Naučna otkrića koja su obeležila 21–22. jul 2025. Pregled vesti.

Misterija nestale plastike iz okeana rešena – i gore je nego što smo se plašili (21. jul 2025)

Otkriven je nevidljivi problem zagađenja: Naučnici su konačno rešili paradoks „nestale plastike“ u našim okeanima, a odgovor su nanoplastici. Studija koju je vodio Kraljevski holandski institut za istraživanje mora otkrila je procenjenih 27 miliona tona čestica nanoplastike koje plutaju u severnom Atlantiku sciencedaily.com. Ove čestice, manje od jednog mikrometra, izmakle su detekciji i daleko premašuju masu većih plastičnih ostataka. One dospevaju u more putem reka, vazduha i razgradnjom većih plastika pod uticajem sunčeve svetlosti, prodirući u morske prehrambene lance, pa čak i u ljudske organe poput mozga sciencedaily.com sciencedaily.com. Istraživači upozoravaju da je čišćenje na ovom nivou nemoguće – prevencija je naša jedina nada sciencedaily.com.

„Ova procena pokazuje da ima više plastike u obliku nanočestica koje plutaju u ovom delu okeana nego što ima većih mikro- ili makroplastika u Atlantiku ili čak u svim svetskim okeanima,“ rekao je Helge Niemann sa Univerziteta u Utrehtu, nazvavši ovo otkriće „šokantnom količinom“ sciencedaily.com sciencedaily.com. Pošto se nanoplastika ne može filtrirati kada se jednom rasprši, tim poziva na agresivne mere za suzbijanje daljeg zagađenja plastikom na izvoru sciencedaily.com. Stručnjaci kažu da ove sveprisutne nanočestice mogu prodrijeti u čitave ekosisteme – od planktona do riba do ljudi – sa nepoznatim dugoročnim posledicama po zdravlje i životnu sredinu sciencedaily.com. Ovo otrežnjujuće otkriće naglašava potrebu za globalnim strategijama za smanjenje plastičnog otpada pre nego što se on razgradi u još podmukliji oblik zagađenja.

Proboj u uređivanju gena mogao bi pomoći vrstama da izbegnu izumiranje (21. jul 2025)

Biolozi predlažu radikalno novi alat za očuvanje: Perspektiva objavljena u Nature Reviews Biodiversity opisuje kako najsavremenije uređivanje gena može obnoviti genetsku raznovrsnost ugroženih životinja, potencijalno ih spasavajući od izumiranja sciencedaily.com. Međunarodni tim predvođen Univerzitetom Istočne Anglije predlaže korišćenje DNK iz muzejskih uzoraka i blisko srodnih vrsta za ponovno unošenje izgubljenih gena u populacije koje se bore za opstanak sciencedaily.com sciencedaily.com. Ovaj pristup bi mogao ojačati imunitet, otpornost na klimu i plodnost kod vrsta koje su prošle kroz pad broja jedinki (kao što je ružičasti golub sa Mauricijusa), što ih često ostavlja genetski krhkim uprkos oporavku broja sciencedaily.com sciencedaily.com. Ideja, inspirisana uspesima u poljoprivredi i čak projektima „de-izumiranja“, jeste da se tradicionalna zaštita (poput zaštite staništa i programa razmnožavanja) dopuni molekularnom biologijom.

„Suočavamo se sa najbržim promenama životne sredine u istoriji Zemlje, a mnoge vrste su izgubile genetsku varijaciju potrebnu za prilagođavanje i opstanak,“ rekao je profesor Kok van Oosterhout, koautor sa UEA. „Inženjering gena pruža način da se ta varijacija obnovi, bilo da se ponovo uvodi DNK varijacija izgubljena iz gena imunog sistema putem muzejskih uzoraka ili pozajmljuju geni za otpornost na klimu od blisko srodnih vrsta.“ sciencedaily.com Autori naglašavaju da ovo nije čarobno rešenje – potrebna su rigorozna ispitivanja i etički nadzor sciencedaily.com. Dr Bet Šapiro iz Colossal Biosciences dodala je da se iste tehnologije koje se istražuju za oživljavanje mamuta mogu „iskoristiti za spasavanje vrsta koje su na ivici izumiranja… Naša je odgovornost da smanjimo rizik od izumiranja sa kojim se danas suočavaju hiljade vrsta.“ sciencedaily.com Ako se pažljivo integriše sa postojećim naporima za očuvanje, biotehnologija bi mogla dati ugroženim životinjama šansu za opstanak u svetu koji se menja.

