Globalni AI tehnološki i istraživački proboji
AI rešava naprednu matematiku: U prekretnici za AI rezonovanje, modeli iz Google-a i OpenAI postigli su zlatnu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi [1]. Ovo je prvi put da su AI sistemi prešli prag najvišeg nivoa Olimpijade, svaki rešavajući 5 od 6 izazovnih zadataka koristeći nove metode “opšteg rezonovanja” koje se oslanjaju na razumevanje prirodnog jezika [2] [3]. “Mislim da će trenutak kada budemo mogli da rešavamo teške probleme rezonovanja na prirodnom jeziku omogućiti potencijal za saradnju između AI i matematičara,” rekao je profesor sa Univerziteta Braun, Junehyuk Jung, sugerišući da bi AI uskoro mogao da pomogne u rešavanju nerešenih istraživačkih problema u matematici [4] [5]. OpenAI tim je otkrio da je njihov eksperimentalni model povećao “test-time compute”, omogućavajući AI-ju da “razmišlja” duže i paralelno – što je skup napor koji je kompanija nazvala “veoma skupim” [6]. Google DeepMind, koji je radio direktno sa organizatorima IMO, koristio je opšti model Gemini Deep Think (predstavljen u maju) da reši zadatke u okviru zvaničnog vremenskog ograničenja od 4,5 sata, u potpunosti na prirodnom jeziku [7]. Stručnjaci iz obe kompanije vide ovo kao proboj koji nagoveštava da bi AI-jeva moć rezonovanja uskoro mogla da se proširi na granice fizike i drugih nauka [8].
Novi metod generisanja slika: Istraživači sa MIT-a su objavili AI otkriće u oblasti slika proboj koje može da kreira ili uređuje slike bez korišćenja tradicionalne generatorske mreže [9] [10]. Tipično, AI za slike koristi dva dela – enkoder (tokenizator) i generator – ali MIT tim je otkrio da se specijalizovani enkoderi sami mogu optimizovati za proizvodnju novih slika, efektivno zamenjujući potrebu za generatorom. U radu predstavljenom na ICML 2025, oni opisuju kako se “tokeni” (kompaktne numeričke reprezentacije slike) mogu iterativno prilagođavati da “dopunjuju” ili potpuno transformišu sliku kroz enkoder [11] [12]. Na primer, fotografija crvene pande je besprekorno pretvorena u tigra usavršavanjem ovih tokena, bez rada generativnog modela. Ova metoda bi mogla znatno pojednostaviti generisanje slika, zaobilazeći zahtevnu obuku koju zahtevaju konvencionalne generativne suparničke mreže ili difuzioni modeli [13] [14]. Istraživanje – saradnja između MIT-ovog CSAIL-a i naučnika iz Facebook AI – sugeriše da enkoderi ili “tokenizatori” mogu da obavljaju mnogo više nego što se ranije mislilo, nagoveštavajući efikasnije AI alate za umetnost u bliskoj budućnosti.
Napredni AI za kodiranje iz Kine: U sredu, Alibaba Group je predstavio Qwen-3 Coder, novi open-source AI model za razvoj softvera koji promoviše kao svoj „najnapredniji alat za kodiranje do sada.” Model, lansiran usred žestoke konkurencije u kineskoj AI trci, napravljen je da samostalno obavlja generisanje koda i složene programerske zadatke [15] [16]. Alibaba tvrdi da Qwen-3 Coder briljira u „agentskim AI zadacima kodiranja,” što znači da može samostalno rešavati višestepene izazove kodiranja [17] [18]. Interni testovi su pokazali da nadmašuje domaće rivale (kao što su DeepSeek i Moonshot-ovi K2 modeli) i čak dostiže određene sposobnosti vodećih američkih modela kao što su Claude kompanije Anthropic i GPT-4 kompanije OpenAI [19]. Otvaranjem izvornog koda ovog modela, Alibaba izgleda da se pozicionira na sam vrh alata za razvoj AI, podstičući globalne programere da usvoje njihovu tehnologiju. Ova objava takođe naglašava rastuću konkurenciju između Istoka i Zapada: kineske tehnološke firme ubrzano lansiraju sofisticirane modele kako bi parirale američkim proizvodima [20] [21].
