Vatra, led i vlakna: Kako islandski internet ostavlja ostatak sveta u prašini

Islandija je možda mala, udaljena ostrvska država u severnom Atlantiku, ali se može pohvaliti jednim od najnaprednijih internet ekosistema na svetu. Praktično celokupno stanovništvo je na mreži – preko 99% Islanđana koristi internet en.wikipedia.org – i uživaju u nekim od najbržih veza na Zemlji. Ovaj izveštaj istražuje islandski internet ekosistem, od ultra-brzih optičkih mreža do širokog pokrivanja mobilnih mreža, sa detaljima o ključnim provajderima, brzinama, dostupnosti, državnim inicijativama, satelitskim opcijama i poređenjima Islanda s ostatkom sveta (i nordijskim susedima).

Pregled Internet infrastrukture Islanda

Optički i širokopojasni osnovni vodovi: Island je agresivno razvijao optički širokopojasni internet širom zemlje. Potpune optičke (FTTH) veze su sada standard, i čine oko 88,7% svih fiksnih širokopojasnih linija en.wikipedia.org. Kao rezultat toga, više od 93% islandskih domova ima pristup optici sposobnoj za gigabitne brzine en.wikipedia.org en.wikipedia.org. U praksi, najmanje 1 Gbps je dostupan svim stanovnicima, dok se u većini oblasti nudi i 10 Gbps en.wikipedia.org. Ova sveobuhvatna optička mreža svrstava Island na prvo mesto u Evropi po penetraciji optike – postao je #1 zemlja po usvajanju FTTP u Evropi 2020. godine globenewswire.com. Optički osnovni vod (uglavnom u vlasništvu Míla i Ljósleiðarinn) obuhvata naselja na celoj teritoriji ostrva, omogućavajući povezivanje udaljenih gradova vezama visokih kapaciteta. Međunarodno, Island je povezan sa četiri podmorska optička kabla sa Evropom i Severnom Amerikom, sa impresivnih 208,8 Tbit/s ukupnog međunarodnog kapaciteta do 2023. en.wikipedia.org en.wikipedia.org. (Za poređenje, Island trenutno koristi samo mali deo tog kapaciteta – oko 3 Tbit/s – ostavljajući veliki prostor za rast en.wikipedia.org.) Ovi podmorski kablovi (kao što su FARICE-1, DANICE, Greenland Connect i novi IRIS kabl ka Irskoj iz 2023.) obezbeđuju redundantnost i brz globalni tranzit, što je privuklo i podatkovne centre na Island en.wikipedia.org.

Ilustracija: Mapa trasa islandske optičke mreže (glavni magistralni vodovi) prema nacionalnoj telekom bazi commons.wikimedia.org. Optička kičma povezuje praktično sva naseljena mesta i omogućava širokopojasni internet velike brzine na nivou cele zemlje.

Mobilne mreže (4G/5G): Islandska mobilna infrastruktura je jednako snažna. Tri glavna operatora – Síminn, Vodafone Iceland (Sýn), i Nova – obezbeđuju mobilne govorne i podatkovne usluge uz konkurenciju u pokrivenosti. Država već godinama ima nacionalnu 3G/4G pokrivenost, a među prvim je zemljama koja je uvela 5G. Nova je pokrenula prvu 5G uslugu 2020., a Síminn i Vodafone su to pratili 2021. uz ambiciozan plan širenja en.wikipedia.org. Danas je 4G i 5G pokrivenost široka po svim naseljenim oblastima freedomhouse.org. Sva tri operatera imaju dobru pokrivenost priobalnih regiona gde živi većina Islanđana (mape pokrivenosti pokazuju gotovo potpunu 4G/5G pokrivenost uz obalu), dok je signal slabiji u nenaseljenom planinskom unutrašnjem delu. Karakteristika islandske geografije je da ogromna većina ljudi živi u gradovima i mestima uz obalu, što omogućava operaterima da pokriju preko 99% stanovništva čak i ako u središnjim planinama nema signala lavacarrental.is. Starije mreže (2G/3G) se gase do 2025. s obzirom da se fokus potpuno preusmerava na 4G LTE i 5G en.wikipedia.org. Mobilne internet brzine na Islandu među najvišima su u svetu – medijalna brzina preuzimanja je oko 214 Mbps, što Island svrstava u globalnih deset lidera worldpopulationreview.com. Sa 5G ekspanzijom, prosečna mobilna propusnost i dalje raste. Početkom 2022. bilo je preko 521.000 aktivnih mobilnih pretplata (u zemlji od ~370.000 ljudi), što ukazuje da mnogi imaju više uređaja ili samo-podatkovne kartice en.wikipedia.org. Još 64.000 podatkovnih 4G/5G pretplata služi laptopovima, tabletima, IoT uređajima i kao zamena fiksnog interneta u vikendicama i udaljenim oblastima en.wikipedia.org. Ova visoka penetracija (oko 141% u odnosu na stanovništvo) potvrđuje lakoću bežične povezanosti na Islandu freedomhouse.org.