Mali hemijski trik značajno poboljšava mRNA vakcine (21. jul 2025)

Hemijski trik star 100 godina čini mRNA lekove bezbednijim i snažnijim: Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji objavili su pametnu izmenu lipidnih nanočestica – nosača za mRNA vakcine – koja dramatično smanjuje upalne nuspojave dok povećava efikasnost sciencedaily.com sciencedaily.com. Korišćenjem klasične Maničeve reakcije u hemiji lipida, tim je prikačio antiinflamatorne fenolne grupe (prisutne u maslinovom ulju i drugoj zdravoj hrani) na strukturu nanočestica sciencedaily.com sciencedaily.com. Testovi na miševima su pokazali da ove modifikovane nanočestice izazivaju znatno manje bola i iritacije imunog sistema, a ipak efikasnije isporučuju mRNA, poboljšavajući odgovor na vakcine protiv bolesti poput COVID-19, pa čak i unapređujući genske terapije i lečenje raka sciencedaily.com sciencedaily.com.

„Praktično promenom recepta za ove lipide, uspeli smo da ih učinimo efikasnijim uz manje nuspojava. To je dobitna kombinacija,” rekao je dr Majkl Dž. Mičel, glavni autor studije sciencedaily.com. Nanočestice obogaćene fenolima, nazvane „C-a16 LNPs,” izazvale su pet puta jači imuni odgovor kod vakcine protiv COVID-19 u testovima na životinjama i udvostručile uspešnost CRISPR genske editovanja u modelu bolesti jetre sciencedaily.com sciencedaily.com. Unapređeni lipidni nosači su takođe smanjili tumore tri puta kada su korišćeni za isporuku mRNA terapije protiv raka sciencedaily.com. Ova inovacija – inspirisana metodom iz hemije starom vek – mogla bi pomoći u dolasku nove generacije mRNA vakcina i terapija koje su i snažnije i blaže za pacijente sciencedaily.com.

Sudar crnih rupa koji obara rekorde prkosi astrofizici (21. jul 2025)

Ajnštajnove teorije su na velikom testu zbog kolosalnog kosmičkog spajanja: Opservatorije LIGO–Virgo–KAGRA detektovale su sudar crnih rupa neviđenih razmera, gde su se dve crne rupe (≈100 i 140 puta mase Sunca) spojile u jednog rotirajućeg džina od oko 225 solarnih masa scitechdaily.com scitechdaily.com. Ovaj događaj, katalogizovan kao GW231123, predstavlja najveće i najbrže rotirajuće spajanje crnih rupa ikada posmatrano putem gravitacionih talasa scitechdaily.com. Konačna crna rupa rotira blizu teorijske granice brzine koju postavlja opšta relativnost scitechdaily.com, što signal čini izuzetno teškim za analizu, a fiziku dovodi do samih granica naših modela. Tako ekstreman sistem “ruši” standardne modele formiranja – u teoriji, zvezde ne bi trebalo da proizvode tako velike crne rupe bez prethodnog kolapsa u manje, što otvara mogućnost da je svaka crna rupa u ovom paru nastala iz prethodnih spajanja scitechdaily.com scitechdaily.com.

„Ovo je najmasivniji binarni sistem crnih rupa koji smo do sada posmatrali putem gravitacionih talasa i predstavlja pravi izazov za naše razumevanje formiranja crnih rupa,“ rekao je profesor Mark Hanam sa Univerziteta u Kardifu, član LIGO naučne saradnje. „Crne rupe ovako velike su zabranjene prema standardnim modelima evolucije zvezda. Jedna mogućnost je da su ove dve crne rupe u ovom binarnom sistemu nastale ranijim spajanjem manjih crnih rupa.“ scitechdaily.com Drugim rečima, možda svedočimo kosmičkom „porodičnom stablu“ sudara crnih rupa kroz generacije. Ovo otkriće je uzburkalo astronome: „Izgleda da se crne rupe veoma brzo okreću — blizu granice koju dozvoljava Ajnštajnova teorija,“ primetio je dr Čarli Hoj sa Univerziteta u Portsmutu, što je pomerilo granice naših alata za analizu podataka scitechdaily.com. Istraživači će proučavati ovaj signal godinama scitechdaily.com – a neki čak spekulišu da bi mogla biti potrebna egzotična nova fizika da bi se u potpunosti objasnilo ovako ogromno, brzo rotirajuće spajanje scitechdaily.com. Kako je jedan naučnik sa Kalteka rekao, ovaj događaj „pomerio je naše instrumente i mogućnosti analize podataka do samih granica onoga što je trenutno moguće… i pokazuje koliko toga još ima da se otkrije“ u univerzumu gravitacionih talasa scitechdaily.com.

