99% stanovništva freedomhouse.org, što je znatan rast u odnosu na ~83% teritorijalne pokrivenosti dve godine ranije freedomhouse.org. U međuvremenu, 2G/3G mreže pokrivaju više od 98% teritorije freedomhouse.org, obezbeđujući osnovnu mobilnu pokrivenost čak i u udaljenim oblastima. 5G usluge nisu komercijalno lansirane; održani su samo mali pilot testovi. Do kraja 2023. zvaničnici su priznali da je potpuna implementacija 5G-a „neizvesna“ zbog zapadnih sankcija i opadajućeg poslovnog interesa freedomhouse.org – čime je razvoj sledeće generacije mobilnih mreža praktično stavljen na čekanje. Umesto toga, Belorusija se fokusira na maksimizaciju kapaciteta i pokrivenosti 4G mrežom u bliskoj budućnosti, često uz pomoć kineskih dobavljača (Beltelecom sarađuje sa Huaweijem na tehnologiji vezanoj za 5G, uključujući ispitivanja 5G sistema sa prepoznavanjem lica) freedomhouse.org.

Kada su u pitanju usluge, mobilni operatori nude tipične tarife za govor, SMS i podatke. Mobilni internet se široko koristi za društvene mreže, razmenu poruka (posebno je Telegram popularan za vesti zbog cenzure veb medija) i striming. Zahvaljujući zajedničkoj LTE mreži, korisnici bilo kog operatora mogu imati 4G brzine u većim gradovima i većini mesta. Ipak, konkurencija na tržištu mobilne telefonije je donekle ograničena: cene su relativno niske u poređenju sa regionom, ali državni uticaj (posebno kroz državnu participaciju u MTS-u i kontrolu infrastrukture) znači da operatori retko izazivaju državne direktive (na primer, u prošlosti su u skladu sa zakonom učestvovali u gašenjima interneta po nalogu vlade).

Razlike u pristupu: grad vs. selo

Belorusija je visoko urbanizovana zemlja – oko 80,5% stanovništva živi u gradskim područjima (gradovi i varoši) freedomhouse.org. Istorijski gledano, gradska područja poput Minska i regionalnih centara uživala su bolji pristup internetu nego seoska sela. Međutim, jaz se poslednjih godina smanjio zahvaljujući namernom razvoju infrastrukture. Prema procenama iz 2022. godine, 92,5% urbanog stanovništva koristilo je internet, u poređenju sa 79,7% ruralnog stanovništva freedomhouse.org. Ovaj jaz od otprilike 13 procentnih poena, iako značajan, manji je nego ranije (za poređenje, sredinom 2010-ih samo oko 40% seoskog stanovništva bilo je online, u poređenju sa 70%+ u gradovima). Sada, čak i na selu, velika većina ima pristup internetu, pre svega putem mobilnih mreža ili sve više putem optičkih vlakana do kuće u većim selima.

Minsk, prestonica, ostaje najbolje povezano mesto: oko 95,2% stanovnika Minska koristi internet freedomhouse.org, praktično potpuna zasićenost. Ostali regioni malo zaostaju; na primer, Hrodnenska oblast ima oko 91,3% internet korisnika, dok je najniža stopa u Minskoj oblasti (ruralni deo oko prestonice) sa 83,8% freedomhouse.org. Ovo pokazuje da čak i region sa najmanje povezanih korisnika ima više od četiri petine stanovništva online. Podela između grada i sela izraženija je kod određenih demografskih grupa – naročito kod starijih. U gradovima, 53,4% starijih osoba (65+) koristilo je internet 2021. godine, dok je u selima samo 28,2% te starosne grupe bilo online freedomhouse.org. Ovo ukazuje da je preostali digitalni jaz u Belorusiji sada uglavnom pitanje godina i obrazovanja (digitalna pismenost), a ne čista dostupnost infrastrukture.

Sa aspekta infrastrukture, gotovo svaki grad bilo koje veličine je povezan. Svi okružni centri imaju širokopojasni internet (ADSL ili optiku) još od kraja 2000-ih en.wikipedia.org. U toku je širenje GPON optičke mreže, koja donosi brzi žični internet čak i u naselja sa samo nekoliko desetina domaćinstava telecomtalk.info. Gde nema optike ili žičnog interneta, 3G/4G mobilna pokrivenost popunjava praznine – ruralni korisnici često zavise od mobilnog interneta sa pametnih telefona ili 4G Wi-Fi rutera. Jedan od preostalih izazova je da manja sela možda imaju samo starije 3G usluge ili slabiju pokrivenost, što utiče na brzinu. Ali sa 4G koji sada pokriva 99% populacije freedomhouse.org, osnovni širokopojasni pristup putem mobilne mreže je gotovo univerzalno dostupan.

Povoljnost usluge takođe se poboljšala na nivou cele zemlje, što koristi i ruralnim korisnicima. Internet tarife u Belorusiji vrlo su niske u odnosu na prihode (više o tome pod Digitalna inkluzija), pa cena predstavlja manju prepreku nego u mnogim drugim zemljama. Ukratko, gradski stanovnici i dalje uživaju najbrže veze (gigabitna optika u mnogim kvartovima Minska, više izbora operatera u gradu), dok ruralni korisnici imaju manje izbora (često samo Beltelekomova mreža i jedan mobilni operator) i nešto niže brzine. Ali skoro svi, od građana do poljoprivrednika, mogu barem da se povežu na internet danas. Preostali jaz se zatvara putem državnih programa čiji je cilj „univerzalizacija“ širokopojasnog pristupa i u najmanjim zajednicama.

Mobilni internet pejzaž

Mobilni internet je kamen temeljac povezivosti u Belorusiji, sa penetracijom koja je efektivno na ili iznad 100% stanovništva freedomhouse.org. Ovo znači da mnogi Belorusi koriste više od jedne SIM kartice ili mobilne pretplate – što je uobičajeno za one koji odvajaju poslovne i privatne linije ili koriste posebne SIM kartice za podatke. Mobilni pejzaž karakterišu široka pokrivenost, poboljšanje brzina i relativno pristupačne tarife za podatke, sve pod kontrolom tri glavna operatora (MTS, A1, life:)).

Mrežna pokrivenost i tehnologija: Belorusija je postigla gotovo univerzalnu mobilnu pokrivenost. GSM (2G) i 3G mreže pokrivaju preko 98–99% teritorije zemlje freedomhouse.org, obezbeđujući govornu/SMS uslugu u praktično svim naseljenim mestima. 4G LTE mreža, pokrenuta 2015. putem beCloud modela deljenja infrastrukture, brzo se proširila. U aprilu 2024. godine 4G signal pokrivao je 93% teritorije Belorusije i 99% njenog stanovništva freedomhouse.org. To znači da gotovo svako naseljeno mesto ima 4G pristup, mada vrlo udaljene oblasti mogu koristiti samo 3G. Vredno je napomenuti da je pokrivenost teritorije skočila sa ~83% na 93% za oko dve godine freedomhouse.org freedomhouse.org, što odražava intenzivnu izgradnju novih LTE baznih stanica (često uz podršku kineskih dobavljača opreme).