Povezivanje ruralnih oblasti: Dostizanje najudaljenijih farmi i sela je prioritet. Dok velika mesta sada uživaju optiku, neka manja ili izolovana naselja su morala da se oslone na VDSL ili čak starije ADSL linije. Da bi zatvorila te jazove, država je pokrenula program „Ísland Ljóstengt“ (Islandska optička povezanost) (2016–2022), koji je subvencionisao postavljanje optičke mreže u slabo naseljena ruralna područja en.wikipedia.org. Ovime je povezano oko 5.500 ruralnih lokacija FTTH optikom koje inače ne bi bile ekonomski isplative en.wikipedia.org. Zahvaljujući tim naporima, do 2022. je samo 1,3% priključaka (~1.800 udaljenih domaćinstava) bilo i dalje na starom ADSL-u ispod 10 Mbps en.wikipedia.org. Mnogi među preostalim sada imaju makar VDSL ili fiksno-bežične opcije. Država ne staje – 2024. postavlja cilj da 100% domova i biznisa ima optički širokopojasni internet do 2026. uz nove grantove za proširenje optike do poslednjih udaljenih naselja en.wikipedia.org. U praksi, to znači da bi čak i najzabačenije gospodarstvo ili ribarsko selo uskoro trebalo imati gigabitni internet. Za najudaljenija domaćinstva koja su van svake mreže, fiksni 4G/5G i novonastali satelitski internet popunjavaju preostale praznine (vidi Satelitski internet ispod). Suština je da geografija više nije prepreka: bilo u centru Rejkjavika ili na udaljenom fjordu, Islanđani mogu doći do širokopojasnog interneta. Nije iznenađenje da je još 2021. 98% islandskih domaćinstava imalo pristup internetu kod kuće freedomhouse.org – nivo povezivanja ravnopravan s najvišim u Evropi.

Da sumiramo tipove internet pristupa koji se koriste: ogromna većina islandski pretplata je na optici, dok su DSL i bežično sada retkost:

Ovakva dominacija optike pokazuje koliko je Island preskočio na sledeću generaciju infrastrukture. Istovremeno, kvalitet usluga je ravnomerno visok – preko 97,9% fiksnih pretplatnika ima 30 Mbps (ili više) brzinu freedomhouse.org, i većina dobija 500 Mbps do multi-gigabitne brzine en.wikipedia.org. Gotovo polovina priključaka oglašava 1 Gbps ili više en.wikipedia.org. Čak ni zimske oluje (česte na Islandu) retko prekidaju vezu duže od nekoliko minuta, mada mogu izazvati lokalne nestanke struje, tokom kojih internet ne radi dok se napajanje ne obnovi freedomhouse.org.

Glavni internet i telekom operatori

Islandsko telekom tržište, iako malo, je konkurentno i progresivno. Industrija je liberalizovana pre više godina, čime je razbijen monopol nekadašnjeg državnog operatera Síminn. Danas tri kompanije dominiraju tržištem: Síminn, Vodafone Iceland (Sýn) i Nova en.wikipedia.org. Manji provajderi poput Hringdu i regionalni operatori drže preostali deo tržišta en.wikipedia.org. Síminn (naslednik državnog monopola) ostaje najveći, ali Nova – nastala kao mobilni izazivač – brzo raste i sada je ozbiljna konkurencija u mobilnom i fiksnom internetu globenewswire.com. Zapravo, Nova je vodeća u mobilnom segmentu po broju korisnika, a širi se i na optičke pakete globenewswire.com. Vodafone Iceland je rebrendiran u Sýn i drži snažnu drugu poziciju. Tabela ispod pokazuje najvažnije provajdere i njihove tržišne udjele:

Síminn je istorijski bio državni telekom (izdvojen iz pošte) i upravlja širokom infrastrukturom. Poslednjih godina, Síminn je izdvojio svoju mrežu u firmu Míla, koja sada gazduje nacionalnom optičko-bakarno infrastrukturom (Míla je 2022. prodata investitoru, dodatno otvarajući tržište) globenewswire.com. Míla je glavni veleprodajni provajder, a njenu FTTH mrežu mogu iznajmljivati i drugi operatori. Ljósleiðarinn (Reykjavík Fiber Network), prvobitno gradska mreža u glavnom gradu, danas je drugi po veličini operator, pokrivajući jugozapad i više regionalnih gradova en.wikipedia.org. Ostale lokalne mreže (npr. Tengir na severu, Snerpa u zapadnim fjordovima) dopunjuju sliku en.wikipedia.org en.wikipedia.org. Ovaj model otvorenog pristupa znači da korisnici u mnogim oblastima mogu birati provajdera (Síminn, Nova itd.) bez obzira ko poseduje fizičku liniju do njihove kuće. To podstiče konkurenciju čak i kada je infrastruktura zajednička.

Generalno, islandsko tržište ISP-ova pokazuje efikasnu konkurenciju i u mobilnom i u fiksnom internetu, što održava cene pristupačnim, a kvalitet visokim globenewswire.com. Cene za kućni internet se kreću od oko 5.000 ISK (~35$) za osnovne pakete do 10.000+ ISK (70$+) za gigabitne pakete, što uz visoke plate na Islandu čini internet široko dostupnim (oko 1% ili manje od medijalnog prihoda domaćinstava) shrine-dev-node02.catalyst.harvard.edu camperrentaliceland.com. Sva tri glavna ISP-a nude pakete sa IPTV i telefonom, i ne postoje ograničenja protoka (data cap) na fiksnim linijama, tako da korisnici internet koriste bez ograničenja. Javni Wi-Fi je rasprostranjen (kafići, javne zgrade, čak i autobusi), doprinoseći praktično univerzalnoj povezanosti za stanovnike i posetioce lavacarrental.is lavacarrental.is.

Vredno je napomenuti regulatorno okruženje: Islandska Kancelarija za elektronske komunikacije (ECOI) (nekadašnji Post- i telekom) nadgleda sektor. 2024. država je imenovala Neyðarlínan (državna hitna komunikaciona kompanija) kao univerzalnog provajdera usluga umesto dosadašnje Míle en.wikipedia.org. To znači da osnovne telefonske/internet usluge moraju biti pristupačne svim građanima. U praksi, kombinacija privatnih ulaganja i državnih subvencija već je donela internet praktično svima.

Izuzetne brzine i globalni plasmani

Internet brzine na Islandu su svetska klasa, zahvaljujući potpuno optičkoj mreži i modernim mobilnim tehnologijama. Za fiksni širokopojasni internet, Island je stalno pri vrhu svetskih lista. Početkom 2024. bio je 6. na svetu po prosečnoj brzini preuzimanja (oko 242 Mbps po Speedtest.net podacima en.wikipedia.org). U januaru 2025. prosečna brzina je narasla na 282 Mbps, što ga svrstava među 5 najbržih zemalja sveta (ispred su samo Singapur, UAE, Hong Kong i Francuska) en.wikipedia.org en.wikipedia.org. U Evropi, Island je izraziti lider – npr. njegovih 281,95 Mbps u proseku prelazi Dansku (247,6 Mbps) i višestruko je iznad evropskog proseka en.wikipedia.org en.wikipedia.org. Medijalne brzine su slične: s oko ~214 Mbps, Island je u prvih 10 država po performansama worldpopulationreview.com. Ovi podaci potvrđuju da su gigabitne brzine na Islandu stvarnost svakodnevice, a veliki broj korisnika ima još i više; preko 73% priključaka oglašava 500 Mbps ili više en.wikipedia.org. Upload brzine su takođe odlične (često simetrične na optici), što Island čini rajem za one koji masovno razmenjuju podatke, strejmere i firme.