Nova tehnika gravitacionih talasa izoštrava pogled na kosmičke sudare (21. jul 2025)

U posebnom proboju, naučnici su otkrili bolji način za dešifrovanje talasa u prostor-vremenu: Tim sa Univerziteta u Portsmouthu, Southamptonu i UCD razvio je precizniju metodu za analizu podataka gravitacionih talasa, poboljšavajući našu sposobnost da tumačimo nasilne kosmičke događaje poput spajanja crnih rupa scitechdaily.com. Tradicionalno, istraživači upoređuju detektovani signal sa bezbroj teorijskih talasnih obrazaca (koristeći Bajesovu inferenciju), ali kombinovanje rezultata iz više modela može biti nezgodno ako modeli imaju različitu tačnost scitechdaily.com. Novi pristup uzima u obzir vernost svakog modela Ajnštajnovim jednačinama, sprečavajući da manje tačni modeli iskrive zaključke scitechdaily.com. Ovo daje preciznije procene osobina objekata koji se spajaju – kao što su njihove mase i spinovi – i smanjuje rizik od pogrešnog tumačenja zbog nesavršenosti u našim simulacijama scitechdaily.com scitechdaily.com.

Glavni autor, dr Čarli Hoj, rekao je da se na ovu inovaciju dugo čekalo. „Godinama razmišljam o tome kako da uključim tačnost modela u analizu gravitacionih talasa, i veoma je uzbudljivo videti kako naša metoda oživljava“, naveo je. Težinskim vrednovanjem modela prema tome koliko dobro poštuju opštu teoriju relativnosti, „naš pristup omogućava da se ova neizvesnost uključi u analizu podataka i dobiju preciznija ograničenja na fundamentalna svojstva crnih rupa.“ scitechdaily.com Iako studija (objavljena u Nature Astronomy) nije najavila nova astrofizička tela, postavlja ključne temelje za buduća otkrića scitechdaily.com scitechdaily.com. Kako detektori gravitacionih talasa nastavljaju da se usavršavaju i otkrivaju sve ekstremnije događaje, ova metoda će pomoći da budemo sigurni da te kosmičke poruke tumačimo sa maksimalnom preciznošću – i da ne „pogrešno čitamo“ univerzum zbog slepih tačaka u modeliranju. Ovo je pravovremen napredak, koji dolazi baš u trenutku kada signali koji obaraju rekorde, poput GW231123, izazivaju granice naših modela.

Novi trag u najvećoj misteriji fizike: Zašto materija postoji? (21. jul 2025)

Fizičari su se približili razumevanju fundamentalne neravnoteže u univerzumu: Materija u kosmosu u velikoj meri nadmašuje antimateriju, a fenomen nazvan CP narušavanje (gde se simetrije prirode između čestica i antičestica narušavaju) mogao bi objasniti zašto. Ove nedelje, teorijski tim sa TD Lee instituta u Šangaju predvideo je iznenađujuće velike CP-narušavajuće efekte u raspadima čarmovanih bariona, klase subatomskih čestica scitechdaily.com scitechdaily.com. Prethodni eksperimenti su uočili naznake CP narušavanja kod lakših čestica (poput mezona), ali ne i kod bariona. Primjenom napredne teorije simetrije (SU(3) simetrija ukusa) i modelovanjem interakcija nakon raspada čestica (proces poznat kao re-rasipanje u završnom stanju), istraživači su otkrili da određeni raspadi čarmovanih bariona mogu pokazati CP asimetrije za red veličine veće nego što se očekivalo scitechdaily.com scitechdaily.com – potencijalno oko 0,1%, što je ogromno u terminima fizike čestica scitechdaily.com scitechdaily.com.

Profesor Xiao-Gang He, šef Odeljenja za čestičnu i nuklearnu fiziku na TDLI, objasnio je značaj: „Istraživanje CP narušavanja kod čarma otvara nove puteve za eksperimentalna istraživanja i pruža dublji uvid u fundamentalne mehanizme koji stoje iza asimetrije materije i antimaterije u univerzumu. Ono nudi važne mogućnosti za dalja testiranja Standardnog modela i potencijalna otkrića nove fizike.” scitechdaily.com Drugim rečima, ako se ove prognoze potvrde, predstojeći eksperimenti u ustanovama kao što su LHCb u CERN-u ili detektor Belle II u Japanu mogli bi konačno da uoče CP narušavanje kod čarmiranih bariona scitechdaily.com. Takvo otkriće bi ojačalo ideju da su sitne razlike u ponašanju čestica u ranoj kosmičkoj istoriji preokrenule ravnotežu u korist materije – odgovarajući na pitanje zašto, uprkos svim izgledima, naš svet kojim dominira materija uopšte postoji. To je značajan napredak u jednom od najdubljih naučnih pitanja, koji je dobio pohvale zbog načina na koji povezuje teoriju i buduće eksperimente.