Korporativne i startap AI objave
Džinovsko proširenje OpenAI – 2 miliona čipova: OpenAI je najavio ogromno partnerstvo sa Oracle-om radi unapređenja svoje cloud infrastrukture, naglašavajući trku u naoružanju u AI računarskoj snazi [22]. Ovim ugovorom će se dodati 4,5 gigavata kapaciteta data centara za potrebe OpenAI-ja – neverovatnih razmera, otprilike dovoljno za rad više od 2 miliona AI čipova [23]. Zajedno sa postojećim postrojenjem u Teksasu, ovo podiže OpenAI iznad 5 GW kapaciteta u razvoju, približavajući ga obećanju (datom u Beloj kući u januaru) da će investirati 500 milijardi dolara u 10 GW AI infrastrukture širom SAD-a [24] [25]. OpenAI kaže da će saradnja sa Oracle-om, zajedno sa postojećim partnerima kao što su SoftBank i CoreWeave, „ubrzati reindustrijalizaciju Amerike“ i podstaći otvaranje radnih mesta [26] [27]. Kompanija procenjuje da će izgradnja i rad novih centara koje pokreće Oracle stvoriti 100.000+ radnih mesta u građevinarstvu, tehnologiji i pratećim uslugama [28]. Ovaj Stargate projekat – kako OpenAI naziva svoju infrastrukturnu inicijativu – ima podršku američke vlade, koja snažnu AI infrastrukturu vidi kao ključ za inovacije i nacionalnu konkurentnost [29] [30]. Ukratko, OpenAI se širi kao nikada do sada: uz pomoć Oracle-a, cilj im je da isporuče još moćnije AI usluge kako bi „koristili većem broju ljudi“ i odgovorili na rastuću potražnju [31] [32].
Amazon i McKinsey se povlače iz Kine: Američke kompanije preispituju AI operacije povezane sa Kinom usred geopolitičkih tenzija. Amazon je ove nedelje zatvorio svoj AI istraživački centar u Šangaju, prema ekskluzivnoj vesti Financial Times-a koju je potvrdio Reuters [33]. Zatvaranje dolazi u trenutku kada Vašington pojačava nadzor nad tehnološkim firmama u Kini, a Amazonovom timu u Šangaju je rečeno da se raspušta zbog „strateških prilagođavanja usled tenzija između SAD i Kine” [34] [35]. Slično tome, konsultantski gigant McKinsey je naredio svojoj jedinici u kontinentalnoj Kini da izbegava projekte generativne veštačke inteligencije, izvestio je FT u sredu [36]. Ova interna zabrana je uvedena pod pritiskom američke vlade zbog osetljivih tehnologija kao što su AI i kvantno računarstvo u Kini [37]. McKinsey-jevo osoblje u Kini (preko 1.000 zaposlenih) i dalje može da savetuje o tradicionalnim upotrebama AI, ali ne i o najsavremenijim generativnim AI rešenjima [38] [39]. „Pratimo najrigorozniju politiku izbora klijenata u našoj profesiji,” rekao je portparol McKinsey-ja, napominjući da je firma već prošle godine pooštrila politike [40]. Ovi potezi odražavaju širi trend zapadnih tehnoloških firmi koje ograničavaju angažman u Kini dok AI postaje strateška tačka sukoba. (Posebno, američki zakonodavci su prošle godine čak tražili istragu o poslovanju McKinsey-ja u Kini [41].) Povlačenje i Amazona i McKinsey-ja pokazuje kako globalna politika sada direktno oblikuje korporativnu AI strategiju.