Mobilne brzine su takođe impresivne. Na 5G mrežama korisnici u Rejkjaviku i drugim gradovima često beleže više od 200 Mbps. Uopšteno, islandska medijalna mobilna brzina (~129–214 Mbps) svrstava je u 5-10 najbržih zemalja sveta worldpopulationreview.com worldpopulationreview.com. Čak i 4G LTE je vrlo solidan (standardno desetine Mbps), zahvaljujući rasterećenim mrežama i boljoj pokrivenosti slabije naseljenih područja. Za poređenje, svetski prosek mobilne brzine je tek oko 63 Mbps worldpopulationreview.com – islandski mobilni internet je višestruko brži. Latencija je niska (ključ za gejmere ili videopozive), a više podmorskih kablova održava i internacionalni ping niskim (London <20 ms, Njujork ~60 ms). Sa povlačenjem 2G i 3G do 2025, operateri oslobađaju spektar za više 4G/5G kapaciteta en.wikipedia.org. Svi ulažu u 5G NR; Síminn je zajedno s Ericssonom pokrio celu državu 5G signalom do kraja 2022. globenewswire.com, a od 2023. je 5G prisutan u svim mestima i na rutama. Okvirno, još 2021. 50% populacije je imalo 5G, što je od tada znatno povećano freedomhouse.org. Ukratko, bilo optikom ili mobilno, Islanđani uživaju brz i pouzdan internet koji nadmašuje većinu sveta.

Kao ilustracija islandske prednosti u fiksnom internetu – 97,9% pretplatnika ima barem 30 Mbps freedomhouse.org, a preko polovine ima ili može dobiti 1 Gbps en.wikipedia.org. Suprotno tome, mnoge razvijene zemlje tek teže univerzalnom cilju od 30 ili 100 Mbps. Island je 100 Mbps već postavio kao osnovni standard i sada ide ka multi-gigabitnim brzinama. Zemlja je još 2021. ispunila cilj da 99,9% populacije ima 100 Mbps ili više globenewswire.com freedomhouse.org, što je bilo „ambiciozno po internacionalnim standardima“, a postignuto je brzom izgradnjom optike i nadogradnjom i najudaljenijih centrala globenewswire.com. Sada je cilj 100% gigabitna pokrivenost.

Dostupnost i pristupačnost

Pristup internetu na Islandu nije samo brz – to je univerzalno dostupan i relativno pristupačan servis, što daje visok nivo digitalne uključenosti društva. Kao što je pomenuto, praktično sva domaćinstva su online, i gotovo svi to i koriste (oko 99% stanovništva en.wikipedia.org). Nema značajnije “digitalne podele” po dostupnosti. Čak i siromašnija ili ruralna domaćinstva imaju opcije zahvaljujući univerzalnoj usluzi i sufinansiranju mreža. Za udaljene korisnike, državni Telekomunikacioni fond i program Ljóstengt pokrivao je troškove povezivanja optikom ili bežičnim linkom en.wikipedia.org. Javne institucije poput biblioteka, škola i servisa nude besplatan pristup, tako da čak i oni bez interneta kod kuće (vrlo retki, najčešće iz ličnog izbora) mogu do mreže. Javni Wi-Fi je čest po gradovima, a mobilni podaci dovoljno povoljni da većina koristi pametni telefon i u pokretu lavacarrental.is.

Što se tiče cena, iako je opšti životni trošak visok, internet je u rangu s prosekom Evrope. Osnovni kućni paketi (sa neograničenim protokom) su od 5–6 hiljada ISK (oko $40), tipično za ~100 Mbps. Država kontroliše maloprodajne cene i, po potrebi, putem regulatorne agencije snižava cene veleprodaje na ruralnim vezama globenewswire.com. Dodatno, od 2017. u Islandu nema ograničenja protoka ni usporavanja ni na jednom komercijalnom paketu – potpuno neograničen net je standard, što podstiče maksimalno korišćenje (za zabavu, učenje, e-zdravstvo itd.) bez brige o „prekomernoj“ potrošnji. U istraživanjima, Islanđani su vrlo zadovoljni svojim internetom. Sa skoro potpunom pokrivenošću i stalnim unapređenjima, internet je praktično svuda prisutan u svakodnevici, od elektronskog bankarstva i e-uprave do striminga i kontakta sa svetom.