Psihodelični spoj iz pečuraka produžava životni vek u ranim testovima (21. jul 2025)

Otkriće u borbi protiv starenja je oprezno oduševilo naučnike: Tim sa Univerziteta Emory izveštava da psilocin – aktivni metabolit psihoaktivne supstance psilocibin – značajno je usporio starenje i produžio život i u ćelijskim i u životinjskim modelima scitechdaily.com. U laboratorijskim eksperimentima, dodavanje psilocina kulturama ljudskih ćelija povećalo je preživljavanje ćelija za više od 50%, a kod živih miševa, periodične male doze dovele su do toga da su lečeni stariji miševi živeli oko 30% duže od nelečenih scitechdaily.com scitechdaily.com. Lečeni miševi nisu samo živeli duže, već su delovali biološki mlađe: imali su sjajnije krzno, manje slabosti i čak delimičan ponovni rast dlake u poređenju sa kontrolnim životinjama iste starosti scitechdaily.com scitechdaily.com. Istraživači su otkrili da efekti psilocina prevazilaze mozak – on se vezuje za serotonin receptore širom tela, smanjuje oksidativni stres, poboljšava popravku DNK i održava zaštitne kapice na hromozomima (telomere) koje se troše sa godinama scitechdaily.com. Ove ćelijske koristi se poklapaju sa poznatim obeležjima starenja, što ukazuje na sistemski efekat usporavanja starenja.

„Ova studija pruža snažne pretkliničke dokaze da psilocibin može doprineti zdravijem starenju – ne samo dužem životnom veku, već i boljem kvalitetu života u poznim godinama,“ rekao je dr Ali John Zarrabi, su-istraživač i direktor Istraživanja psihodelika na Emory scitechdaily.com. „Kao lekar-naučnik u palijativnoj nezi, jedna od mojih najvećih briga je produžavanje života po cenu dostojanstva i funkcionalnosti. Ali ovi [lečeni] miševi nisu samo preživljavali duže — doživeli su bolje starenje.“ scitechdaily.com Nalazi, objavljeni u NPJ Aging, dolaze sa važnom napomenom: ono što funkcioniše kod miševa možda se neće preneti na ljude bez rigoroznih kliničkih ispitivanja. Ipak, činjenica da su čak i tretmani u kasnijem životnom dobu doneli koristi kod miševa je obećavajuća scitechdaily.com scitechdaily.com. Sa očekivanim životnim vekom ljudi u SAD-u koji zaostaje za drugim nacijama, istraživači vide potencijal u istraživanju psilocibina (već u fazi II/III ispitivanja za depresiju) i zbog njegovih anti-age svojstava scitechdaily.com scitechdaily.com. Ideja da bi jedinjenje iz „magičnih pečuraka“ jednog dana moglo biti deo anti-age terapije je provokativna – i zahtevaće mnogo više istraživanja – ali otvara novi pravac u nauci o dugovečnosti koji je malo ko očekivao.

Zemlja se okreće brže, čineći današnji dan jednim od najkraćih ikada zabeleženih (22. jul 2025)

Treptaj i propustićeš: 22. jul 2025. godine izmeren je kao 1,34 milisekunde kraći od standardnih 24 sata space.com space.com, što ga čini drugim najkraćim danom otkako su 1973. počela precizna merenja atomskim satovima. Ovo nije nešto što biste mogli da osetite, ali je deo zbunjujućeg trenda – poslednjih godina Zemlja je više puta obarala rekorde u brzini rotacije. (Zapravo, 10. jul 2025. je za nijansu bio kraći od 22. jula, sa 1,36 ms ispod 24 sata space.com.) Tipično, rotacija Zemlje se usporava tokom milenijuma (zahvaljujući plimnom uticaju Meseca), pa su naučnici zaintrigirani ovim privremenim ubrzanjem. Ako se obrazac nastavi, stručnjaci sugerišu da bismo možda morali da uvedemo „negativnu prestupnu sekundu“ do 2029. godine – što bi u suštini značilo brisanje jedne sekunde sa zvaničnih satova – što bi bio prvi put u istoriji merenja vremena space.com.

Planetarni naučnici još uvek istražuju zašto se Zemljina rotacija ubrzala u poslednjih nekoliko godina. Nedavna istraživanja ukazuju na moguće faktore kao što su jezgro planete i klima: topljenje ledenih kapa i pomeranje masa možda blago utiču na rotaciju space.com, a jedna hipoteza ukazuje na promene u protoku Zemljinog rastopljenog jezgra koje prenose zamajac na omotač space.com. Ali ništa nije potvrđeno. „Uzrok ovog ubrzanja nije objašnjen,” priznao je Leonid Zotov, specijalista za rotaciju Zemlje na Moskovskom državnom univerzitetu. „Većina naučnika veruje da je u pitanju nešto unutar Zemlje. Okeanski i atmosferski modeli ne objašnjavaju ovo ogromno ubrzanje.” space.com Zotov predviđa da bi rotacija uskoro mogla ponovo da se uspori, što znači da bi ovo mogla biti kratkotrajna anomalija space.com. U međuvremenu, današnji blago kraći dan je neobičan podsetnik da ponašanje naše planete još uvek može da nas iznenadi – čak i u 21. veku, uz ultra-precizna merenja koja sve prate space.com.

