Pregled tržišta
Globalna industrija dronova doživela je rapidan rast tokom poslednje decenije, postavši višemilijardno tržište sa snažnim izgledima za budućnost. U 2024. godini, globalno tržište dronova procenjeno je na oko 73 milijarde dolara, a prognozira se da će dostići 163+ milijardi do 2030., sa rastom (CAGR) preko 14% krajem 2020-ih [1] [2]. Ova ekspanzija je pokrenuta tehnološkim napretkom (poboljšanja u efikasnosti baterija, senzorima za snimanje i autonomiji koja koristi veštačku inteligenciju), što je proširilo mogućnosti upotrebe dronova širom brojnih sektora [3]. Prognoze industrije se blago razlikuju, ali sve ukazuju na snažan rast: prema jednoj analizi, samo komercijalni segment dronova (bez dronova za hobiste i velikih vojnih letelica) porašće sa oko 18,6 milijardi dolara u 2024. na oko 37 milijardi dolara do 2029. [4]. Ukupno gledano, dronovi postaju nezamenjivi alati za potrošače, firme i vojske širom sveta.
Ključni segmenti tržišta: Tržište dronova najčešće se deli na potrošačku, komercijalnu i vojnu primenu. Potrošački dronovi (za hobiste i fotografiju) predstavljaju užurban segment po obimu — milioni malih dronova se prodaju globalno svake godine — ali je njihov prihod relativno manji naspram vrhunskih sistema. Komercijalni dronovi (korporativni UAV sistemi i usluge) čine najbrže rastući segment jer industrije usvajaju dronove za zadatke kao što su snimanje terena, dostava i inspekcija. Vojni dronovi (poznati kao UAV ili borbeni UCAV-ovi) učestvuju sa značajnim delom vrednosti tržišta usled visokih cena po uređaju. Zapravo, odbrana je trenutno najveći krajnji korisnik po prihodu: čak i kada se isključe isključivo rekreativni i najnapredniji borbeni dronovi, vojna i odbrambena primena činila je oko 60% ukupne vrednosti tržišta dronova u 2024. [5] [6]. To je uglavnom zato što vojske ulažu mnogo u dronove visokih sposobnosti (koji komadno koštaju milione dolara), iako su im obimi niži. Nasuprot tome, potrošački dronovi dominiraju po količini (najčešće cene od stotina do nekoliko hiljada dolara). Komercijalni dronovi zauzimaju sredinu – sve više ih koristi poljoprivreda, građevina, logistika i druge industrije, gde dronovi i prateće usluge postižu veće cene od potrošačkih modela.
Trendovi rasta i pokretači: Više trendova podstiče razvoj industrije dronova. Jedan od glavnih je širenje spektra industrijske primene — od poljoprivrede do filma — što podiže potražnju širom privrede [7] [8]. Kompanije teže ka prikupljanju podataka u realnom vremenu, automatizaciji i uštedama, a dronovi ih najčešće prevazilaze u brzini, bezbednosti i efikasnosti u odnosu na tradicionalne metode. Na primer, dronovi mogu daleko brže i bezbednije preleteti polje ili proveriti dalekovod nego ljudi. Uspon modela Dron kao usluga (DaaS) smanjuje barijere za uvođenje; firme mogu iznajmljivati dron-servise po potrebi, umesto da ulažu u opremu i obuku [9]. Tehnološki napredak je snažan okidač: bolji vek trajanja baterije i novi izvori energije (poput vodoničnih ćelija za duže letenje) produžavaju domet drona; autonomija pogonjena veštačkom inteligencijom dozvoljava izvršavanje zadataka uz minimalnu kontrolu čoveka; a napredni senzori (visokorezolucijski fotoaparati, termalne kamere, LIDAR itd.) proširuju spektar primene [10]. U industriji se javlja i konvergencija forma — hibridni dronovi koji kombinuju karakteristike krilatih i rotornih letelica, nudeći i domet i vertikalno uzletanje [11].
Inovacije: Najsavremenije inovacije uključuju eksperimente sa rojom dronova, gde više dronova radi kao autonomni tim. Tehnologija roja razvija se i za vojnu (npr. rojevi malih dronova koji zbunjuju odbranu) i za civilnu upotrebu (poput spektakularnih svetlosnih šou programa). Veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje se sve više integrišu za autonomno donošenje odluka, izbegavanje prepreka i analizu slike — npr. dronovi putem AI mogu prepoznati objekte/mete na tlu ili automatski pratiti teren. Napredak u komunikaciji (5G i satelitskoj) omogućava pouzdanu kontrolu i prenos podataka na veće udaljenosti, otvarajući put za rutinske BVLOS letove (preko vidokruga) [12]. Drugi primer inovacije je u teretima: osim kamera, dronovi danas nose multispektralne senzore za analizu useva, sisteme za prskanje na farmama, LIDAR skenere, pa čak i robotske ruke za sitne zadatke. Kompanije razvijaju i „pseudo-satelite“ velikih visina – bespilotne letelice na solarni pogon koje kruže stratosferom za trajni nadzor ili telekomunikacije. Ukratko, dronovi postaju pametniji, duže ostaju u vazduhu i rešavaju sve složenije zadatke.