Državna politika i digitalne inicijative

Vlada Islanda je imala proaktivnu ulogu u uspehu povezivanja nacije. Jasna nacionalna digitalna strategija koja širokopojasni internet vidi kao ključnu infrastrukturu vodi politiku već desetak godina. Jedna od vodećih inicijativa je bila „Iceland Optical Connected“, sa ciljem 100 Mbps za sve do 2020 freedomhouse.org. Uz ovaj program i naredne faze, država je dodijelila (>400 miliona ISK 2020. i 180 miliona 2021.) operatorima i opštinama sredstva za proširenje optike tamo gde privatna ulaganja nisu dovoljna freedomhouse.org freedomhouse.org. Ovakav model javno-privatnog partnerstva pokazao se efikasnim za skoro univerzalnu pokrivenost. Do 2024. država postavlja novi cilj (kao što je već pomenuto): potpuna optička pokrivenost do 2026. en.wikipedia.org. Telekomunikacioni fond (Fjarskiptasjóður) je ključan za finansiranje tih projekata globenewswire.com.

Regulativa je takođe obezbedila ravnopravne uslove. Regulator (ECOI) je sproveo unbundling i omogućio otvoreni pristup Míla mreži, pa novi provajderi mogu koristiti infrastrukturu bivšeg monopola. Takođe je pažljivo vodio aukcije spektra za 4G i 5G, tako da su sva tri operatora dobila licence za nacionalnu pokrivenost freedomhouse.org. Rezultat je da čak i retko naseljene oblasti često nude izbor tehnologije i provajdera. Programi za digitalnu uključenost ciljaju i upotrebu i veštine – npr. posebne inicijative za digitalnu pismenost starijih građana i pristupačnost javnih sajtova na islandskom (i engleskom). Zbog izuzetno visokog korišćenja, “digitalna podela” se više vezuje za nivo  upotrebe (npr. stariji samo osnovne usluge), a ne za samu dostupnost.

Drugi važan aspekt je otpornost i bezbednost. Island ima jedan Internet Exchange Point (RIX u Rejkjaviku) za lokalni saobraćaj en.wikipedia.org, a vlada sprovodi saradnju s operatorima za redundantnost ključne infrastrukture (više podmorskih kablova, rezerve napajanja za bazne stanice itd.). Nakon oluje 2019. koja je kratko prekinula veze na krajnjem istoku freedomhouse.org, uvedene su bolje backup linije. Cyber sigurnost je u ingerenciji CERT-IS državnog tima za kibernetičku bezbednost en.wikipedia.org. Sve ove mere su u skladu sa shvatanjem Islanda da je internet deo ključne infrastrukture.

Na kraju, Island je deo EU/EEA okvira (nije član EU, ali primenjuje EU telekom pravila kroz EEA), i sledi evropske standarde za net neutralnost, roming i zaštitu podataka. Na primer, pravilo EU “Roam Like at Home” se primenjuje – Islanđani koriste telefon na evropskim cenama, i obrnuto lavacarrental.is. Ova međunarodna saradnja dodatno povezuje islandski internet sa susedima, na korist korisnika.

Satelitski internet za najudaljenije krajeve

Čak i uz gotovo univerzalnu dostupnost optičkih i mobilnih mreža, Island je prihvatio i satelitski internet kao dopunu – posebno za ultra-udaljene lokacije i specifične slučajeve. U februaru 2023. satelitski Starlink Elona Muska je dostupan na Islandu en.wikipedia.org. Starlinkova konstelacija satelita niske orbite omogućava brzi internet svuda gde postoji čist pogled na nebo. To je revolucija za mesta poput planinskih koliba, istraživačkih stanica, brodova na moru ili izolovanih farmi, gde je polaganje optike ili izgradnja mobilne baze neisplativo. Rani korisnici prijavljuju brzine 150–200 Mbps, što je jednako kao i gradski širokopojasni internet. Starlink je krenuo bez lokalne bazne stanice na Islandu – saobraćaj za sada ide preko drugih država (daje nešto veći ping) en.wikipedia.org. Ipak, latencija od 60-70 ms je ogroman napredak u odnosu na stare geostacionarne satelite i potpuno upotrebljiva za većinu namena.