Svi operateri dele beCloud 4G mrežu, koja funkcioniše uglavnom na Band 20 (800 MHz) i Band 3 (1800 MHz) frekvencijama. Ova zajednička mreža obezbeđuje LTE brzine korisnicima MTS, A1 i life:) bez dupliranja izgradnje infrastrukturnih tornjeva. Iako ima prednosti u vidu troškova, znači i da svi operatori imaju identične 4G mape pokrivenosti (razlikuju se samo po cenama i korisničkom servisu). Nedostatak ovakvog modela je što, ako beCloud ima prekid rada ili vlada naloži gašenje beCloud mreže, svi 4G korisnici mobilnih operatora su istovremeno pogođeni – centralizovana tačka kontrole.

Brzine mobilnog interneta: Tipične brzine mobilnog interneta u Belorusiji su pristojne, iako nisu izvanredne prema globalnim 4G standardima. Od 2023. godine, srednja brzina preuzimanja na mobilnoj mreži bila je oko 12 Mbps freedomhouse.org. Do sredine 2024, ova srednja vrednost bila je slična (oko 11,5 Mbps) freedomhouse.org, što ukazuje na umerena poboljšanja ili zasićenje korisničke baze. Maksimalne 4G brzine u gradovima mogu biti mnogo veće (nekoliko desetina Mbps do 100 Mbps u idealnim uslovima), ali mnogi korisnici doživljavaju niže brzine, naročito u pretrpanim ćelijama ili ruralnim oblastima. Brzine otpremanja na LTE su tipično nekoliko Mbps. Latencija na 4G je u proseku oko 30–50 milisekundi po Speedtest merenjima – dovoljno za većinu aplikacija, ali nije tako niska kao kod fiksne optike. Vredno je napomenuti da je mobilni internet u Belorusiji dovoljno brz za gledanje HD videa, društvene mreže i VoIP, ali zahtevne aplikacije kao što su otpremanje velikih fajlova ili ultra-HD striming i dalje bolje funkcionišu putem optičkih veza.

Uvođenje 5G mreže ostaje neizvesno. Male pilot zone su testirane u Minsku koristeći Huawei opremu, ali do 2024. nema komercijalne 5G usluge freedomhouse.org. Zapadne sankcije (uvedene zbog političke situacije u Belorusiji i uloge u ukrajinskom sukobu) sprečile su kompanije poput Nokie ili Ericssona da isporučuju 5G opremu, a čak i kineski proizvođači suočavaju se sa finansijskim i izvoznim problemima. Štaviše, „opadajuće interesovanje” vlade za 5G ukazuje da ne vide hitnu ekonomsku potrebu dok se kapacitet 4G još uvek nadograđuje freedomhouse.org. Za sada je Belorusija jedna od retkih evropskih zemalja bez utvrđenog plana za uvođenje 5G. Umesto toga, operateri unapređuju 4G (npr. A1 i drugi su prenamenili 3G spektar za jačanje kapaciteta 4G u ruralnim područjima frequencycheck.com).

Korišćenje mobilnog interneta: Većina Belorusa pristupa internetu svakodnevno preko svojih pametnih telefona. U 2023. mobilni uređaji činili su oko 53% svih pregleda veb stranica u Belorusiji, u poređenju sa 47% sa računara statista.com. Društvene mreže, aplikacije za dopisivanje (Telegram, Viber) i praćenje vesti u velikoj meri se oslanjaju na mobilne podatke. Prosečan beloruski korisnik pametnog telefona svake godine troši značajno više podataka; na primer, MTS je prijavio dvocifreni rast mobilnog saobraćaja u poslednjim godinama (povećanje od 44% u 2020) kako se širila 4G pokrivenost freedomhouse.org. Sa jeftinim podacima (2 GB mobilnog interneta je 2022. koštalo svega oko 0,62% mesečnog BND po glavi stanovnika freedomhouse.org – veoma nizak procenat po međunarodnim standardima), mobilni internet je veoma pristupačan što se cene tiče.

Paketi i cene: Paketi mobilnih podataka u Belorusiji su jeftini u poređenju sa ostatkom Evrope. Neograničeni ili paketi sa mnogo gigabajta nude se po cenama pristupačnim i za skromnu lokalnu platu. Na primer, u 2023. godini početni paket mobilnog interneta (nekoliko GB) mogao je koštati svega nekoliko američkih dolara mesečno. Ova pristupačnost je rezultat svesne državne politike za povećanje povezanosti stanovništva. Svi operatori zahtevaju registraciju SIM kartice uz pasoš (po državnom zakonu), a anonimne prepaid SIM kartice praktično nisu opcija – svaki SIM je povezan sa pasošom u centralizovanoj bazi do koje vlasti imaju pristup freedomhouse.org. Uprkos tome, procedura je jednostavna, a konkurencija po pitanju cena je zdrava.

Ukratko, pejzaž mobilnog interneta u Belorusiji karakterišu sveprisutna pokrivenost, infrastrukturno usmeravanje od strane države i rastuća upotreba. Iako nije na samom tehnološkom vrhu (nema 5G), zemlja je maksimalno iskoristila 4G kako bi povezala gotovo sve građane. Mobilne mreže takođe služe i kao rezerva za fiksnu mrežu u slučaju prekida ili namernih isključenja, što se u prošlosti dešavalo – tada je najčešće mobilna mreža isključivana poslednja (jer potpuno isključivanje mobilnog interneta ima veće ekonomske posledice). Mobilni internet će ostati od vitalnog značaja, posebno za korisnike u ruralnim oblastima i za one koji žele da zaobiđu nadzor kod kuće ili na poslu korišćenjem mobilnih podataka.

Dostupnost satelitskog interneta i „gledanje sa neba”

U Belorusiji je satelitski internet nišna i strogo regulisana oblast povezanosti. Zbog snažnih zemaljskih mreža, satelitske usluge nisu široko korišćene među opštom populacijom, a vlada primenjuje strogu kontrolu nad nezavisnim satelitskim vezama radi cenzure i sigurnosnih razloga. Ipak, važno je razmotriti koje opcije postoje za povezivanje „sa neba”, uključujući i domaće satelitske projekte, kao i međunarodne provajdere poput Starlink ili OneWeb.