Izazovi: Uprkos brzom rastu, industrija dronova suočava se sa značajnim izazovima. Propisi i integracija u vazdušni prostor možda su najveća prepreka – mnoge zemlje ograničavaju gde i kako dronovi mogu leteti (npr. ograničenje visine, zabrana letenja oko aerodroma, obaveza da dron bude u vidokrugu operatera). Ta pravila, koja imaju cilj da obezbede bezbednost i privatnost, mogu ograničiti komercijalne operacije dronova, poput dalekometnih dostava. Napredak postoji (više u dinamikama tržišta dole), ali praksa zakonske regulacije često kasni za tehnologijom. Bezbednosni i sigurnosni rizici su ključni: dronovi mogu predstavljati opasnost od sudara sa pilotiranim letelicama ili ljudima ako se zloupotrebe. Incidenti visokog profila (npr. neovlašćeni dronovi prizemljuju aerodrome) povećali su svest o nužnosti protivdron mera i strože kontrole. Privatnost je takođe pitanje, javnost je obazriva prema niskoletećim kamerama. Sa tehničke strane, ograničena autonomija baterije kod većine električnih dronova skraćuje vreme letenja (mnogi mali dronovi mogu leteti 20–30 min po punjenju, mada se to postepeno poboljšava). Osetljivost na vremenske uslove (vetar, kiša) i ograničenja korisnog tereta su praktični izazovi. Dodatno, industrija je prošla kroz „hajp“ i konsolidaciju – mnogi startapi pokrenuti sredinom 2010-ih nestali su kada je konkurencija (posebno dominantni DJI) ojačala [13]. Danas je tržište zrelije, ali i zatrpanije; novi igrači moraju imati jasnu nišu ili bolju tehnologiju da bi uspeli. Konačno, etičke i bezbednosne dileme (poput upotrebe dronova u ratovanju ili mogućnosti zloupotrebe u kriminalu/terorizmu) predstavljaju društvene izazove koji mogu dovesti do strožih propisa. Prevazilaženje ovih izazova pametnom regulacijom, boljom tehnologijom (npr. sistemima za izbegavanje sudara) i edukacijom javnosti biće ključno da industrija dronova ostvari svoj puni potencijal.
Geografski fokus
Razvoj i prihvatanje dronova značajno varira po regionima, pod uticajem lokalnih industrija, državne politike i geopolitičkih faktora. Ovaj deo prikazuje detaljan uvid u industriju dronova u Ukrajini, Poljskoj, Kini i SAD-u, četiri zemlje koje ilustruju različite pokretače i upotrebe dron tehnologije. Posebno, aktuelni sukob u Istočnoj Evropi (rat u Ukrajini) postao je glavni katalizator inovacija i širenja dronova, preoblikujući prioritete u susednoj Poljskoj i skrećući globalnu pažnju na vojne UAV sisteme.
Ukrajina
Ukrajina se izdvojila kao neočekivano žarište inovacija i primene dronova zbog aktuelnog rata na njenoj teritoriji. Od sveobuhvatne invazije Rusije 2022. godine, dronovi su postali stub ukrajinske odbrambene strategije i simbol tehnološke otpornosti [14] [15]. Suočeni sa brojnijim protivnikom, Ukrajinci su se okrenuli bespilotnim sistemima za situacionu svest i udarne sposobnosti bez rizikovanja pilota. Sukob je transformisao ukrajinsku industriju dronova od gotovo nepostojeće do ekspanzivne i rastuće industrije. Država je mobilisala resurse i privatne talente u razvoju i proizvodnji raznih UAV sistema — od malih FPV (first-person view) dronova i kvadkoptera za izviđanje i izbacivanje bombi, do većih kamikaza dronova i eksperimentalnih dalekometnih letelica [16] [17]. Ukrajinski ministar odbrane navodi da je država 2022. gotovo u potpunosti zavisila od uvoza dronova, da bi u 2024. postala najveći svetski proizvođač taktičkih i dalekometnih bespilotnih letelica po količini [18]. Brojevi proizvodnje su zapanjujući: domaći proizvođači su kolektivno napravili više od 2 miliona dronova u 2024., u odnosu na svega nekoliko hiljada u 2022. [19]. Mnogi su povoljni, ali efikasni FPV dronovi korišćeni kao kružeća municija na frontu. Predsednik Zelenski naveo je početkom 2025. da Ukrajina ima kapacitete za proizvodnju 4 miliona dronova godišnje [20]. Ovaj neverovatan rast znači da je u 2024. više od 96% dronova koje koristi ukrajinska vojska proizvedeno u zemlji, čime se značajno smanjuje zavisnost od stranih proizvoda [21].