Zbogom, plastiko? Bakterije stvaraju „supermaterijal” jači od čelika (22. jul 2025)

Inženjeri su bio-proizveli materijal koji bi mogao da parira plastici i metalu – bez osećaja krivice zbog uticaja na životnu sredinu: U saradnji između Univerziteta Rajs i Univerziteta u Hjustonu, naučnici su usmeravali bakterije da proizvode visoko poravnata celulozna nanovlakna, stvarajući bionanokompozit sa čvrstoćom aluminijumske legure, ali fleksibilnošću i lakoćom plastike sciencedaily.com. Rotiranjem kultura Komagataeibacter rhaeticus u specijalno napravljenom bioraktoru, tim je naveo mikrobe da polažu celulozna vlakna u istom pravcu, umesto u nasumičnu mrežu koju bi inače formirali sciencedaily.com sciencedaily.com. Dobijene folije su postigle zatezne čvrstoće od oko 400–550 megapaskala (uporedivo sa nekim metalima ili staklom), ali su ostale tanke, providne i biorazgradive sciencedaily.com. Istraživači su takođe ubacili nanoslojeve bor-nitrida u rastuću matricu, čime su joj dali trostruko veću toplotnu provodljivost od tipične celuloze i otvorili mogućnost za upotrebu u elektronici koja zahteva odvođenje toplote sciencedaily.com.

Ko-prvi autor M.A.S.R. Saadi je uporedio ovaj proces sa treniranjem „disciplinovane bakterijske kohorte“ umesto da im se dozvoli da slobodno lutaju sciencedaily.com. Kontrolišući protok tečnosti u reaktoru, „mi upućujemo [bakterije] da se kreću u određenom pravcu, čime precizno usmeravamo njihovu proizvodnju celuloze,“ rekao je sciencedaily.com. Rezultat je takozvani „nanokompozit“ koji se može prilagoditi različitim aditivima za razne primene sciencedaily.com. „Ovaj rad je odličan primer interdisciplinarnog istraživanja na raskršću nauke o materijalima, biologije i nano-inženjeringa,“ dodao je dr Muhammad Rahman, vođa projekta na UH/Rice. „Zamišljamo da će ovi čvrsti, višenamenski i ekološki prihvatljivi listovi bakterijske celuloze postati sveprisutni, zamenjujući plastiku u raznim industrijama i pomažući u ublažavanju štete po životnu sredinu.“ sciencedaily.com Pošto je materijal napravljen od jednog od najzastupljenijih biopolimera na Zemlji (celuloze) i ne zahteva naftu, mogao bi značajno smanjiti zagađenje ako se proizvodnja poveća. Od zelene ambalaže i tekstila do organske elektronike pa čak i komponenti za skladištenje energije, tim vidi širok spektar upotrebe za svoj bio-fabrikovani supermaterijal sciencedaily.com. Još je rano, ali ovaj pristup pokazuje potencijal da jednog dana zaista možemo reći „zbogom plastici“ i da nam ne nedostaje.

Zebrice regenerišu ćelije unutrašnjeg uha, ulivajući nadu za izlečenje gubitka sluha (22. jul 2025)

Da li ste ikada poželeli da ljudi mogu da povrate izgubljeni sluh? Ispostavlja se da zebrice to mogu – i naučnici su upravo dešifrovali kako: Istraživači sa Stowers instituta za medicinska istraživanja identifikovali su dva ključna gena koja omogućavaju zebricama da regenerišu senzorne dlačice u svom unutrašnjem uhu, koje su od suštinskog značaja za sluh i ravnotežu scitechdaily.com. Kod ljudi i drugih sisara, ove osetljive dlačice se ne obnavljaju kada se oštete – što dovodi do trajnog gubitka sluha ili problema sa ravnotežom. Ali zebrice (i neke druge životinje poput ptica i vodozemaca) mogu rutinski da ih zamene. Novo istraživanje je otkrilo da kod zebrica, jedan gen u određenoj grupi potpornih ćelija održava rezervoar matičnih ćelija, dok drugi gen u drugom tipu potpornih ćelija pokreće te matične ćelije da se razmnožavaju i pretvaraju u nove dlačice scitechdaily.com scitechdaily.com. Suštinski, ribe imaju dvostruki mehanizam: jedan drži „zamene” u pripravnosti, a drugi aktivira proces zamene kada je to potrebno.