Domaći satelitski programi: Belorusija poseduje sopstveni komunikacioni satelit, Belintersat-1, geostacionarni satelit lansiran 2016. kao zajednički projekat sa Kinom (poznat i kao ChinaSat-15). Belintersat-1 omogućava usluge kao što su satelitsko televizijsko emitovanje i može biti korišćen za širokopojasne podatkovne veze širom Evrope, Afrike i Azije sa svoje orbitalne pozicije na 51,5°E hajun.info. Satelitom upravlja državno preduzeće (Zavod za preciznu elektromehaniku, u okviru Ministarstva komunikacija) i deo je Nacionalnog sistema satelitske komunikacije i emitovanja hajun.info. U praksi, kapacitet Belintersata se uglavnom prodaje za komercijalno TV emitovanje i državnu upotrebu (vojne komunikacije, udaljene državne kancelarije itd.), a ne za individualne internet korisnike. Beloruska vojska, na primer, razvila je mobilne komunikacione sisteme koji koriste Belintersat-1 za pristup internetu na terenu, kao rezervu za zemaljske mreže hajun.info hajun.info.

Ključni detalj je zabrana dvosmernog satelitskog interneta za civile u Belorusiji. Po pravilima, pojedinci i kompanije smeju da koriste samo jednosmerne satelitske usluge (tj. satelitska TV ili jednokratni prenos podataka) – sav odlazni internet saobraćaj korisnika mora ići preko zemaljskih mreža i državnih pristupnih tačaka hajun.info. Dvosmerni satelitski terminali (VSAT uređaji koji šalju i primaju podatke putem satelita) zahtevaju posebnu dozvolu i praktično su ograničeni na vojsku, određene državne institucije i strane ambasade hajun.info. To znači da običan građanin u Belorusiji ne može legalno da postavi satelitsku antenu i direktno se poveže na internet preko satelita – time bi zaobišao državni nadzor, a vlasti aktivno pronalaze i procesuiraju neovlašćene pokušaje satelitskih spajanja hajun.info hajun.info. Navodi se da državni centar za radio-frekventni monitoring (BelGIE) može da detektuje “nelegalne korisnike dvosmernog satelitskog interneta” i kaznio je pojedince za takve pokušaje hajun.info. Sav civilni internet saobraćaj, čak i iz najudaljenijih područja, mora „sleteti” u Belorusiju preko zvaničnog teleport čvora i izaći putem državne kopnene mreže (čime se osigurava primena cenzure/filtriranja) hajun.info.

U suštini, Belorusija strogo usmerava sav internet saobraćaj kroz svoju državnu infrastrkturu, čak i kada je satelit uključen. Na primer, udaljeni korisnik interneta možda koristi satelitsku antenu za prijem podataka, ali njegove odlazne zahteve šalje putem telefonske linije ili mobilne mreže do nacionalne pristupne tačke, umesto direktno ka satelitu. Ova politika se oštro razlikuje od slobodnog korišćenja satelitskog širokopojasnog interneta u mnogim drugim zemljama.

Starlink i OneWeb: S obzirom na gore navedena ograničenja, nije iznenađujuće što nove konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) poput SpaceX-ovog Starlink-a i britanskog OneWeb-a su suštinski nedostupni u Belorusiji. Starlink se brzo proširio širom sveta, ali Belorusija (poput njenog saveznika Rusije) nije pokazala nikakvu nameru da ga dozvoli. Počev od 2025. godine, zvanične mape pokrivenosti Starlink uslugom ne uključuju Belorusiju, a kompanija je „nije navela nameru pokretanja usluge“ u Belorusiji (isto važi i za druge strogo kontrolisane države poput Kine, Irana, Severne Koreje, Rusije itd.) zerohedge.com. Drugim rečima, Belorusi ne mogu legalno kupiti ili koristiti Starlink terminal po aktuelnim uslovima. Svaki pokušaj krijumčarenja i korišćenja bio bi kršenje beloruskih zakona i verovatno lako otkriven državnim bezbednosnim alatima. Stav vlasti je da nekontrolisani satelitski internet predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i cenzuri, jer se ne može lako isključiti ili nadgledati za razliku od kopnenih mreža zerohedge.com zerohedge.com. Slična situacija je i sa OneWeb: ne postoji zvanični prodavac niti zemaljska stanica OneWeb-a u Belorusiji, a imajući u vidu da su lansiranja OneWeb-a ranije zavisila od ruskih raketa (zaustavljena iz razloga rata u Ukrajini), Belorusija nije ni pokušavala da koristi ovu uslugu.

Vredi napomenuti da su tokom protesta u Belorusiji 2020–2021. godine, a kasnije i tokom rata Rusije u Ukrajini, mnogi aktivisti spekulisali o korišćenju satelitskog interneta (poput Starlink-a) da bi zaobišli blokade. Međutim, u praksi, Starlink nije bio raspoređen u Belorusiji. Preventivna zakonska zabrana korišćenja takvih uređaja i visok rizik od kazne do sada su sprečili bilo kakvo značajnije usvajanje.

Starije opcije satelitskog interneta: Pre pojave LEO konstelacija, jedine mogućnosti za satelitski internet bile su tradicionalne geostacionarne VSAT usluge. Njih obično pružaju međunarodni satelitski operatori (npr. preko Intersputnik, Eutelsat, Intelsat satelita koji pokrivaju područje Belorusije) i zahtevaju satelitsku antenu sa predajnikom. Takve usluge tehnički postoje – na primer, neke kompanije oglašavaju VSAT povezivanje u Belorusiji koristeći satelite na osnovu pojedinačnih slučajeva globaltt.com. Ali, zbog regulative, beloruski korisnik ili firma mora dobiti odobrenje vlade (i verovatno sarađivati sa Beltelekomom ili ovlašćenim provajderom) da bi uspostavio VSAT link. Troškovi su takođe visoki za prosečne korisnike (oprema i mesečne naknade su veoma veliki u poređenju sa lokalnim prihodima). Zbog toga je praktična korisnička baza satelitskog interneta u Belorusiji izuzetno mala – ograničena uglavnom na udaljenu industriju (npr. naftovodi, rudarska postrojenja), diplomatske misije ili kao rezervna opcija za kritičnu infrastrukturu.

Satelit za nadzor?: Fraza „posmatranje sa neba” takođe nagoveštava korišćenje satelita za nadzor. Iako se ne radi konkretno o internet pristupu, treba napomenuti da Belorusija sarađuje s Rusijom i Kinom u domenu satelitskog nadzora i da režim razmatra sopstvena „suverena” satelitska komunikaciona rešenja (takozvani „beloruski analog Starlink-a” prikazan predsedniku Lukašenku bio je zapravo improvizovani mobilni komandni centar spojen preko Belintersat-1) hajun.info hajun.info. Cilj ovih napora je da se obezbede nezavisni ali kontrolisani komunikacioni kanali u slučaju rata ili unutrašnjih nemira, a ne da se omogući otvoren internet građanima.