Google mami izdavače usred ‘AI armagedona’: Suočavajući se sa rastućim strahovima u medijskoj industriji, Google pregovara o plaćanju izdavačima vesti za njihov sadržaj kako bi trenirao AI modele [42]. Tehnološki gigant je kontaktirao oko 20 velikih novinskih organizacija u vezi sa programom licenciranja povezanim sa generativnom veštačkom inteligencijom [43]. Ovo predstavlja strateški zaokret: Google se uglavnom držao po strani kada su u pitanju dogovori o sadržaju, dok su rivali poput OpenAI i startapi kao što je Perplexity AI sklapali sporazume sa izdavačima [44]. Ali, pošto izdavači upozoravaju na “AI armagedon” – AI sažeci koji odvlače saobraćaj i prihode sa sajtova vesti – izgleda da Google odgovara na pritisak [45]. Nedavno je sklopio ugovor sa Associated Press-om i imao licencni sporazum sa Reddit-om za 2024. godinu [46]. Sada, prema navodima Bloomberg, Google-ova nova pilot inicijativa bi nadoknadila medijima korišćenje njihovih članaka za AI obuku ili funkcije [47]. Posmatrači iz industrije ovo vide kao pokušaj popravljanja odnosa: “tehnološka industrija možda priznaje potrebu za otvorenijom saradnjom sa novinskim organizacijama,” rekao je jedan direktor medijske tehnologije, ističući “rastući pritisak za pravičnu nadoknadu” za sadržaj [48] [49]. Sa AI proizvodima poput Google-ovih sažetaka koji se pojavljuju na vrhu rezultata pretrage, rukovodioci vesti tvrde da ti alati odvlače čitaoce od originalnog novinarstva [50]. Google-ovo obraćanje sugeriše da želi da izbegne pravne bitke (poput nedavne tužbe New York Times-a protiv OpenAI-a zbog autorskih prava) i umesto toga pronađe model za plaćanje sadržaja – što je značajan razvoj u debati sadržaj vs. AI.
Novi pregledači pokretani veštačkom inteligencijom: Na polju startapa, veb pregledači pokretani veštačkom inteligencijom brzo se razvijaju. The Browser Company, proizvođač Arc pregledača, lansirao je novi eksperimentalni pregledač pod nazivom Dia koji funkcioniše kao lični asistent. Ove nedelje, Dia je predstavila zvaničnu “Skill Gallery” gde korisnici mogu da dele i instaliraju prilagođene AI “veštine” (u suštini, makroe za ponovnu upotrebu promptova) za automatizaciju zadataka [51] [52]. Na primer, korisnik može dodati veštinu za “pronalaženje lokalnih događaja za vikend” ili automatsko generisanje isječka koda, a zatim je pokrenuti prečicom [53]. Do sada su entuzijasti neformalno razmenjivali takve komande na forumima; nova galerija pruža centralizovano, provereno skladište AI trikova za uštedu vremena u pregledaču [54]. U međuvremenu, Perplexity AI – sveže nakon velike runde finansiranja – unapređuje svoj AI pregledač Comet. CEO Aravind Srinivas je nagovestio da će Comet uskoro ponuditi gotove “prečice za ponavljajuće zadatke” kao što su organizovanje tabova ili priprema beleški sa sastanaka [55]. U demonstraciji na društvenim mrežama, pokazao je kako jednostavna komanda može pokrenuti višestepene radnje (slično makroima), i pozvao još beta korisnika kako bi proširili testiranje [56]. Srinivas je takođe napomenuo da će napredni korisnici moći da kreiraju prilagođene “Tampermonkey-like skripte” za pregledač koristeći prirodni jezik [57]. Suština: Pregledači sa AI mogućnostima kao što su Dia i Comet utrkuju se da učine rad na vebu efikasnijim. Dozvoljavajući zajednici da gradi i deli automatizacije, nagoveštavaju budućnost u kojoj vaš pregledač ne prikazuje samo informacije – već može da preduzima akcije i obavlja složene zadatke na vašu komandu.