Ovo otkriće, objavljeno u Nature Communications, uzbudljivo je jer daje cilj istraživačima da ga proučavaju kod sisara. „Sisari poput nas ne mogu regenerisati ćelije dlačica u unutrašnjem uhu,“ napomenula je dr Tatjana Piotrowski, koautorka studije. Kako starimo ili smo izloženi buci, gubimo ove ćelije i sa njima sposobnost sluha scitechdaily.com. Suprotno tome, zebrice nikada ne ostaju bez ćelija potrebnih za održavanje sluha. Tim je koristio genetsko sekvenciranje da identifikuje dva specifična cyclin D gena koja kontrolišu različite populacije potpornih ćelija u uhu ribe (organi koji se zovu neuromasti) scitechdaily.com scitechdaily.com. Kada su naučnici isključili jedan od ovih gena, samo je jedna grupa ćelija prestala da se deli – što znači da svaki gen nezavisno upravlja jednim regenerativnim putem scitechdaily.com. „Ovo otkriće pokazuje da se različite grupe ćelija unutar organa mogu kontrolisati odvojeno,“ objasnila je dr Piotrowski, „što može pomoći naučnicima da razumeju rast ćelija u drugim tkivima“ i kako ga podstaći scitechdaily.com. Krajnja nada je da proučavanjem ovih mehanizama možemo naučiti kako da „okrenemo prekidač“ u ljudskim ušima – pronađemo način da nateramo naše sopstvene potporne ćelije ili uspavane matične ćelije da regenerišu ćelije dlačica i povrate sluh. Dug je put pred nama, ali ovaj genetski uvid je veliki korak ka terapijama koje bi jednog dana mogle preokrenuti određene vrste gluvoće.

AI otkriva 86.000 skrivenih zemljotresa ispod supervulkana Yellowstone (22. jul 2025)

Yellowstone je postao još nemirniji – zahvaljujući veštačkoj inteligenciji: Novo istraživanje koje je predvodio Western University (Kanada) koristilo je mašinsko učenje za analizu 15 godina seizmičkih podataka iz Nacionalnog parka Yellowstone, otkrivši preko 86.000 prethodno neotkrivenih zemljotresa ispod kaldere scitechdaily.com scitechdaily.com. To je oko 10 puta više zemljotresa nego što ih je bilo u zvaničnom katalogu zemljotresa za period 2008–2022. Većina ovih zemljotresa bila je veoma mala (mnogi su bili previše slabi da bi ih ljudi osetili), ali zajedno daju mnogo jasniju sliku podzemne nestabilnosti Yellowstone-a scitechdaily.com scitechdaily.com. AI algoritam je identifikovao brojne rojave zemljotresa – klastere niskomagnitudnih potresa koji se šire kroz „nezrele“ rasjede u vulkanskoj podzemnoj strukturi scitechdaily.com scitechdaily.com. Ovi rojevi, koje često izazivaju pomeranja magme ili hidrotermalnih fluida, mogu se dogoditi bez ijednog velikog udara, za razliku od tipične sekvence glavnog i naknadnih potresa scitechdaily.com. Nalazi, objavljeni u Science Advances, ukazuju da je magmatski sistem Yellowstone-a još dinamičniji i složeniji nego što se ranije mislilo, iako nema znakova neposredne erupcije. Umesto toga, ovaj katalog zemljotresa visoke rezolucije pomoći će vulkanolozima da prate suptilne promene i bolje razumeju uslove koji mogu prethoditi budućoj vulkanskoj aktivnosti scitechdaily.com scitechdaily.com.

„Razumevanjem obrazaca seizmičnosti, kao što su rojevi zemljotresa, možemo unaprediti mere bezbednosti, bolje informisati javnost o potencijalnim rizicima, pa čak i usmeriti razvoj geotermalne energije dalje od opasnosti u oblastima sa obećavajućim toplotnim tokovima,” rekao je profesor Bing Li, glavni autor studije i stručnjak za zemljotrese izazvane tečnostima scitechdaily.com. Pristup sa veštačkom inteligencijom je daleko nadmašio ručnu detekciju zemljotresa – „Da smo morali to da radimo starim načinom, sa nekim ko ručno prolazi kroz sve te podatke… to nije izvodljivo u velikom obimu,” primetio je Li, ističući izazov velike količine podataka koji je AI jedinstveno sposoban da reši scitechdaily.com. Sada kada je dostupan mnogo „robustniji katalog” zemljotresa u Jeloustonu, naučnici mogu primeniti nove statističke modele kako bi ispitali kako jedan mikro-zemljotres može pokrenuti drugi i uočili nove obrasce rojeva koji ranije nisu bili vidljivi scitechdaily.com. Implkacije prevazilaze Jelouston: projekat pokazuje kako mašinsko učenje može biti prekretnica u seizmologiji, omogućavajući nam da ponovo analiziramo sirove podatke iz drugih vulkanski ili tektonski aktivnih regiona i otkrijemo skrivene događaje. Na kraju, dublje razumevanje ponašanja rojeva može poboljšati prognoziranje erupcija i spremnost na opasnosti u vulkanskim oblastima širom sveta scitechdaily.com scitechdaily.com.