Ukratko, satelitski internet u Belorusiji ostaje marginalan i strogo ograničen. Za razliku od nekih ruralnih oblasti sveta gde satelitski širokopojasni pristup menja pravila igre, u Belorusiji vlasti radije proširuju kopnene mreže (optičke i mobilne) svuda i čvrsto drže kontrolu nad izlazima ka internetu. Ako ne dođe do radikalne političke promene, servisi poput Starlink-a neće se naći na nebu Belorusije, a stanovništvo će i dalje zavisiti od povezivanja zemaljskim putem.

Tehničke performanse: brzina, pokrivenost i kašnjenje

Merila internet performansi u Belorusiji odražavaju njenu modernu infrastrukturu. Ovde razlažemo ključne tehničke aspekte povezivanja u zemlji:

• Protoci podataka (brzina): Brzine fiksnog širokopojasnog interneta u Belorusiji su relativno visoke, zahvaljujući optičkim vezama. Početkom 2023. srednja brzina preuzimanja kod fiksnog pristupa iznosila je oko 53,4 Mbps, a do 2024. porasla je na 63 Mbps freedomhouse.org freedomhouse.org. Mnogi korisnici u urbanim sredinama sa optikom uživaju još veće maksimalne brzine (100 Mbps, 200 Mbps pa čak i gigabitne pakete nude Beltelekom i A1). Više od polovine fiksnih pretplatnika bira pakete od 100 Mbps ili više telecomtalk.info. Brzine slanja na GPON optici često su simetrične ili gotovo takve (npr. paketi 100/50 Mbps). Kod mobilne mreže, srednje brzine preuzimanja se kreću oko 11–12 Mbps freedomhouse.org freedomhouse.org, što je skromno ali dovoljno za uobičajene potrebe. LTE brzine značajno variraju: u neopterećenim zonama možete postići 30–50 Mbps, dok u preopterećenim ćelijama ili na 3G konekciji često bude svega nekoliko Mbps. Trend je uzlazan jer se i mobilna i fiksna infrastruktura svake godine nadograđuju freedomhouse.org.
• Pokrivenost i pouzdanost: Kao što je ranije navedeno, pokrivenost i fiksnih i bežičnih mreža je velika. Praktično svi gradovi, varoši i veća sela imaju pristup fiksnom internetu (ako ne optikom, onda bar ADSL-om ili kablovskim priključkom). Pokrivenost mobilnom mrežom je gotovo univerzalna za osnovnu uslugu i efektivno univerzalna za internet kada se računa 3G/EDGE u udaljenim zonama. Pouzdanost glavnih mreža je generalno dobra – Belorusija ima dobro razvijen nacionalni optički prsten koji spaja veće gradove i time ostvaruje redundansu. Problemi s pouzdanošću ne dolaze toliko od tehničkih kvarova već od namernih državnih mera (npr. usporavanja ili isključivanja tokom političkih događaja, o čemu govorimo u sledećem odeljku). Nestanci struje ili stara infrastruktura ređe su problem jer Beltelekom kontinuirano modernizuje mreže. Ipak, poslednja mila infrastrukture na selu može biti slabija: neki udaljeni korisnici na DSL-u mogu imati preseke kablova ili usporenja. Mobilne mreže mogu biti opterećene tokom vršnih događaja (npr. veliki skupovi ili tokom informatičkih blokada kada svi koriste VPN).
• Kašnjenje (latencija): Za domaći i susedni međunarodni saobraćaj latencija je vrlo niska. Korisnik iz Minska koji pinguje server u Minsku ili Moskvi videće ~10–30 ms odziva. Čak i do Frankfurta ili Londona, ping je u nivou od 40–70 ms zahvaljujući direktnim optičkim vezama ka zapadu. Srednja latencija na fiksnom pristupu prijavljena na Speedtest-u bila je oko 21 ms u 2023. (iako nije citirano, ovo je tipično s obzirom na brzine). Mobilna latencija na 4G je viša, često ~40–60 ms, a na 3G još gora (100 ms+). Satelitske veze, gde postoje, imaju veoma visoku latenciju: geostacionarni internet ima kašnjenje od ~600–700 ms po rundi, što ga čini nepraktičnim za aplikacije u realnom vremenu. (LEO sateliti poput Starlink-a nude ~20–50 ms, ali oni nisu dostupni u Belorusiji). Suštinski, tipični beloruski korisnici interneta imaju latenciju uporedivu sa drugim razvijenim mrežama – dovoljno dobru za video pozive, igranje igara (posebno na žičanim vezama) i cloud servise.
• Kapacitet i usporavanje: Okosnica Belorusije ima veliki kapacitet (više 100 Gbit/s veza sa susedima) en.wikipedia.org a unutrašnje optičke mreže dobro podnose saobraćaj. Mreže za lokalni pristup (kao GPON) imaju razmeru deljenja protoka, ali uglavnom isporučuju obećane brzine. Kod mobilnog pristupa kapacitet može biti problem u gustim zonama, ali operateri postavljaju još baznih stanica i frekvencijskih opsega kako bi to nadjačali. Tokom politički osetljivih perioda korisnici su prijavljivali neobjašnjena usporenja ili restrikcije pristupa određenim servisima (više o cenzuri u nastavku), što ukazuje na namerno usporavanje a ne tehničko ograničenje. Na primer, 2020. godine vlasti su povremeno ograničavale protok mobilnih podataka ili ga isključivale na određenim lokacijama da bi otežale komunikaciju demonstrantima freedomhouse.org freedomhouse.org.

Ukratko, beloruski internet je tehnički robustan: brz i široko dostupan, parira mnogim EU zemljama po ključnim indikatorima poput penetracije optike i pokrivenosti mobilnom mrežom. Obični korisnici mogu gledati HD video, koristiti video konferencije i uživati u savremenim internet servisima bez većih problema. Glavni izazovi za performanse ne proističu iz tehnologije, već iz politički nametnutih ograničenja kao što su zabrane i povremena isključenja.

Контрола државе, цензура и надзор

Ниједна анализа интернета у Белорусији није потпуна без разматрања тешке руке државне контроле. Држава, под ауторитарним режимом председника Александра Лукашенка, одржава чврсту контролу над интернет инфраструктуром и садржајем. То се манифестује на неколико начина: власништвом над кључним мрежама, законским и техничким механизмима за цензуру, надзором онлајн активности и периодичним прекидима конективности из политичких разлога.

Државни монопол и уска грла: Белоруска влада или поседује или директно контролише кључну интернет инфраструктуру. Белтелеком, највећи телекомуникациони оператор, у државном је власништву и управља главном мрежом “од које зависе сви остали интернет провајдери” freedomhouse.org. Национални центар за размену саобраћаја (NTEC) – тело под председничким Оперативно-аналитичким центром (OAC) – и Белтелеком су једини ентитети којима је дозвољено да обрађују интернет саобраћај који прелази националну границу freedomhouse.org. У пракси, NTEC управља домаћим Internet Exchange Point-ом (BY-IX) за локално пировање, док Белтелеком контролише међународне интернет излазе. То значи да сав међународни интернет саобраћај (било да је реч о захтевима за веб странице, имејловима итд.) мора проћи кроз опрему коју контролишу ова два ентитета, што властима даје техничку могућност да филтрирају, успоравају или прекину везе по потреби freedomhouse.org. Независни интернет провајдери немају аутономно рутирање – они купују пропусни опсег од Белтелекома или NTEC-а, тако да ако се ти оператори искључе, сви остају без интернета.