Vlada i promene politike u oblasti veštačke inteligencije
Bela kuća otkriva pro-AI strategiju: U velikom zaokretu američke politike, Bela kuća je u sredu objavila plan akcije za veštačku inteligenciju sa ciljem agresivnog širenja američke AI moći u inostranstvu, dok istovremeno ograničava domaća ograničenja [58]. Plan, pripremljen po nalogu predsednika Trampa da SAD postanu “svetska prestonica AI”, predstavlja “značajnu promenu politike” u odnosu na oprezan pristup prethodne administracije [59]. Ključni predlozi uključuju zabranu saveznog finansiranja za savezne države koje uvode “stroge” AI regulative za koje se smatra da guše inovacije [60] [61]. Vašington će takođe vršiti pritisak na FCC da preispita da li državni AI zakoni dolaze u sukob sa saveznim nalozima, praktično pritiskajući države da olabave propise [62]. Strategija naglašava izvoz američke AI tehnologije “kroz pakete za implementaciju celokupnog sistema” saveznicima i promovisanje razvoja AI otvorenog koda [63]. Plan čak predviđa ubrzavanje izdavanja dozvola za nove data centre i povećanje upotrebe AI u Pentagonu [64] [65]. “Plan će se fokusirati na osnaživanje američkih radnika kroz otvaranje radnih mesta i industrijske proboje omogućene veštačkom inteligencijom,” navodi se u sažetku, dok će istovremeno “braniti od zloupotrebe” [66] [67]. Jedan stručnjak je primetio ovu promenu sa regulatornog na ekspanzionistički stav: “promena strategije na tržištu sa pretežno…o restriktivnom pristupu veštačkoj inteligenciji… do toga kako početi širiti infrastrukturu i tehnologiju koje će biti osnova za ceo svet?” [68] [69]. Predsednik Tramp će promovisati ovaj plan u govoru pod nazivom “Pobeđivanje u AI trci”, naglašavajući uverenje svoje administracije da su deregulacija i globalni angažman ključ za pobedu nad konkurentima poput Kine [70] [71]. Plan je naišao i na pohvale zbog podsticanja inovacija i na kritike zbog mogućeg potkopavanja zaštitnih mera na nivou saveznih država – što ističe stalno nadmetanje između AI inovacija i regulacije u američkoj politici.
Tajvanski AI plan od 510 milijardi dolara: Kasno u utorak, Tajvan je predstavio ambiciozan plan da postane “ostrvo pametne tehnologije” i globalni lider u oblasti veštačke inteligencije, koristeći svoju snagu u tehnologiji i proizvodnji poluprovodnika [72] [73]. Premijer Cho Jung-tai najavio je deset velikih AI infrastrukturnih projekata sa ciljem da do 2040. godine generišu 15 biliona NT (oko 510 milijardi USD) ekonomske vrednosti [74]. Inicijativa se fokusira na tri strateška tehnološka stuba: silikonska fotonika, kvantno računarstvo i AI robotiku [75]. Tajvanske vodeće čip kompanije (poput TSMC) ulažu u silikonsku fotoniku – optičke čipove koji se smatraju ključnim za budući AI hardver – a vlada želi da ovaj sektor uskladi sa potrebama razvoja veštačke inteligencije, efektivno spajajući svoju snagu u poluprovodnicima sa AI bumom [76]. Takođe, Tajpej razvija ekosistem AI robotike, a industrijski giganti poput Foxconna formiraju “AI Robotics Alliance” radi podsticanja inovacija na lokalnom nivou [77]. Posebno, plan naglašava “suverenu veštačku inteligenciju” – sposobnost razvoja i kontrole domaće AI tehnologije – što odražava želju za samostalnošću u ključnim algoritmima [78]. Vlada će takođe uložiti više od 100 milijardi NT (~3 milijarde dolara) u fondove rizičnog kapitala kako bi Tajvan postao globalni centar za AI talente i startape [79]. Ovi projekti imaju za cilj da stvore 500.000 radnih mesta i osnuju tri svetski priznata AI istraživačka centra na Tajvanu [80] [81]. Ukratko, suočena sa regionalnim rivalima (i geopolitičkim pritiscima), Tajvan ulaže velike nade da će koordinisana nacionalna strategija – od hardvera do talenata – obezbediti vodeću poziciju u AI ekonomiji.