Klimatski nadzor: Najjače oluje postaju još jače (21. jul 2025)

Dve nove studije objavljene ove nedelje upozoravaju da se neki od najrazornijih vremenskih sistema pojačavaju kako se planeta zagreva: Istraživački tim sa Univerziteta Pensilvanije otkrio je da su najgore Nor’easter zimske oluje koje pogađaju severoistok SAD postale oko 5% snažnije (vetrovitije i sa više padavina) od sredine 20. veka, što se prevodi u otprilike 17% veći destruktivni potencijal zbog većih brzina vetra eos.org eos.org. Istovremeno, odvojena studija jača vezu između smanjenja arktičkog morskog leda i ekstremnih zimskih mećava na severoistoku SAD, sugerišući da kako se Arktik zagreva i led povlači, to može destabilizovati polarni mlazni tok i izazvati jače snežne oluje južnije eos.org eos.org. Ova otkrića, objavljena u PNAS i drugim časopisima, ukazuju da bi zajednice od Vašingtona do Bostona mogle u budućnosti da se suoče sa još intenzivnijim obalnim poplavama i snežnim padavinama, čak i ako se prosečan broj oluja ne poveća eos.org eos.org.

Klimatolog Michael Mann (koautor studije o nor’easterima) istakao je da toplije okeanske vode i vlažnija atmosfera predstavljaju kao dodavanje dodatnog goriva ovim zimskim gigantima eos.org. „Najjači nor’easteri su već značajno vetrovitiji i kišovitiji nego što su bili sredinom 20. veka“, rekao je Mann, i verovatno su podstaknuti porastom temperature okeana i povećanim kapacitetom vlage u zagrejanoj atmosferi eos.org. Istraživači su pratili 900 nor’eastera od 1940. godine, otkrivši da samo najintenzivniji pokazuju ovo značajno povećanje – važan detalj, jer su to oluje koje prouzrokuju najveću štetu (na primer, ozloglašena „Oluja Srede Pepelnice“ iz 1962. godine prouzrokovala je milijarde štete u današnjim dolarima) eos.org eos.org. U međuvremenu, studija o arktičkoj vezi pokazala je da na zimske nor’eastere i evropske vetrovite oluje može uticati smanjenje morskog leda, što potencijalno menja putanje oluja i izlaže nove oblasti riziku eos.org eos.org. U zaključku, manje oluja u celini može biti dugoročna posledica klimatskih promena u nekim regionima, ali najjače oluje pogađaju jače, što je trend koji izaziva zabrinutost za infrastrukturu i planiranje vanrednih situacija. Klimatski stručnjaci naglašavaju potrebu za poboljšanjem odbrane od oluja i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se ublažile ove eskalirajuće krajnosti eos.org eos.org.

NASA lansira TRACERS misiju za proučavanje Zemljinog magnetnog štita (22. jul 2025)

Ispaljivanje u svemir radi proučavanja svemirskog vremena: NASA je uspešno lansirala svoju TRACERS misiju 22. jula sa Vandenberg Space Force baze u Kaliforniji, pomoću SpaceX Falcon 9 rakete space.com space.com. TRACERS (skraćeno od Tandem Reconnection and Cusp Electrodynamics Reconnaissance Satellites) sastoji se od dva mala satelita blizanca koji će kružiti oko 590 kilometara iznad Zemlje kako bi istražili kako stalni tok naelektrisanih čestica sa Sunca – solarni vetar – interaguje sa Zemljinom magnetosferom space.com space.com. Posebno, misija se fokusira na događaje magnetne rekonekcije, gde Zemljine magnetne linije sile pucaju i ponovo se spajaju pod pritiskom solarnih oluja, usmeravajući energiju i čestice u gornju atmosferu space.com. Ovi procesi mogu izazvati prelepe aurore, ali i poremetiti GPS i elektroenergetske mreže tokom jakih geomagnetnih oluja. Leteći dva svemirska broda u formaciji kroz severnu magnetnu kusp regiju Zemlje, TRACERS će obezbediti visoko-rezolutna posmatranja o tome koliko brzo i gde se rekonekcija dešava, što jedan satelit ne može samostalno da uradi space.com space.com.