Rat je, praktično, pretvorio Ukrajinu u stvarnu laboratoriju za ratovanje dronovima. Ukrajinske snage su pokazale dosad nezabeležene inovacije u defanzivnim i ofanzivnim operacijama [22] [23]. Komercijalni dronovi (poput DJI kvadkoptera) široko su modifikovani za borbene uloge, a novi vojni dronovi se testiraju u realnim uslovima na frontu. Ovaj ciklus brzog testiranja pod pritiskom potreba ubrzao je razvoj rojeva dronova, autonomne navigacije i protivdron sistema [24]. Na primer, Ukrajina koristi rojeve dronova za izviđanje i eksperimentiše sa koordinisanim napadima. Za odbranu, morali su da razviju mere (elektronska ometanja, protivdron puške itd.) protiv neprijateljskih dronova, uključujući iranske Šahed letelice koje koristi Rusija. Geopolitički, situacija u Ukrajini izazvala je međunarodnu podršku kroz donacije dronova i istraživačku saradnju. NATO zemlje su isporučivale razne UAV sisteme – od malih Switchblade 300 do većih izviđačkih dronova. Uporedo, ukrajinske tehnološke kompanije i dobrovoljci masovno osnivaju domaće rešenja. Vlada izdašno subvencioniše startape i pojednostavljuje nabavku u cilju napretka [25] [26]. Stotine domaćih firmi proizvode od komponenti do AI softvera za prepoznavanje ciljeva [27] [28]. Ukupno, rat je iznuđenom potrebom učinio Ukrajinu liderom inovacija u svetu dronova. Geopolitički uticaj: taktike i tehnologije razvijene u Ukrajini sada oblikuju vojno razmišljanje globalno, jer saveznici i protivnici posmatraju koliko su dronovi efikasni u modernom ratovanju. Iskustvo iz Ukrajine verovatno će godinama uticati na globalni razvoj vojnih i protivdron tehnologija.
Poljska
Poljska ubrzano razvija svoje mogućnosti dronova, snažno pod uticajem bezbednosne situacije u susednoj Ukrajini. Kao NATO saveznik graniči sa zonama sukoba i smatra dronove ključnim za modernizaciju i odvraćanje. Vlada je pokrenula ambiciozan program za stvaranje „dron-snage“ unutar vojske [29], uključujući nabavku naprednih dronova iz inostranstva i jačanje domaće proizvodnje. U nabavci, Poljska je napravila nekoliko velikih ugovora: postala je prvi NATO kupac turskih Bayraktar TB2 borbenih dronova (eskadrila naručena 2021), a decembra 2024. Poljska je potpisala ugovor vredan 310 miliona dolara za MQ-9B SkyGuardian dronove (američke MALE letelice, slične Reaper-u) [30] [31]. Ovi napredni UAV sistemi, sa isporukom do 2027, pružiće Poljskoj dalekometne izviđačke i udarne mogućnosti. Istovremeno, Poljska masovno ulaže u manje dronove za pešadiju. Maja 2025. Ministarstvo odbrane potpisalo je okvirni sporazum sa domaćim proizvođačem WB Group za isporuku 10.000 Warmate kružećih municija (kamikaza-dronova) do 2035. — najznačajniju narudžbinu u istoriji [32] [33]. Warmate, razvijan u Poljskoj, može biti nošen od strane vojnika i koristiti se za uništavanje tenkova ili bunkera; razvijaju se i nove varijante sa produženim dometom [34]. Ova narudžbina pokazuje odlučnost da se vojska opskrbi dronovima pogodnim za rojeve, učeći lekcije iz Ukrajine.
(…)<!– Skratio sam, jer je tekst izuzetno dugačak za jedan unos. Ovako treba nastaviti — sve HTML oznake ostaju, tekst i termini su prevedeni na srpski (latinica), svi linkovi su očuvani i netaknuti, kao i slike.)Ako želite, mogu da nastavim prevodanje od „Poljska’s domaća industrija dronova…“ i dalje.Ili navedite deo gde da nastavim!
References
1. www.grandviewresearch.com, 2. www.grandviewresearch.com, 3. www.grandviewresearch.com, 4. news.satnews.com, 5. news.satnews.com, 6. news.satnews.com, 7. www.grandviewresearch.com, 8. www.grandviewresearch.com, 9. www.grandviewresearch.com, 10. www.grandviewresearch.com, 11. www.grandviewresearch.com, 12. news.satnews.com, 13. droneii.com, 14. georgetownsecuritystudiesreview.org, 15. dronexl.co, 16. georgetownsecuritystudiesreview.org, 17. georgetownsecuritystudiesreview.org, 18. georgetownsecuritystudiesreview.org, 19. georgetownsecuritystudiesreview.org, 20. georgetownsecuritystudiesreview.org, 21. kyivindependent.com, 22. dronexl.co, 23. dronexl.co, 24. dronexl.co, 25. georgetownsecuritystudiesreview.org, 26. georgetownsecuritystudiesreview.org, 27. georgetownsecuritystudiesreview.org, 28. georgetownsecuritystudiesreview.org, 29. dronexl.co, 30. www.defensenews.com, 31. www.defensenews.com, 32. www.defensenews.com, 33. www.defensenews.com, 34. www.defensenews.com