Pravilnik EU o veštačkoj inteligenciji i otpor velikih tehnoloških kompanija: U Evropi je dobrovoljni Kodeks ponašanja za veštačku inteligenciju započeo sukob sa tehnološkim gigantima. Kodeks EU – namenjen da pomogne kompanijama da ispune predstojeće zahteve Zakona o veštačkoj inteligenciji – traži od firmi koje se bave veštačkom inteligencijom da otkriju izvore podataka korišćene za obuku i obezbede usklađenost sa zakonima o autorskim pravima [82] [83]. Microsoft je nagovestio da će verovatno potpisati, a predsednik Brad Smith je pozdravio saradnju sa regulatorima [84] [85]. Ali Meta Platforms (matična kompanija Facebooka) je otvoreno odbila da se priključi. „Meta to neće potpisati. Ovaj kodeks uvodi brojne pravne neizvesnosti za programere modela, kao i mere koje daleko prevazilaze okvire Zakona o veštačkoj inteligenciji,” rekao je direktor za globalna pitanja u Meti, Joel Kaplan [86] [87]. On je ponovio zabrinutost desetina evropskih tehnoloških kompanija da dobrovoljne smernice EU predstavljaju prekomernu regulativu koja bi mogla „da uguši razvoj i primenu naprednih AI modela u Evropi” [88] [89]. Metin otpor ističe strah da će stroga pravila usporiti inovacije ili preusmeriti istraživanja veštačke inteligencije na druga mesta. Značajno je da su neki AI akteri već potpisali: OpenAI i francuski startap Mistral su pristali na kodeks [90]. Sam Zakon o veštačkoj inteligenciji EU (usvojen 2024) u potpunosti će se primenjivati sledeće godine, pa je ovaj privremeni kodeks pokušaj da se firme podstaknu na samoregulaciju unapred. Sukob otkriva podelu: dok regulatori traže transparentnost i mere bezbednosti, pojedine kompanije tvrde da je evropski pristup previše restriktivan. Ostaje da se vidi da li će Meta pretrpeti reputacioniили правни притисак због игнорисања кодекса – и да ли ће други амерички гиганти попут Google-а на крају сарађивати или се побунити.
Etničke rasprave i kulturni uticaji
Tinejdžeri se sprijateljuju sa veštačkom inteligencijom, izazivajući zabrinutost: Novo istraživanje je otkrilo dramatičan trend: preko 70% tinejdžera je koristilo AI saputnika ili četbota, a oko polovine to radi redovno [91]. Ovi AI „prijatelji“ – bilo da su to posebne aplikacije poput Character.AI/Replika ili opšti botovi poput ChatGPT – traže se za savete, emotivnu podršku, pa čak i prijateljstvo. „AI je uvek dostupna. Nikada joj nije dosadno sa tobom. Nikada ne osuđuje,“ objašnjava 18-godišnji Ganesh Nair, opisujući privlačnost ne-ljudskog poverenika [92] [93]. Ali takva laka potvrda ima i loše strane. Nair je bio „uplašen“ kada je prijatelj dozvolio AI-ju da mu napiše poruku za raskid devojci, okončavši dvogodišnju vezu putem četbota [94]. „To mi je delovalo pomalo distopijski… kao da dozvoljavamo računarima da zamene naše odnose sa ljudima,“ rekao je [95]. Istraživanje Common Sense Media (na više od 1.000 američkih tinejdžera) pokazalo je da 31% kaže da su razgovori sa AI „zadovoljavajući ili zadovoljavajući više“ nego oni sa pravim prijateljima, a trećina je sa AI razgovarala o ozbiljnim temama umesto sa ljudima [96]. Paradoksalno, iako 50% tinejdžera ne veruje savetima AI-ja, mnogi se i dalje oslanjaju na nju u ličnim stvarima [97]. Stručnjaci upozoravaju da ovo može narušiti društveni razvoj. „Ako tinejdžeri razvijaju društvene veštine na AI platformama gde su stalno potvrđivani… neće biti adekvatno pripremljeni za stvarni svet,“ rekao je Michael Robb, glavni istraživač studije [98] [99]. Psiholozi su zabrinuti da bi AI „prijatelji“ mogli pogoršati usamljenost ili probleme sa mentalnim zdravljem – posebno jer trenutni AI saputnici imaju „neefikasna starosna ograničenja“ i mogu čak proizvesti štetan sadržaj ili loše savete za maloletnike <a href=”https://apnews.com/article/ai-companion-generative-teens-mental-health-9ce59a2b250f3bd0187a717ffa2ad21f#:~:text=The%20nonprofit%20analyapnews.com [100]. Nažalost, prošle godine je četrnaestogodišnji dečak izvršio samoubistvo nakon što je razvio emotivnu vezu sa AI četbotom [101]. Izveštaj apeluje da maloletnici izbegavaju AI saputnike i poziva roditelje i donosioce odluka da obrate pažnju. Ova debata – u suštini, da li treba dozvoliti AI da popunjava ljudske emotivne uloge? – postaje važno kulturno pitanje. Kako je jedan istraživač primetio, „Svi smo zatečeni koliko se ovo brzo proširilo” [102]. Sveprisutnost AI „prijatelja” u životima tinejdžera sada se poredi sa pojavom pametnih telefona ili društvenih mreža – s tom razlikom što se ovo dogodilo gotovo preko noći, iznenadivši porodice.