Искључења интернета: Белоруске власти су показале спремност да притисну „дугме за гашење“ интернет конективности током криза. Посебно је током председничких избора у августу 2020. године (који се широко сматрају намештеним) и масовних протеста који су уследили, влада изазвала готово потпуно искључење интернета током око 61 сат на националном нивоу, почев од изборне ноћи freedomhouse.org. То је био тотални прекид који је погађао мобилни интернет, већину веб сајтова, па чак и VPN-ове – у суштини је Белорусија била одсечена од глобалног интернета. Након тога, крајем 2020. године, наметнута су локализована и повремена искључења, посебно недељом када су се одржавале велике протестне шетње freedomhouse.org. Извештаји су показали да је власт ометала и сигнале мобилног интернета на местима протеста како би пореметила координацију freedomhouse.org. Ове мере су биле преседан за Белорусију и сигнализирале нови ниво контроле сличан тактикама виђеним у другим ауторитарним режимима. Године 2021. режим је отишао корак даље и изменио Закон о телекомуникацијама како би експлицитно омогућио влади да искључи или ограничи мреже у име националне безбедности freedomhouse.org. Овај правни оквир у суштини легитимише будућа искључења интернета. Иако у 2022–2023. години није било искључења целе земље (јер није било догађаја снаге као током протеста 2020), инцидената је ипак било – на пример, у августу 2023, када су Русијом повезани вагнеровци били у Белорусији, пријављени су локални прекиди мобилног интернета у близини њиховог кампа freedomhouse.org. У децембру 2023, власти су накратко блокирале приступ YouTube-у током онлајн обраћања једног опозиционог лидера freedomhouse.org. Укратко, влада има и средства и законски мандат да делимично или потпуно прекине интернет везу, и користила је то у политички осетљивим тренуцима.

Блокирање сајтова и цензура садржаја: У свакодневном животу, Белорусија спроводи распрострањену цензуру интернет садржаја. Влада одржава обимну црну листу сајтова које интернет провајдери морају да блокирају. До краја 2022. године, преко 10.000 интернет страница је било блокирано у Белорусији freedomhouse.org – а тај број је током 2023. порастао за бар још 2.000 freedomhouse.org. То нису само екстремистички или илегални садржаји, већ практично сви независни медији, опозициони сајтови, страница организација за људска права, као и многе стране информативне услуге. На пример, најпопуларнији белоруски информативни портал TUT.by је блокиран 2021. и касније проглашен „екстремистичким“, чиме је одсечено 3,3 милиона корисника дневно freedomhouse.org. Његов наследник (Zerkalo.io, из егзила) такође је одмах блокиран freedomhouse.org. Сви главни вандржавни информативни портали су или блокирани или приморани на рад у егзилу, тако да су домаћој публици доступни само политички неутрални портали попут Onliner.by freedomhouse.org. Власти су чак блокирале и сајтове који су само посредно повезани са опозицијом – 2023. блокиран је Flickr (платформа за дељење фотографија) и једна велика дигитална библиотека на белоруским језику, наводно због садржаја који угрожава званични наратив режима freedomhouse.org. Такође, бројне странице на друштвеним мрежама и Телеграм канали проглашени су „екстремистичким“, тако да је за грађане криминал чак и само претплатити се или читати их. Прецизна листа блокираних сајтова се чува у тајности (што је само по себи забрањена информација), а цензорске одлуке често се правдају општим разлогом „угрожавања националне безбедности“ по Закону о медијима freedomhouse.org.

Да би спроводили блокаде, белоруске власти користе deep packet inspection (DPI) и филтрирање на нивоу интернет провајдера и главне мреже. У марту 2022. Белтелеком је објавио тендер за куповину хардвера/софтвера вредног 4 милиона долара ради „прикупљања и складиштења података о посетама корисника интернет ресурсима и блокирања интернет ресурса“ freedomhouse.org. Ово показује континуирана улагања у апарате за цензуру. Наводи се да је Белорусија тражила техничку помоћ од Русије (која је увела сопствени широки систем блокирања) за унапређење ових капацитета freedomhouse.org. Резултат је да је за приступ блокираном садржају често неопходна употреба заобилазних алата (VPN, Tor, proxy сервери).

Обрачун са заобилажењем цензуре: Природно, многи Белоруси су се окренули виртуелним приватним мрежама (VPN) и алатима за анонимизацију како би заобишли цензуру. Влада је одговорила покушајем да блокира или ограничи VPN и Tor. Уствари, коришћење VPN-а или Tor-а у илегалне сврхе је забрањено још од 2015. године freedomhouse.org, али је спровођење дуго било слабо. Међутим, након 2020. режим је почео активно да циља ове алате. 2020. блокиран је популарни proxy алат Psiphon freedomhouse.org. До 2023–2024. година, постоје планови да се коришћењем филтрирања саобраћаја шире ограничи употреба VPN-а freedomhouse.org. У мају 2024. године, када је група опозиције у егзилу организовала “алтернативне изборе” преко сигурне интернет платформе, влада је реаговала блокирањем најмање четири велика VPN сервиса (Psiphon, Turbo VPN, TunnelBear и HUB VPN) да би спречила грађане да гласају онлајн freedomhouse.org freedomhouse.org. Ова игра мачке и миша значи да просечном Белорусу полако нестају алати за слободан приступ интернету. Tor је такође на удару; иако није 100% ефикасна, DPI техника повремено отежава Tor конекцију. Уведене су и законске казне за давање “нелегалних” савета о заобилажењу блокада.

Надзор и приватност: Белорусија примењује опсежан режим надзора телекомуникација. Према закону, сви телекомуникациони оператори морају да имплементирају СОРМ (Систем за оперативне истражне активности) опрему, оригинално руски систем, који омогућава надлежним органима (нарочито КГБ-у и ОАЦ-у Белорусије) да у реалном времену прислушкују телефонске и интернет комуникације freedomhouse.org. Председнички Оперативни и аналитички центар (ОАЦ) – иницијално пододељење КГБ-а – надгледа интернет надзор и има овлашћење над ИСП-овима у погледу прикупљања података freedomhouse.org. Сви интернет и телефонски провајдери дужни су да чувају податке корисника и помажу властима. Како је поменуто, регистрација СИМ картица је обавезна: при куповини СИМ-а мора се показати пасош, а ти подаци иду у електронску базу којој имају приступ Министарство унутрашњих послова и безбедносне службе freedomhouse.org. Ово елиминише анонимни мобилни приступ. Поред тога, интернет кафеи или јавне Wi-Fi приступне тачке (као у хотелима) морају да идентификују кориснике (често по пасошу или СМС коду) пре пуштања на интернет.