Ovu misiju, kojom rukovodi Univerzitet Ajove, deo je užurbane letnje sezone istraživanja heliofizike. Lansirana je zajedno sa još tri NASA naučna tereta: malim satelitom pod nazivom Athena za testiranje bržih načina postavljanja instrumenata za posmatranje Zemlje, eksperimentom PExT koji demonstrira kako sateliti mogu neprimetno prelaziti između različitih komunikacionih mreža, i CubeSat-om koji proučava kako se visokoenergetski elektroni gube iz Van Allenovih radijacionih pojaseva space.com space.com. Cilj same TRACERS misije je da poboljša našu sposobnost predviđanja svemirskog vremena, što je sve važnije kako društvo sve više zavisi od satelitske tehnologije. „Ne znamo koliko loše može biti“ u najgorim scenarijima solarnih oluja, upozorili su NASA naučnici uoči lansiranja space.com – ističući zašto su misije poput TRACERS-a, koje teže fundamentalnom znanju o interakcijama Sunca i Zemlje, od ključnog značaja. Dva TRACERS satelita su sada u orbiti i uskoro će započeti svoje naučne operacije, „posmatrajući kako se linije magnetnog polja kidaju i ponovo spajaju dok solarne oluje udaraju,“ rekli su zvaničnici NASA-e space.com space.com. Podaci koje pošalju pomoći će istraživačima i prognostičarima da bolje zaštite našu modernu infrastrukturu od hirova Sunca.

Naučnici otkrili „tajni kod“ skriven u ljudskoj DNK (21. jul 2025)

Džank DNK? Razmislite ponovo: Novo istraživanje je otkrilo da drevne sekvence virusne DNK u našem genomu – nekada odbačene kao beskorisni „džank“ – zapravo služe kao genetski prekidači koji su od vitalnog značaja u ranom ljudskom razvoju sciencedaily.com sciencedaily.com. Međunarodni tim sa japanskog ASHBi/Kyoto univerziteta i saradnici iz Kine, Kanade i SAD-a fokusirali su se na porodicu ponavljajućih elemenata nazvanu MER11, poreklom od retrovirusa koji su se integrisali u genome naših predaka pre mnogo vremena sciencedaily.com. Koristeći novu metodu za klasifikaciju ovih skoro identičnih sekvenci u podfamilije, istraživači su pokazali da je jedna podgrupa, MER11_G4 (evolutivno „najmlađa“), veoma bogata regulatornim motivima i može značajno povećati aktivnost obližnjih gena u ljudskim matičnim ćelijama sciencedaily.com sciencedaily.com. Zapravo, kada su hiljade MER11 elemenata testirane u ćelijskim kulturama, mnogi su delovali kao pojačivači – DNK prekidači koji uključuju i isključuju gene – posebno utičući na gene uključene u embrionalni razvoj i neuro-razvoj sciencedaily.com sciencedaily.com.

Otkriće doprinosi rastućem shvatanju da 45% našeg genoma, koji potiče od transponibilnih elemenata (drevnih virusnih insercija i ponavljanja), nije inertni otpad, već važan sloj genetske regulacije. Koautor dr Fumitaka Inoue je komentarisao da, iako je ljudski genom u potpunosti sekvenciran pre nekoliko decenija, „funkcija mnogih njegovih delova ostaje nepoznata“ sciencedaily.com. Studije poput ove pokazuju da transponibilni elementi „igraju važne uloge u evoluciji genoma“ i da njihov značaj postaje jasniji kako istraživanja napreduju sciencedaily.com. Prateći evolutivnu istoriju MER11 i direktno mereći njegov uticaj na ekspresiju gena, tim je pružio model kako takozvana „junk DNA“ može biti preuzeta od strane naših ćelija da služi novim funkcijama sciencedaily.com sciencedaily.com. Ovi virusni ostaci su možda prvobitno bili genomski paraziti, ali su tokom miliona godina preinačeni – pretvoreni u prekidače koji pomažu u kontroli kada i gde su ljudski geni aktivni. Nalazi, objavljeni u Science Advances, mogli bi imati implikacije za razumevanje razvojnih poremećaja i bolesti ukoliko ovi virusni elementi ne funkcionišu pravilno. Ovo je podsetnik da naša DNK nosi odjeke drevnih virusa, koji su sada sastavni deo onoga što nas čini ljudima – genetski tajni kod skriven na vidnom mestu.

Izvori: ScienceDaily, SciTechDaily, Space.com, Eos/AGU, Phys.org, Reuters, NASA.gov i saopštenja za štampu časopisa sciencedaily.com sciencedaily.com sciencedaily.com sciencedaily.com sciencedaily.com sciencedaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com space.com space.com sciencedaily.com sciencedaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com scitechdaily.com eos.org space.com space.com sciencedaily.com sciencedaily.com