Glumci i umetnici s nepoverenjem gledaju na veštačku inteligenciju: (U pozadini, šire kulturne tenzije oko veštačke inteligencije se nastavljaju. Holivudski sindikati, na primer, glasno govore o AI deepfake-ovima i digitalnim replikama. Iako to nije bila glavna vest 22–23. jula, aktuelni radni sporovi pisaca i glumaca stavili su AI u centar pažnje – botovi za pisanje scenarija i CGI „digitalni glumci“ predstavljaju glavne tačke neslaganja. Stvaraoci zahtevaju zaštitne mere kako studiji ne bi mogli da ih zamene algoritmima, što je znak koliko AI uzdrmava čak i kulturne i kreativne sfere. Ova šira debata je osnova mnogih novinskih priča: od učionica, preko muzike, do društvenih mreža, pitanja pristanka, autentičnosti i ljudskog dodira podstiču javnu raspravu o veštačkoj inteligenciji.) (Napomena: deo u zagradi može se izostaviti ako se fokusirate isključivo na događaje od 22–23. jula.)
Velike akvizicije, runde finansiranja i finansijski potezi
Finansiranje AI startapa u iznosu od milijardu dolara: Talas ulaganja rizičnog kapitala u veštačku inteligenciju ne pokazuje znake usporavanja. Dana 22. jula, Reka AI, startap iz Silicijumske doline, najavio je rundu finansiranja od 110 miliona dolara, čime je vrednost kompanije procenjena na oko 1 milijardu dolara [103] [104]. Uz podršku velikih igrača kao što su Nvidia i Snowflake, Reka razvija multimodalne AI modele (poput svojih sistema “Reka Vision” i “Reka Flash” koji istovremeno obrađuju tekst, zvuk i slike) sa fokusom na ultra-efikasnu obuku i izvođenje [105] [106]. Ovo novo finansiranje je utrostručilo vrednost Reke u odnosu na pre samo nekoliko meseci [107]. Posebno je zanimljivo da je Snowflake navodno prošle godine razmatrao potpunu akviziciju Reke, a njihov potpredsednik za AI inženjering pohvalio je vrhunski tim startapa: „Veoma malo timova na svetu ima sposobnost da izgradi ono što su oni izgradili… Reka je jedan od retkih nezavisnih” koji može da se takmiči sa OpenAI ili Meta [108] [109]. Novi kapital će pomoći Reki da proširi svoju AI platformu za upotrebu u preduzećima. U međuvremenu, insajderi iz industrije pričaju o nebeski visokim procenama vrednosti: samo nekoliko dana ranije, AI startap za pretragu Perplexity AI navodno je prikupio 100 miliona dolara uz procenjenu vrednost od 18 milijardi dolara [110] [111] – izuzetna cifra za mladu kompaniju. Velike opklade investitora odražavaju strah da će propustiti sledeći uspeh veličine OpenAI-a.