На нивоу мреже, влада интензивно надзире друштвене мреже и месинџере. После протеста 2020. године, хиљаде људи су ухапшене због онлајн објава или чак приватних порука. Безбедносне службе су се инфилтрирале у опозиционе Telegram четове и користиле IMSI хватаче и друге методе да анонимне онлајн активности повежу са стварним идентитетима. Режим користи и тактике застрашивања, попут приморавања притворених активиста да откључају своје паметне телефоне и друштвене налоге, а затим извуче спискове контаката ради ширења мреже надзора. “Велики брат” је веома присутан на белоруском интернету – Freedom House константно оцењује Белорусију као “Није слободна” у погледу интернет слободе, уз наводе о свеопштем надзору и оштрим казнама због онлајн дисиденције.

Посебно, онлајн садржај је криминализован кроз широка законска овлашћења. Десетине блогера и онлајн новинара су у затвору под оптужбама као што су “екстремизам” или “вређање председника” само због YouTube или Telegram објава freedomhouse.org freedomhouse.org. Обични грађани добијали су вишегодишње казне због коментара на друштвеним мрежама који су оцењени као анти-владини. Клима је таква да многи који дискутују о политици онлајн то чине под псеудонимима и са VPN-ом или Tor-ом (кад је могуће), али чак и тада постоји ризик од деанонимизације. У једном екстремном случају, влада је чак преусмерила комерцијални авион 2021. да би ухапсила дисидентског блогера (Романа Протасевича из Nexta-е), који у том тренутку није ни био у Белорусији – што показује колико далеко режим може ићи да ухвати онлајн активисте bbc.com.

Закључак о контроли: Влада Белорусије је изградили “интернет у границама” – висококвалитетну инфраструктуру која може да испоручује информације и услуге, али унутар строго надзиране и филтриране “баштe”. Фраза “гледање са неба” није прикладна само за сателите, већ и за будно око државе над сајберпростором. Било техничким средствима (државни ИСП монопол, DPI филтрирање, “килл свичеви”) или законским (нејасни закони о екстремизму, обавезно чување података), држава је свеприсутна у дигиталном простору Белорусије. Ово природно умањује неке од користи јаке инфраструктуре: на пример, облачне услуге и иностране сајтове могу произвољно блокирати, а предузетници или истраживачи могу остати без кључних ресурса. Ипак, упркос овим контролама, становништво Белорусије показује домишљатост у проналажењу вести и комуникацији (Telegram је, на пример, и даље животна линија јер користи децентрализовану инфраструктуру коју је било тешко у потпуности блокирати чак и 2020).

Дигитална инклузија и дигитални јаз

Дигитална инклузија у Белорусији представља причу о пуном приступу који је ипак ограничен социјалним и генерацијским поделама. Усмерени напори земље на ширење инфраструктуре и одржавање ниских цена интернета су значајно смањили класични дигитални јаз између града и села или богатих и сиромашних, али разлике и даље постоје по основу старости, језика и квалитета употребе.

Са позитивне стране, интернет је широко доступан и приступачан практично свим друштвеним слојевима. Према ИТУ анализи цена, до 2022. године Белорусија је имала један од најјефтинијих интернета у свету: на пример, 2 GB мобилног интернета коштао је само 0,62% БДП по становнику, а фиксни широкопојасни пакет од 5 GB око 0,73% БДП по становнику freedomhouse.org. Ове бројке превазилазе циљеве УН по питању приступачности и стављају Белорусију у сам врх земаља са јефтиним интернетом. У апсолутном смислу, за 10–15 долара месечно могуће је добити брзи кућни интернет (200 Mbps или више) — цена која је сразмерна примањима у Белорусији. Ниске цене су резултат државне политике (држава често притиска државни Beltelecom да држи цене ниским) и одсуства профитне конкуренције у неким областима. Корист од тога је што домаћинства са ниским примањима, студенти и људи у удаљеним крајевима могу да приуште бар неки приступ интернету. Поред тога, разне јавне институције попут библиотека и школа су повезане, обезбеђујући заједничке приступне тачке.

Градско-сеоски јаз је приметно сужен захваљујући ширењу инфраструктуре. Како је наведено, око 80% становника села је сада онлајн freedomhouse.org, што значи да је основна инклузија постигнута и ван градова. Пројекти за увођење Wi-Fi-ja у сеоске библиотеке, успостављање јавних интернет пунктова на пошти и мобилних интернет киоска сви су томе допринели. Стална оптика ка селима осигурава да рурални крајеви не буду осуђени само на спору везу. Ипак, остаје квалитативни јаз: корисници у градовима чешће имају најбржу оптику и више провајдера, док у селу често постоји само једна опција (обично старија DSL линија или слабији мобилни сигнал). Државни програм јасно наглашава неопходност ширења доступности услуга “укључујући у малим насељима” ради конкурентности и инклузије telecomtalk.info.

Више је изражен дигитални јаз по старосној групи и језику. Млађи Белоруси (испод 50 година) имају врло висок степен коришћења интернета, готово универзално у популацији испод 40. Старији, посебно у селима, мање користе интернет. На пример, само 28% сеоских пензионера старијих од 65 је било онлајн 2021. године freedomhouse.org, наспрам 53% пензионера у градовима – и ове бројке, мада расту, знатно заостају за млађим групама. Постоје стални напори НВО и повремено државних програма да се побољша дигитална писменост међу старијима (нпр. курсеви компјутера при домовима културе), али напредак је спор. Ова генерацијска разлика значи да неке кључне е-услуге и информације не достижу најугроженије (пензионере) без помоћи других.

Други аспект је језик и локални садржај. Белоруски интернет (често зван “Бинет”) историјски доминира садржајем на руском језику, док је белоруски много ређи. Поједини заговорници дигиталне инклузије истичу да белоруски говорници (неријетко опозиционо или са запада земље) имају мање онлајн ресурса, а држава је чак блокирала неке белоруске сајтове (сматрајући их опозиционим) freedomhouse.org. То ствара културни дигитални јаз. Ипак, друштвене мреже и месинџери су делимично “пребриджили” овај јаз јер корисници на њима могу стварати садржај на било ком језику (кад су доступни преко VPN-а).