Usvajanje Starlinka na Islandu je još uvek ograničeno – tek nekolicina stanovništva nema pristojan fiksni ili mobilni internet. No, za tu manjinu, Starlink daje konektivnost gde ništa drugo ne može. Primer su udaljeni turistički operateri (kampovi u unutrašnjosti) i neki ribarski brodovi koji sada koriste Starlink da ostanu povezani. Prisutnost satelitskih opcija uvodi i dodatnu redundantnost celokupne mreže u zemlji. U slučaju prirodne katastrofe koja odseče deo ostrva (npr. vulkanska erupcija ili bujica), Starlink bi služio kao vanredna backup konekcija za komunikaciju s ostatkom sveta. Osim Starlinka, druge satelitske usluge (Inmarsat, Iridium) su odavno tu, ali su spore i ekstremno skupe – korisne tek za email ili hitne slučajeve. Dolazak Starlinka 2023. označio je prvo pristupačno, širokopojasno satelitsko rešenje dostupno prosečnim korisnicima. Kako satelitske konstelacije rastu, poslednje “crne rupe” na karti Islanda biće prekrivene. Država ove servise vidi kao dopunu, obezbeđujući da svako i svuda može imati internet ako to želi.

Inovacije i budući razvoj

Ekosistem interneta na Islandu se stalno razvija prateći najnovije tehnologije i potrebe. Neki važni trendovi i pravci uključuju:

• Potpuna pokrivenost optikom i gašenje bakra: U narednih nekoliko godina Island će ostvariti 100% pokrivenost optikom za domaćinstva i firme en.wikipedia.org. To se poklapa sa gašenjem bakarnih mreža (starih telefonskih linija i DSL-a). Síminn/Míla već su počeli povlačenje stare PSTN mreže i starijih DSLAM-ova globenewswire.com globenewswire.com. Sredinom 2020-ih Island će biti jedna od prvih zemalja sa potpuno optičkom fiksnom mrežom. To otvara put za višegigabitne standarde i pojednostavljuje održavanje. Takođe, optika je temelj za povećanu potrošnju podataka u budućnosti.
• Naredne generacije mobilnih mreža (5G i dalje): Sa 5G koji je postao standard, operatori ubrzano šire kapacitete i pripremaju se za 6G. 5G otvara mogućnosti kao što su fiksni bežični internet (kućni pristup preko 5G rutera), što koriste neka ruralna domaćinstva do dolaska optike. Operatorima 5G omogućava razvoj IoT aplikacija (npr. za pametnu energetiku ili nadzor geotermalnih postrojenja). Visoka penetracija pametnih telefona i 5G-a znači da će Islanđani rano usvajati sledeće inovacije. Povlačenjem 2G/3G oslobađa se spektar za veće 5G kapacitete i kasnije 6G testove (očekivane 2030-ih). Island je izrazito tehnološki napredna populacija i očekuje se brzo usvajanje novih tehnologija koje donesu bolje povezivanje.
• Međunarodna povezanost i podatkovni centri: Završetak IRIS podmorskog kabla za Irsku 2023. ojačao je eksternu povezanost, dodajući treću vezu s Evropom (pored FARICE-1 ka Škotskoj i DANICE ka Danskoj) en.wikipedia.org. Takođe, sidro Greenland Connect kabla vodi Island zapadno preko Grenlanda ka Americi en.wikipedia.org. Ovi raznovrsni outsourci čine Island još privlačnijim za podatkovne centre i cloud provajdere. Poslednjih godina, firme poput Verne Global i atNorth gradile su velike centre koristeći obnovljivu energiju i hladnu klimu, i naravno, odlične internet veze. Najveći deo rasta međunarodne potrošnje podatka na Islandu dolazi upravo od ovih centara koji opslužuju globalne klijente en.wikipedia.org. Trend Islanda kao nordijskog podatkovnog čvorišta se nastavlja i dalje, a država ovakve investicije vidi kao “novu ribarsku industriju” – stub nove ekonomije.
• Testiranje najsavremenijih tehnologija: Iako mala, Island se ne ustručava testirati najnovije mrežne tehnologije. Među prvima je uveo 10 Gbps rezidencijalni internet u Evropi – i Míla i Ljósleiðarinn nude 10G pakete u delovima zemlje en.wikipedia.org en.wikipedia.org. Razmatra se i celonacionalno uvođenje IPv6 (Island ima visoku stopu IPv6 implementacije u ISP mrežama). Islandski istraživači bave se i arktik satelitskom komunikacijom i visokoletećim platformama za pokrivanje izolovanih stanica i brodova na moru. Operatorima su važne i inovacije za otpornost mreže, poput rezervnih mikrotalasnih veza i „edge computing“ mini-centara po ruralnim centralama za nižu latenciju servisa u cloudu. Sve su to napori da Island ostane lider u povezivanju.