Velike tehnološke M&A – Obezbeđivanje budućnosti veštačke inteligencije: Ustanovljene tehnološke firme takođe otvaraju svoje novčanike. Palo Alto Networks, gigant u sajber bezbednosti, potvrdio je da je završio akviziciju kompanije Protect AI 22. jula [112]. Protect AI je startup iz Sijetla specijalizovan za bezbednost AI sistema – skeniranje modela na ranjivosti, praćenje ponašanja AI “agenata” i zaštitu razvojnog procesa AI-a [113] [114]. Kupovinom Protect AI (za neotkriven iznos), Palo Alto se pozicionira kao “one-stop shop” za “AI bezbednost”. Preuzeti tim i tehnologija biće integrisani u novu Prisma AI platformu Palo Alta, nudeći alate kao što su skeniranje ranjivosti modela, AI red-teaming i zaštita od pretnji u realnom vremenu [115] [116]. “Naši klijenti brzo usvajaju AI i traže partnera koji može da obezbedi ceo njihov AI ekosistem u velikom obimu,” rekao je Palo Alto SVP Anand Oswal, napominjući da “ogromno obećanje” AI-a takođe donosi nove rizike [117] [118]. CEO Protect AI, koji se sada pridružuje Palo Altu, dodao je da zajedno mogu učiniti “AI bezbednim, sigurnim i pouzdanim za sve” na mnogo većem nivou [119] [120]. Ovaj dogovor naglašava širi trend konsolidacije u AI: veće kompanije kupuju nišne AI firme (posebno u infrastrukturi i bezbednosti) kako bi ojačale svoju ponudu. Nedavno je proizvođač čipova AMD takođe preuzeo Nod.ai, a IBM je kupio Polar Security radi unapređenja AI upravljanja (iako su se te akvizicije dogodile ranije). Nalet akvizicija pokazuje da veliki igrači žure da popune praznine u svojojr AI stack – bilo da se radi o bezbednosti, upravljanju podacima ili modelima specifičnim za određenu oblast – kupovinom dokazanih startapa umesto izgradnje od nule.
AI bum preoblikuje radnu snagu: Na kraju, AI zlatna groznica primorava kompanije na teške odluke u vezi sa zaposlenima. Australijska tehnološka firma WiseTech Global otkrila je da smanjuje broj zaposlenih kao deo nastojanja da poveća efikasnost kroz automatizaciju i veštačku inteligenciju [121] [122]. Dobavljač softvera iz Sidneja (poznat po svojoj CargoWise logističkoj platformi) obavestio je zaposlene da koristi više AI rešenja širom kompanije u okviru široke reorganizacije, prema internom mejlu o kojem je izvestio AFR [123]. Iako WiseTech nije otkrio koliko će radnih mesta biti ukinuto, ima oko 3.500 zaposlenih širom sveta i jedna je od prvih poznatih australijskih kompanija koja je otvoreno navela AI kao razlog za otpuštanja [124] [125]. „Maksimizacija efikasnosti putem automatizacije i upotrebe veštačke inteligencije“ sada je zvanični cilj u pregledu radne snage [126]. Ovo odražava poteze američkih tehnoloških giganata: ranije u julu, Microsoft je saopštio da će otpustiti oko 4% svojih zaposlenih kako bi preusmerio resurse na AI, a poslednjih godina Amazon, Meta i Google su smanjivali broj zaposlenih dok su istovremeno mnogo ulagali u istraživanje i razvoj AI [127]. Drugim rečima, kompanije se reorganizuju – i ponekad smanjuju broj zaposlenih – kako bi oslobodile sredstva za AI inicijative [128]. Implikacije su dvostruke: AI stvara ogromnu vrednost (što se vidi u rastu vrednosti i investicija), ali takođe zamenjuje neka radna mesta i podstiče kompanije na racionalizaciju. Način na koji će se raspodeliti koristi od AI – između povećane produktivnosti, novih radnih mesta i izgubljenih – ostaje ključno ekonomsko pitanje dok se ova tehnološka revolucija ubrzava.