Кад је реч о полу, Белорусија има нешто већу стопу интернет коришћења међу женама него мушкарцима. У 2022. години око 89,5% жена узраста 16–72 бавило се интернетом, нешто више од мушкараца и више од европског просека за жене freedomhouse.org. Ово указује да постојећи јазеви не ускраћују женама основни приступ; жене у Белорусији су врло активне на интернету (статистика коришћења друштвених мрежа показује да је преко 56% корисника жена) datareportal.com. Разлози могу бити демографски (жене чине већи део популације, а већина исељених ИТ стручњака су мушкарци) или друштвени (жене често доносе одлуке о школовању деце и тиме утичу на коришћење интернета ради наставе). У сваком случају, родна равноправност у интернет приступу је постигнута.

Белорусија се поноси и својим е-управом и е-услугама с циљем инклузије свих грађана. Многе државне услуге (плаћање рачуна, пореза, приступ медицинским записима итд.) имају онлајн портале. Њихово коришћење је највеће у градским срединама и међу млађима, али део напора за дигиталну инклузију је и помоћ сеоским грађанима да их користе. На пример, неки рурални административни центри нуде “шалтере” где службеници помажу мештанима да приступе дигиталним услугама.

Digitalni jaz u uređajima: Jedan od preostalih faktora je kvalitet uređaja i pristup istima. Iako su mobilni telefoni sveprisutni (penetracija mobilnih telefona je dobro preko 100%, što znači da praktično svako ima mobilni telefon freedomhouse.org), nisu svi pametni telefoni, posebno među starijim ili siromašnijim grupama. Ipak, i to se menja kako jeftini Android telefoni preplavljuju tržište. Za kućnu upotrebu, ne mogu svi da priušte moderan računar; mnoga domaćinstva se oslanjaju isključivo na pametne telefone za pristup internetu. Ovo može ograničiti dubinu korišćenja interneta (na primer, raditi domaće zadatke ili voditi posao je teže samo preko telefona). Programi za opremanje škola računarima i ponuda pristupačnih tableta deo su strategije digitalne inkluzije. Neki telekomunikacioni operateri su nudili otplatu uređaja na rate, olakšavajući porodicama nabavku računara ili pametnih televizora.

Uključivanje zajednice i osoba sa invaliditetom: Osobe sa invaliditetom suočavaju se sa izazovima u pristupu IKT-u, jer mnogi sajtovi i servisi u Belorusiji nisu u potpunosti prilagođeni pristupačnosti (npr. čitačima ekrana). Postoje određene inicijative (često od strane organizacija civilnog društva) za poboljšanje pristupačnosti veb-sajtova i obezbeđivanje specijalizovane obuke za korisnike sa invaliditetom. Državna kompanija Beltelekom povremeno najavljuje popuste ili specijalne tarife za određene grupe (kao što su ratni veterani ili osobe sa invaliditetom) kao vid socijalne podrške.

Zaključno, Belorusija je u velikoj meri ostvarila osnovnu digitalnu inkluziju u pogledu pristupa – većina stanovništva, u svim regionima i polovima, može pristupiti internetu po razumnim cenama. Preostale razlike više se odnose na efikasno korišćenje: stariji, ruralni ili manje obrazovani građani možda ne koriste sve prednosti interneta čak i ako imaju vezu do kuće. Stalni izazov je da se te grupe uključe u digitalno društvo kroz edukaciju i lokalizovani sadržaj, uz održavanje pristupačnosti i infrastrukture koju je Belorusija izgradila. Nažalost, klima cenzure i političke represije takođe stvara „jaz u znanju” – mnogima je onemogućen pristup nezavisnim informacijama, čime se ograničava osnažujući potencijal interneta. Digitalna inkluzija u Belorusiji stoga ima i političku dimenziju: prava inkluzija bi značila ne samo pristup državom odobrenom internetu, već slobodnom i otvorenom internetu – što je cilј trenutno ograničen režimom.

Nedavni razvoj i buduće perspektive

Internet pejzaž u Belorusiji konstantno se menja pod uticajem tehnološkog napretka, političkih događaja i međunarodne izolacije. Gledajući unapred, nekoliko ključnih trendova i dešavanja verovatno će oblikovati stanje povezivanja:

• Nastavak širenja optike: Belorusija će verovatno završiti svoju nacionalnu GPON optičku mrežu u narednih nekoliko godina. Planovi Beltelekoma u okviru programa „Digitalni razvoj 2021–2025” predviđaju zamenu preostalih DSL linija i proširenje optike na sva naselja iznad određenog broja stanovnika telecomtalk.info. Do sredine 2024. godine, 95% pretplatnika fiksne mreže Beltelekoma već je bilo na multiservisnoj (NGN/optika) mreži telecomtalk.info. Možemo očekivati gotovo univerzalnu optiku do kuće u urbanim područjima i duboku penetraciju u ruralnim oblastima. To bi moglo učiniti Belorusiju jednom od najpovezanijih zemalja u regionu kada je reč o infrastrukturi, barem u rangu baltičkih država po pokrivenosti optikom. S tim u vezi, gigabitne veze će biti široko dostupne, omogućavajući nove servise (IPTV, telemedicina itd.) na domaćem tržištu.
• 5G na čekanju: Kao što je napomenuto, Belorusija je odložila masovno uvođenje 5G zbog sankcija i troškova freedomhouse.org. U bliskoj budućnosti akcenat će biti na maksimiziranju 4G LTE-a kroz dodatni spektar i bazne stanice. Vlada je naglasila da se ne žuri sa 5G, i ta politika će verovatno ostati na snazi, osim ako napredak susednih zemalja ne iznudi promene. Postoji mogućnost da će Belorusija eventualno usvojiti 5G isključivo kroz kinesko partnerstvo (Huawei ili ZTE) ako geopolitičke prilike to dozvole – na primer, u ograničenom obimu za industrijsku ili vladinu upotrebu. Vredno je napomenuti da će eventualni 5G verovatno naglasiti funkcije nadzora (kao što su testiranja kamera za prepoznavanje lica putem 5G mreže) freedomhouse.org, što je u skladu sa prioritetima režima. Za prosečnog korisnika, 5G telefoni će narednih nekoliko godina raditi samo na 4G mreži u Belorusiji.
• Promene kod mobilnih operatera: Moguće su promene u vlasničkoj strukturi u telekom sektoru. Imajući u vidu političku klimu, strani vlasnici kao što su A1 (austrijski A1 Telekom) i Turkcell (life:)) mogu se suočiti sa problemima ili čak razmotriti povlačenje sa tržišta. Bilo je ranije glasina o većem udelu ruskih ili državnih investitora. Godine 2022, Turkcell je povećao svoj vlasnički udeo u life:) na 100% freedomhouse.org, što pokazuje posvećenost, ali izolovanost beloruskog tržišta može dovesti do konsolidacije. Vlada bi mogla da teži većem uticaju – recimo, jačanjem mobilne grane Beltelekoma radi konkurencije privatnim operaterima. Konsolidacija ili renacionalizacija telekom sektora nije nemoguća ako režim poželi još čvršću kontrolu.
• Starlink/OneWeb perspektiva: U trenutnoj političkoj situaciji, malo je verovatno da će Belorusija zvanično dozvoliti Starlink ili neki nezavisni satelitski internet. Ipak, u slučaju demokratskih promena ili čak delimičnog otvaranja, Starlink bi mogao brzo pokriti Belorusiju (pošto sateliti već preleću ovu zemlju). Na primer, Starlink servis Elona Maska tehnički može preko svog terminala obezbediti internet u Belorusiji; jedina prepreka je regulativa. Ako dođe do scenarija povoljnih opoziciji, dovođenje Starlinka moglo bi biti brz način da se osigura otvoren internet čak i ako su kopnene mreže pod državnom kontrolom. Za sada, Starlink ostaje daleka mogućnost, isto važi i za OneWeb. Vredno je napomenuti da Rusija (saveznik Belorusije) razvija sopstvenu satelitsku internet konstelaciju (projekat Sfera) – Belorusija bi mogla odlučiti da se poveže ili koristi ruski/kineski sistem u budućnosti za državne potrebe, pre nego zapadne sisteme.
• Rastuća cenzura i izolacija: Nažalost, aktuelni događaji ukazuju na to da će se Belorusija dodatno uskladiti sa modelom kontrole interneta u Rusiji. U februaru 2024. godine, Belorusija i Rusija objavile su korake ka „ujedinjenju” određenih aspekata svog informacionog prostora freedomhouse.org. Ovo može značiti zajedničke crne liste ili udružene napore u blokiranju sadržaja. Belorusija je već kopirala ruske zakone (npr. usvajanjem jezika protiv „lažnih vesti” i „ekstremističke” internet aktivnosti slično ruskoj regulativi) freedomhouse.org. Trend ide ka još snažnijoj državnoj kontroli. Možemo očekivati napredniju tehniku dubinske inspekcije saobraćaja (potencijalno uvoženu iz Kine ili Rusije) radi automatske cenzure sadržaja u realnom vremenu. Takođe, blokiranje VPN-ova i Tora može se pojačati; vlada je najavila za 2024/25. godinu uvođenje novih filtera za saobraćaj sa ciljem blokade alata za zaobilaženje cenzure freedomhouse.org. Ako uspeju, Belorusi bi mogli još teže dolaziti do blokiranih sajtova, praktično odvajajući svoj internet od globalne mreže (scenario „intraneta” nalik onim u Iranu ili Kini, iako još uvek nesofisticiran).
• Nadogradnja nadzora: Režim će nastaviti da ulaže u tehnologije nadzora. To uključuje proširenje CCTV mreža sa prepoznavanjem lica (od kojih su neke povezane putem širokopojasne veze sa centralnim bazama), nadzor aplikacija za razmenu poruka putem malvera ili prinudnog ustupanja podataka, kao i AI alate za pretragu društvenih mreža radi detekcije neslaganja. Saradnja sa zemljama poput Kine mogla bi dovesti do sistema za pametni nadzor gradova integrisanih sa podacima sa interneta. Mada ovo ne menja direktno pristup, značajno utiče na to koliko građani mogu slobodno koristiti internet.
• Digitalna ekonomija i odlazak mozgova: Belorusija je nekada imala procvat IT sektora („Hi-Tech Park” u Minsku bio je dom brojnih softverskih firmi i startapova). Politička previranja od 2020. godine dovela su do odliva mozgova – desetine hiljada IT stručnjaka i mladih profesionalaca odselilo se u Poljsku, Litvaniju itd. To se odražava na internet pejzaž: manja proizvodnja lokalnog sadržaja, verovatno sporije prihvatanje novih e-servisa i moguć zastoj u tehnološkim inovacijama. Ipak, vlada i dalje forsira narativ digitalnog razvoja – npr. promocija državne platforme za kriptovalute (koja je imala ograničen uspeh) i automatizacija javnih servisa. Ako se politička situacija stabilizuje u ovom obliku, verovatna je podela: nastaviće se državni digitalni projekti (često sa bezbednosnim ciljevima), dok će privatna digitalna inovacija zaostajati zbog sankcija i odlaska talenata.
• Promene u regionalnom povezivanju: Zbog rata u Ukrajini i narušenih odnosa sa Zapadom, Belorusija bi mogla preusmeriti više internet saobraćaja kroz Rusiju umesto EU. Trenutno, Belorusija ima veze preko Poljske i Baltika koje je spajaju sa zapadnim internet čvorištima. Moguće je da će ove veze biti smanjene ili strože nadgledane, dok će zavisnost od ruskog interneta rasti (npr. rutiranje preko Rostelekoma). To bi učinilo beloruski internet zavisnijim od ruske infrastrukture i potencijalno podložnim ruskim politikama interneta (npr. ako bi Rusija izolovala svoj Runet, Belorusija bi mogla „povući” za sobom). S druge strane, očuvanje raznovrsnih veza je i u interesu Belorusije zbog otpornosti, tako da verovatno neće potpuno prekinuti veze sa EU osim ako ne bude prinuđena.
• Adaptacija korisnika: Belorusko stanovništvo pokazalo je otpornost u prilagođavanju restrikcijama – korišćenjem proxy servera, mirror sajtova i Telegram kanala za iznošenje informacija. U budućnosti, više ljudi bi moglo da koristi decentralizovane tehnologije (na primer, mesh mreže, ako budu dostupne, ili peer-to-peer deljenje fajlova za vesti) radi zaobilaženja centralizovane kontrole. Tehnički potkovana omladina može širiti znanje o korišćenju satelitske TV ili radija za vesti, ili kreativnom korišćenju DNS tunelovanja/SMS distribucije informacija ako internet bude blokiran. U suštini, igra mačke i miša između cenzure i zaobilaženja biće ključni segment budućnosti beloruskog interneta.

Zaključno, neposredna budućnost interneta u Belorusiji verovatno će doneti dodatnu divergenciju između impresivnih tehničkih mogućnosti i restriktivnog informacionog okruženja. S jedne strane, gotovo svaki Belorus može uskoro imati optiku ili 4G vezu na dohvat ruke – brzu, jeftinu i svuda prisutnu. S druge strane, ono što se može raditi sa tom vezom biće sve više ograničeno državnim filterima i nadzorom. Termin „stvarno stanje interneta” u Belorusiji stoga ima dvostruko značenje: prava infrastruktura je snažna, ali prava sloboda je ograničena. Međunarodni razvoj (poput promena u upravljanju ili globalnih tehnoloških intervencija) mogao bi radikalno izmeniti ovaj pravac. Za sada, beloruski internet stoji kao upozorenje kako zemlja može postići gotovo univerzalnu povezanost, a ipak drastično ograničiti otvorenost i slobodu za koju je internet stvoren.

Извори: freedomhouse.org hajun.info zerohedge.com