Ukratko, sve ide uzlaznom putanjom za islandski internet: još veće brzine, još veća pouzdanost i dostupnost svuda – uz napomenu da je sve to pokretano 100% obnovljivom energijom (jer se saobraćaj odvija na struju iz njene geotermalne i hidroelektrične mreže). Malo je mesta na svetu spremnijih za budućnost zasnovanu na podacima od Islanda.

Poređenje s globalnim i nordijskim standardima

Kakva je islandska pozicija u odnosu na ostatak sveta i nordijske susede? Ukratko, izuzetna. Island često vodi u gotovo svim poređenjima po korišćenju, brzini i penetraciji interneta. Na primer, 99%+ stanovništva koristi internet što je praktično najviše na svetu, uz nordijske susede kao što je Norveška (takođe 99%+) en.wikipedia.org explodingtopics.com. Kada je reč o prosečnoj brzini širokopojasnog interneta, Island je ispred svih nordijskih zemalja: Danska, Švedska, Finska i Norveška su ispod (npr. Švedska ~175 Mbps, Island ~282 Mbps) en.wikipedia.org en.wikipedia.org. To je posledica brzog prelaska na optiku – dok su u Švedskoj i Norveškoj još znatan deo korisnika na bakru ili koaksu, u Islandu je 85–93% priključaka čista optika oecd.org en.wikipedia.org. OECD je 2023. pokazao Island u grupi nekoliko zemalja (s Korejom i Japanom) gde optika čini preko 80% pretplata oecd.org. Island ima i veću proporciju gigabitnih korisnika nego većina država.

Kod mobilnih mreža, sve nordijske zemlje imaju jako široku 4G/5G pokrivenost i visoku upotrebu. Prednost Islanda je što je njegova mala populacija i geografska koncentracija omogućila bržu 5G implementaciju i manje zagušenja. Norveška i Finska su geografski ređe naseljene, ali ipak nemaju tako centralizovanu obalu kao Island; ipak, i one imaju visoku mobilnu penetraciju i slične brzine (u nekim izveštajima Norveška je bila prva po 5G 2021., Island je od tada ubrzao) worldpopulationreview.com worldpopulationreview.com. Po cenama, nordijske zemlje nude povoljan internet proporcionalan prihodima – Island je na nivou Norveške/Danske, dok su Švedska i Finska nešto jeftinije za osnovni paket. Razlike su neznatne kad se uporedi sa platama. Svi Nordijci, uključujući Island, striktno čuvaju net neutralnost i imaju snažnu univerzalnu uslugu, tako da osnovna povezanost nije problem u nijednoj od ovih država.

Jedinstvena prednost Islanda je potpuna rasprostranjenost brzog interneta. Dok ruralni sever Finske ili Norveške još ima sela na radio-linku, Islandski programi znače da i selo i izolovana domaćinstva dobijaju optiku ili brzi wireless. Cilj 100% gigabit do 2026. izraženiji je nego bilo gde. Islanđani su i kulturno napredni – internet, društvene mreže i e-bankarstvo su među najraširenijim na svetu (često ispred drugih Nordijaca) grapevine.is. Island je studija slučaja kako mala nacija pametnim korišćenjem politike i tehnologije može iskočiti u svetski vrh. Izuzetno je uticajan u odnosu na veličinu: iako malobrojan, Island je svetski lider po povezivanju i korišćenju interneta.

Zaključno, islandska priča o pristupu internetu je priča o ambiciji i ostvarenju. Od polaganja optike preko zaleđenog vulkanskog ostrva, do puštanja jedne od najbržih mreža sveta, do omogućavanja da praktično svi građani imaju koristi – Island je izgradio internet ekosistem ravnopravan (često i bolji) mnogo većim državama. “Zemlja leda i vatre” dokazuje: i najudaljenija mesta mogu biti hiper-povezana u digitalnoj eri. Islandski uspeh je putokaz kako pametna infrastruktura, konkurencija i proaktivna politika donose inkluzivan i vrhunski internet za sve.  en.wikipedia.org