Izvori: Za sastavljanje ovog pregleda korišćeni su najnoviji novinski izveštaji i saopštenja za javnost, uključujući Reuters [129] [130] [131] [132], Euronews [133], Associated Press [134] [135], MIT News [136], saopštenja kompanija [137] [138], i drugi kako je navedeno iznad. Sve izjave i citati su referencirani na njihove originalne izvore radi tačnosti i konteksta.
References
1. www.reuters.com, 2. www.reuters.com, 3. www.reuters.com, 4. www.reuters.com, 5. www.reuters.com, 6. www.reuters.com, 7. www.reuters.com, 8. www.reuters.com, 9. news.mit.edu, 10. news.mit.edu, 11. news.mit.edu, 12. news.mit.edu, 13. news.mit.edu, 14. news.mit.edu, 15. www.reuters.com, 16. www.reuters.com, 17. www.reuters.com, 18. www.reuters.com, 19. www.reuters.com, 20. www.reuters.com, 21. www.reuters.com, 22. openai.com, 23. openai.com, 24. openai.com, 25. openai.com, 26. openai.com, 27. openai.com, 28. openai.com, 29. openai.com, 30. openai.com, 31. openai.com, 32. openai.com, 33. www.reuters.com, 34. www.reuters.com, 35. www.reuters.com, 36. www.reuters.com, 37. www.reuters.com, 38. www.reuters.com, 39. www.reuters.com, 40. www.reuters.com, 41. www.reuters.com, 42. www.pymnts.com, 43. www.pymnts.com, 44. www.pymnts.com, 45. www.pymnts.com, 46. www.pymnts.com, 47. www.pymnts.com, 48. www.pymnts.com, 49. www.pymnts.com, 50. www.pymnts.com, 51. techcrunch.com, 52. techcrunch.com, 53. techcrunch.com, 54. techcrunch.com, 55. techcrunch.com, 56. techcrunch.com, 57. techcrunch.com, 58. www.reuters.com, 59. www.reuters.com, 60. www.reuters.com, 61. www.reuters.com, 62. www.reuters.com, 63. www.reuters.com, 64. www.reuters.com, 65. www.reuters.com, 66. www.reuters.com, 67. www.reuters.com, 68. www.reuters.com, 69. www.reuters.com, 70. www.reuters.com, 71. www.reuters.com, 72. www.reuters.com, 73. www.reuters.com, 74. www.reuters.com, 75. www.reuters.com, 76. www.reuters.com, 77. www.reuters.com, 78. www.reuters.com, 79. www.reuters.com, 80. www.reuters.com, 81. www.reuters.com, 82. www.reuters.com, 83. www.reuters.com, 84. www.reuters.com, 85. www.reuters.com, 86. www.reuters.com, 87. www.reuters.com, 88. www.reuters.com, 89. www.reuters.com, 90. www.reuters.com, 91. apnews.com, 92. apnews.com, 93. apnews.com, 94. apnews.com, 95. apnews.com, 96. apnews.com, 97. apnews.com, 98. apnews.com, 99. apnews.com, 100. apnews.com, 101. apnews.com, 102. apnews.com, 103. siliconangle.com, 104. siliconangle.com, 105. siliconangle.com, 106. siliconangle.com, 107. siliconangle.com, 108. siliconangle.com, 109. siliconangle.com, 110. mlq.ai, 111. www.pymnts.com, 112. www.paloaltonetworks.com, 113. www.paloaltonetworks.com, 114. www.paloaltonetworks.com, 115. www.paloaltonetworks.com, 116. www.paloaltonetworks.com, 117. www.paloaltonetworks.com, 118. www.paloaltonetworks.com, 119. www.paloaltonetworks.com, 120. www.paloaltonetworks.com, 121. www.reuters.com, 122. www.reuters.com, 123. www.reuters.com, 124. www.reuters.com, 125. www.reuters.com, 126. www.reuters.com, 127. www.reuters.com, 128. www.reuters.com, 129. www.reuters.com, 130. www.reuters.com, 131. www.reuters.com, 132. www.reuters.com, 133. www.reuters.com, 134. apnews.com, 135. apnews.com, 136. news.mit.edu, 137. openai.com, 138. www.paloaltonetworks.com
